Димитрије Туцовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Википедија}}
{{cquote|Груписање и узајамност земаља и народа на Балкану једини је пут који води привредном, националном и политичком ослобођењу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 23) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Тежње народа на југоистоку Европе могу бити остварене само удруживањем привредних снага, уклањем вештачки створених граница, омогућавањем потпуне узајамности и заједнице у животу, као и заштитом од заједничке опасности.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 37) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, Rat i mir (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
{{cquote|У војничком погледу балканске земље су високо развијене државе. Оне се састоје само од милитаризма и сиромаштва.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 32) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач ... Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече своју самосталност, Србија је изгубила додир са представницима арбанаског народа и њега одгурнула га у очајну мржњу према свему српском.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 131) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Осветничко паљење селаСрпска и масакрирањебугарска арбанаскогабуржоазија становништасем нијерата никакване накнадазна за узалуднедруго губиткерешење сукоба.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija''Moj iprvi Arbanijamaj 1913.'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 120138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, ''Rat i mir'' (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
{{cquote|Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач ... Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече своју самосталност, Србија је изгубила додир са представницима арбанаског народа и њега одгурнула га у очајну мржњу према свему српском.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 131) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништа није никаква накнада за узалудне губитке.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 120) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Безгранично непријатељство албанског народа према Србији је први позитиван резултат албанске политике српске владе. Други још опаснији резултат јесте учвршћивање у Албанији две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 132) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Србија је хтела излазак на море и једну своју колонију, па је остала без изласка на море а од замишљене колоније створила је крвнога непријатеља.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 117) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Они држе да опет треба да газимо преко Арбаније и да тамо изгинемо. Они се спремају да ратујемо са Бугарском, која се спрема на освету Брегалнице, уместо да су с том земљом водили помирљиву и братску политику, пошто смо ми два братска народа.<ref>Dimitrije Tucović, ''Nećemo ratove!'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 180) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају ... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
[[Категорија:Политичари]]