Викицитат

Димитрије Туцовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
допуњено
Ред 1:
{{Википедија}}
Димитрије Туцовић (1881-1914) је био истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, новинар и уредник Радничких новина и Борбе.
 
[[Слика:Dimitrije tucovic.jpg|мини|200п|Димитрије Туцовић]]▼
 
== Цитати ==
 
=== О уједињењу Балкана ===
▲[[Слика:Dimitrije tucovic.jpg|мини|200п|Димитрије Туцовић]]
 
{{cquote|Груписање и узајамност земаља и народа на Балкану једини је пут који води привредном, националном и политичком ослобођењу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 23) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
Линија 12 ⟶ 14:
{{cquote|Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}} ▼
{{cquote|У војничком погледу балканске земље су високо развијене државе. Оне се састоје само од милитаризма и сиромаштва.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 32) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}▼
 
=== О освајању Албаније ===
{{cquote|Српска и бугарска буржоазија сем рата не зна за друго решење сукоба.<ref>Dimitrije Tucović, ''Moj prvi maj 1913.'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}} ▼
 
{{cquote|Ми отворено изјављујемо: није српска влада та, нису српски бајонети ти који ће извршити уједињење југословенства. То су народне масе, које ће извојевањем услова за културни напредак извојевати себи слободу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 25) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}▼
 
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, ''Rat i mir'' (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}▼
 
{{cquote|Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач ... Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече своју самосталност, Србија је изгубила додир са представницима арбанаског народа и њега одгурнула га у очајну мржњу према свему српском.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 131) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништа није никаква накнада за узалудне губитке.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 120) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}▼
 
{{cquote|Безгранично непријатељство албанског народа према Србији је први позитиван резултат албанске политике српске владе. Други још опаснији резултат јесте учвршћивање у Албанији две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе.<ref>Димитрије Туцовић, ''Србија и Арбанија'' (у Изабрани списи, књига II, стр. 132) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
Линија 30 ⟶ 26:
{{cquote|Они држе да опет треба да газимо преко Арбаније и да тамо изгинемо. Они се спремају да ратујемо са Бугарском, која се спрема на освету Брегалнице, уместо да су с том земљом водили помирљиву и братску политику, пошто смо ми два братска народа.<ref>Dimitrije Tucović, ''Nećemo ratove!'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 180) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
=== О ратним злочинима ===
{{cquote|И ја и моји војници осећали смо се срећним када бисмо год били одвојени, сами, своји сопствени господари, без икога старијег од нас.<ref>Димитрије Туцовић, ''Мој први мај 1913''. (у Изабрани списи, књига II, стр. 135) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}▼
 
▲{{cquote|Осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништа није никаква накнада за узалудне губитке.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 120) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
▲{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Још и сада, после велике шетње по згариштима од Ристовца до Лерина и од Драча до Царева Села, ја не могу да заборавим утисак које је на мене чинило црвенило неба од првога паљења села. Првих недеља рата са Турцима ми ноћи нисмо имали, јер смо се кретали, логоровали и тукли према светлости арнаутских села која су горела. Ватре запаљених села биле су једини сигнал којим су поједине колоне српске војске јављале једна другој докле су стигле.<ref>Radničke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucović, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164.</ref>}}
 
{{cquote|Али оно што балканским ратовима удара печат најварварскијих и најкрвожеднијих ратова мрачнога средњега века, то нису потоци крви с једне и друге стране попадалих леса наоружаних људи, који су у рат кренули, не, већ су то реке крви поубијанога неборачкога становништва, невине деце, жена и мирних људи, раднога света Старе Србије, Арбаније, Македоније и Тракије, чија је једина кривица што се друкчије богу моли, што другим језиком говори, друго име носи и што је на свом вековном огњишту наивно сачекао четири дивље најезде.<ref>Radničke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucović, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164.</ref>}}
 
{{cquote|Чим се осетило немирније кретање међу Арнаутима према српској граници, погранични команданти приступили су клању. Над арнаутским житељством Пећи, Ђаковице и Призрена лебдела је авет смрти дан и ноћ. Ко би жив замркао, није био сигуран да ће жив осванути. Јер су их баш по ноћи, време које је увек бирано за извршење најгорих људских злочина, купили из постеља и апсана и одводили на губилиште.<ref>Radničke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucović, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164.</ref>}}
 
=== Остало ===
 
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
▲{{cquote|У војничком погледу балканске земље су високо развијене државе. Оне се састоје само од милитаризма и сиромаштва.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 32) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}} ▼
 
▲{{cquote|Српска и бугарска буржоазија сем рата не зна за друго решење сукоба.<ref>Dimitrije Tucović, ''Moj prvi maj 1913.'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
▲{{cquote|И ја и моји војници осећали смо се срећним када бисмо год били одвојени, сами, своји сопствени господари, без икога старијег од нас.<ref>Димитрије Туцовић, ''Мој први мај 1913''. (у Изабрани списи, књига II, стр. 135) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
▲{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, ''Rat i mir'' (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
▲{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
▲{{cquote|Ми отворено изјављујемо: није српска влада та, нису српски бајонети ти који ће извршити уједињење југословенства. То су народне масе, које ће извојевањем услова за културни напредак извојевати себи слободу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 25) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају ... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
Линија 48 ⟶ 62:
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Срби]]
 
[[en:Dimitrije Tucović]]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/wiki/Димитрије_Туцовић”