Šerlok Holms — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 727:
** Strana 121.
* - Zar ste već bili napadnuti?<br/> - Dragi moj Votsone, profesor Morijarti nije čovek koji čeka da trava naraste. Danas oko podne otišao sam u Oksford strit da obavim neki posao. Kad sam prešao ugao koji iz ulice Benting vodi u ulicu Velbek ustremiše se na mene unjevitom brzinom neka velika, pokrivena kola u koja su bila upregnuta dva ludački gonjena konja. Ja odskočih na pločnik i tako se, u poslednjem trenutku, spasih. Kola su bila iskrsla iz Merilebon lejna i, kao što su se pojavila, tako su i nestala. Nakon toga, Votsone, držao sam se dobro pločnika. Kad sam potom prolazio kroz Vir strit, s krova jedne kuće pade i razbi se pred mojim nogama jedna cigla. Pozvah policiju da obavi uviđaj. Utvrđeno je da su se na krovu nalazile cigle i crep, namenjeni popravci. Policajci su hteli da me uvere da je cigla pala pod udarom vetra. Naravno, ja sam bolje od njih znao kako je do toga došlo, ali nisam mogao ništa da dokažem, pa sam morao da ćutim. Nakon toga uzeh fijaker i uputih se do kuće moga brata na Pel Melu, gde sam proveo ceo dan. Zatim sam, eto, krenuo do vas, pa me na putu napade batinom nekakav dripac. Ja ga oborih, a policija ga odvede u pritvor, ali, mogu vam reći, potpuno sam uveren da se između "gospodina" čiji su mi se prednji zubi zarili u zglobove prstiju i mirnog nastavnika matematike koji je na čitavih deset milja od nas verovatno rešavao na crnoj školskoj tabli neke probleme, neće pronaći nikakva veza. Stoga se nemojte čuditi, Votsone, što sam ulazeći u vašu sobu, najpre zatvorio kapke na prozorima i što sam zatim morao da zatražim od vas dozvolu da napustim ovu kuću na neki neupadljiviji način od izlaženja na glavna vrata.<br/> Često sam se divio hrabrosti mog prijatelja, ali nikad toliko kao sad, dok je mirno sedeo i nabrajao mi događaje, usmerene očigledno na to da mu prirede jedan strašan dan.
** Strana 121-122.
* Mislim, Votsone, da mogu slobodno da kažem da nisam živeo uzalud. Da znam da će noćas doći kraj mom životu, mogao bih se smireno na njega osvrnuti. I vazduh u Londonu se pročistio dok sam ja bio tamo. Ne sećam se da sam ikad u hiljadu slučajeva stao na stranu zla. Odavno me privlači misao da se posvetim rešavanju problema koje stvara priroda, a ne onim, površnijim, za koje je odgovorno naše neprirodno društveno uređenje. Svoje memoare, Votsone, završićete kad budem krunisao svoje životno delo hvatanjem ili uništavanjem najopasnijeg i najstrašnijeg evropskog zlikovca.
| |||