Херман Хесе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 20:
*Понекад сам знао: мој циљ у животу био је да постанем онакав као што су мој отац и мати, онако светао и чист, изнад других, и придржавајући се реда као они. Али дотле је пут био далек, дотле се морало одседети по школама, и учити, издржавати пробе и полагати испите, а пут је свагда водио поред другог, тамнијег света, или кроза њ, и није било нимало немогуће да се код њега остане и у њему утоне.
*Срећан је ко уме да воли.
*Говорим ти озбиљно. Није наш задатак у томе да се приближимо један другом, као што се не састају ни сунце и месец, ни море и копно. Нас двојица смо, пријатељу драги, сунце и месец, ми смо море и копно. Наш циљ није да се слијемо један са другим, већ да сазнамо један другога и да један у другом научимо да видимо и поштујемо оно што тај други јесте: наша супротност и допуна.
*Постоји истина, драги мој! Али учење за којим ти жудиш, апсолутно, савршено учење које једино доноси мудрост - такво учење не постоји. То уопште и не треба пријатељу, да чезнем за неким савременим учењем, него за усавршавањем себе самога. Божанство је у теби, не у појмовима и књигама. Истина се проживљава, не проповеда се.
*Горак је био укус света. Живот је био патња. Сидарта је пред собом имао само један циљ: да у њему све буде празно, без жеђи, без жеља, без снова, без радости и туге. Да одумре и да више не буде ја, да опустело срце нађе мир, да у мислима, у небићу буде отворен чудима - то је био његов дух.- Када будем све савладао и умро, када се свака пожуда и сваки нагон у мом срцу стишају, разбудиће се оно последње. Најдубља бит, оно што више није ја - већ велика Тајна.
*Човек на путу између животиње и далеке човекове будућности, има увек много, бескрајно много у себи да спутава, да скрива, да пориче, да би био пристојан човек, способан да се прилагоди друштву. Човек је пун животиња, пун прасвета, једва укротивих нагона сурове саможивости.
*У животу не постоји никаква дужност осим дужности: бити срећан.
*Ниједан човек није никад био потпуно он сам, али сваки тежи да то постане понеко потмуло, понеко јасније, свако како уме.
*Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ ономе ко уме да је воли и да јој се диви.