Готама Буда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 51:
 
{{cquote|Ја кажем да патња настаје из неког разлога. Тај разлог јесте контакт. Стога, кад неки аскете и свештеници тврде да је свако творац властите патње, други да је наша патња туђе дело, трећи да је патња и наше и туђе дело, а четврти да није ни наше ни туђе дело, него да настаје случајно - у сваком од тих случајева немогуће је да буде доживљена без контакта.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn12-026.html Govor Upavāni]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, болно, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, тугом и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују илузије. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-028.html Propoved o vatri]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје три врсте жудњи. Жудња за задовољствима чула, жудња за постојањем, жудња за непостојањем.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-170.html Žudnje]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, болно, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, тугом и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују илузије. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-028.html Propoved o vatri]</ref>}}
 
{{cquote|Било би пожељно за необразованог човека да пре сматра својим сопством своје тело састављено од четири елемента него свој дух. Јер, очигледно је да његово тело може да траје једну, две, три,четири, пет или десет или чак сто и више година; док оно што називамо мисао, свест или дух, стално се појављује и ноћу и дању као једна ствар, а нестаје као нешто друго.<ref>Tako je govorio Buda (str. 37), Grafos, Beograd, 1989.</ref>}}
Ред 67:
 
{{cquote|Када га погоди осећај бола, неук човек жали, тужи и јадикује, удара се у груди, постаје махнит. Тако он осећа два бола, телесни и ментални. Баш као што човек погођен једном стрелом убрзо потом бива погођен и другом, на исти начин неук човек када га погоди осећај бола, осећа два бола, телесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола не жали, не тужи и не јадикује, не удара се у груди, не постаје махнит. Тако он осећа само један бол, телесни, али не и ментални.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-006.html Strela]</ref>}}
 
{{cquote|Све што се осећа је унутар патње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-011.html Osamljenje]</ref>}}
 
{{cquote|Кад би тијело било искључиво болна појава, подложна болу, обузета болом, а не радошћу, бића не би уживала у тијелу. Али пошто је тијело такођер и радосна појава, склона радости, обузета радошћу, зато бића уживају у тијелу за које их везује страст. Због те се повезаности загађују. То је узрок, то је повод загађености бића. Зато бићима тјело постаје одвратно. Због те одвратности одустају од страсти, а тим се одустајањем прочишћују. То је узрок и повод прочишћењу бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-060.html Razgovor sa Mahalijem]</ref>}}
Линија 75 ⟶ 73:
 
{{cquote|Као што спајањем и трљањем два дрвена штапа настају топлина и ватра, а њиховим раздвајањем престају, тако је и са осећањима: у зависности од одређеног чулног утиска настаје одговарајуће осећање; престанком одређеног чулног утиска престаје и одговарајуће осећање.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-010.html Ukorenjenost u čulnom utisku]</ref>}}
 
{{cquote|Све што се осећа је унутар патње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-011.html Osamljenje]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје чулни утисци, пожељни, угодни, пријатни и драги, који подстичу жељу и изазивају страст. И човек им се радује, одушевљава се њима и они га обузимају. Ако им се човек радује, одушевљава се њима и они га обузимају, онда се у њему јавља ужитак. Пошто настане ужитак, јавља се и страст. Испуњен страшћу, човек је заправо у ропству.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-063.html Za Migađalu]</ref>}}
Ред 130:
{{cquote|Постоји пет начина говора: говор у правом тренутку или у погрешном тренутку, истинит или лажан, благ или груб, који води ка добробити или штети, изговорен са срцем пуним љубави или пуним мржње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn021.html Poređenje sa testerom]</ref>}}
 
{{cquote|Из два добра разлога, монаси, ја боравим у шуми, на пустом месту, у осами. Која два? Због пријатног боравка овде и сада и из саосећања за будуће нараштаје.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-021.html Budale]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа духа. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref>}}
Ред 161:
 
{{cquote|Човек вођен погрешним разумевањем, шта год да телом, говором или мишљу предузме, све намере, тежње и одлуке, сви његови изрази воље воде до онога што је неповољно, непријатно, непривлачно, штетно, болно. А зашто? Зато што је његово разумевање лоше. Исто као кад се семе горког краставца положи у влажну земљу, све материје које упије из тла доприносе његовој горчини, киселости, безукусности. А зашто? Зато што је семе лоше.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-296.html Jedna jedina stvar]</ref>}}
 
{{cquote|Међу свим тим брахманима нема ниједног брахмана, ниједног брахманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог покољења, који може рећи: "Ја то знам, ја то увиђам: само је ово истина, а све остало је заблуда." А ни они који су у давним временима били брахмански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то, Бхарадвађо, личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}
 
{{cquote|Да, Каламе, нормално је што сумњате и у недоумици сте, јер недоумица је настала из онога што је сумњиво. Зато, Каламе, не дајте се завести оним што се препричава, ни што је постало традиција; ни тврдњама, ни зато што је у складу са светим књигама, ни логичким закључцима и домишљањима, ни зато што се по свему чини да је тако, ни зато што вам неко гледиште изгледа уверљиво, ни зато што тако каже испосник који вам је учитељ. Тек онда, Каламе, када сами увидите да су одређене ствари неповољне и погрешне, тек тада их напустите... А када сами увидите да су одређене ствари повољне и исправне, тек тада их прихватите и следите.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
{{cquote|Међу свим тим брахманима нема ниједног брахмана, ниједног брахманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог покољења, који може рећи: "Ја то знам, ја то увиђам: само је ово истина, а све остало је заблуда." А ни они који су у давним временима били брахмански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то, Бхарадвађо, личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}
 
{{cquote|Треба разматрати предмет истраживања тако да свијест извана не буде ометана нити привлачена, а изнутра да не буде поколебана склоношћу ни страхом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn138.html Izreka i razjašnjenje]</ref>}}
Ред 186:
{{cquote|Јесте ли чули некад старог шакала како тужно завија у цик зоре? Тај стари шакал је погођен болешћу по имену шуга. Он не може да нађе мир ни кад се завуче у јазбину, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Исто тако, онај чији је ум обузет и савладан добитком, почашћу и славом не може да нађе мир ни кад оде у неку празну колибу, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Толико су добитак, почаст и слава окрутни, болни, груби, представљају препреку за достизање истинске слободе од окова.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-008.html Šakal]</ref>}}
 
{{cquote|Претпоставимо да оштровидоштровидан човек опажа бројне мехуриће који пролазе реком Ганг и да их испитује пажљиво. Пошто их је пажљиво испитао он увиђа да су празни, шупљи и без суштине. Исто тако испосник опажа облике, осећања, опажаје, творевине ума и стања свести, било у прошлости, садашњости и будућности, удаљене или блиске. Он их пажљиво разматра и испитује док их потпуно не прозре и увиди да су празни, шупљи и без суштине.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-095.html Pjena]</ref>}}
 
{{cquote|Ја тврдим, просјаци, да изљеве страсти може да оконча само онај ко их упозна и прозре, а не онај ко не може да их упозна и прозре.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-023.html Povod]</ref>}}