Готама Буда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м слика
мНема описа измене
Ред 25:
 
{{cquote|Свако је сам себи водич. Зар би ико други могао то бити?<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/usjev.html Čedomil Veljačić: Usjev novovjerstva i kukolj narkotičara]</ref>}}
 
[[Слика:Big Blue Marble - GPN-2002-000112.jpg|мини|144п|Овај свет је ништа по себи и за себе.]]
 
{{cquote|Развијајте концентрацију, монаси. Сконцентрисани монах види ствари онаквима какве јесу.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-099.html Koncentracija]</ref>}}
Линија 31 ⟶ 33:
 
{{cquote|Које год су ствари повезане са неповољним, припадају неповољном, све њих ум ствара. Њих прво ум ствара, затим оне постају неповољне.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an01-051.html U trenutku]</ref>}}
 
[[Слика:Siddhartha Gautama Buddha portrait.PNG|мини|144п|Ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља.]]
 
{{cquote|Ум је претеча свих ствари,
Ред 41:
 
прати га срећа као нераздвојна сена.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
[[Слика:Siddhartha Gautama Buddha portrait.PNG|мини|144п|Ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља.]]
 
{{cquote|Као што би мајка ризиковала свој живот да заштити своје дете, своје једино дете, исто тако треба неговати безгранично срце љубави за сва бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
Линија 53 ⟶ 55:
 
{{cquote|Ја кажем да патња настаје из неког разлога. Тај разлог јесте контакт. Стога, кад неки аскете и свештеници тврде да је свако творац властите патње, други да је наша патња туђе дело, трећи да је патња и наше и туђе дело, а четврти да није ни наше ни туђе дело, него да настаје случајно - у сваком од тих случајева немогуће је да буде доживљена без контакта.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn12-026.html Govor Upavāni]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, постоје три врсте опијености. Опијеност младошћу, опијеност здрављем, опијеност животом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-039.html Izobilje]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје три врсте жудњи. Жудња за задовољствима чула, жудња за постојањем, жудња за непостојањем.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-170.html Žudnje]</ref>}}
Линија 75 ⟶ 79:
 
{{cquote|Кад би тијело било искључиво болна појава, подложна болу, обузета болом, а не радошћу, бића не би уживала у тијелу. Али пошто је тијело такођер и радосна појава, склона радости, обузета радошћу, зато бића уживају у тијелу за које их везује страст. Због те се повезаности загађују. То је узрок, то је повод загађености бића. Зато бићима тјело постаје одвратно. Због те одвратности одустају од страсти, а тим се одустајањем прочишћују. То је узрок и повод прочишћењу бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-060.html Razgovor sa Mahalijem]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, постоје три врсте опијености. Опијеност младошћу, опијеност здрављем, опијеност животом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-039.html Izobilje]</ref>}}
 
{{cquote|Као што спајањем и трљањем два дрвена штапа настају топлина и ватра, а њиховим раздвајањем престају, тако је и са осећањима: у зависности од одређеног чулног утиска настаје одговарајуће осећање; престанком одређеног чулног утиска престаје и одговарајуће осећање.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-010.html Ukorenjenost u čulnom utisku]</ref>}}