Готама Буда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
проширено
slike
Ред 27:
 
{{cquote|Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово истина, а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI]</ref>}}
 
{{cquote|Онај који се определио за живот духа, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
 
[[Слика:Big Blue Marble - GPN-2002-000112.jpg|мини|144п|Овај свет је ништа по себи и за себе.]]
 
{{cquote|Онај који се определио за живот духа, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
 
{{cquote|Развијајте концентрацију, монаси. Сконцентрисани монах види ствари онаквима какве јесу.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-099.html Koncentracija]</ref>}}
Ред 153:
 
{{cquote|Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа духа. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref>}}
 
{{cquote|Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-001.html Neznanje]</ref>}}
 
[[Слика:Estrada romana.jpg|мини|144п|Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха.]]
 
{{cquote|Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-001.html Neznanje]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-017.html Skretanje s puta (1)]</ref>}}
Ред 167:
 
{{cquote|Они који погрешно поступају својим телом, говором и мишљу нису привржени себи. Чак и ако можда кажу: "Ми смо привржени себи", ипак нису. Они својевољно поступају према себи као што би поступао непријатељ према непријатељу. Али они који исправно поступају својим телом, говором и мишљу јесу привржени себи. Чак и ако можда кажу: "Ми нисмо привржени себи", они то ипак јесу. Они поступају према себи као што би поступао пријатељ према пријатељу.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-004.html Privrženost]</ref>}}
 
[[Слика:Arjuna and His Charioteer Krishna Confront Karna.jpg|мини|144п|Они који погрешно поступају телом, говором и мишљу остављају себе незаштићенима. Чак и ако их штите одреди бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су ипак незаштићени, јер је њихова заштита спољашња, а не унутарња.]]
 
{{cquote|Они који погрешно поступају својим телом, говором и мишљу остављају себе незаштићенима. Чак и ако их штите одреди бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су још увек незаштићени, зато што је њихова заштита спољашња, а не унутрашња. Али они који исправно поступају својим телом, говором и мишљу сами себе штите. Чак иако око њих нема одреда бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су још увек заштићени, зато што је њихова заштита унутрашња, а не спољашња.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-005.html Sam sobom zaštićen]</ref>}}