Викицитат

Готама Буда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
{{cquote|Све је нестварно.<ref>[http://www.yu-budizam.com/adoz/i/Illusion.html ILUZIJA]</ref>}}
 
{{cquote|Овај [[свет]] је ништа по себи и за себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-085.html Ništa]</ref>}}
 
{{cquote|Све су творевине непостојане, све су творевине мукотрпне, сва су бића лишена властитог својства. Мудрац када то увиди, одвраћа се од патње. То је пут прочишћења.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/problem.html Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji]</ref>}}
Ред 20:
{{cquote|Рађање је патња, болест је патња, старост је патња, бити везан за оно што се не воли јесте патња, растанак од оног што се воли јесте патња, не добити оно што се жели јесте патња.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
 
{{cquote|Корен свих појава јесте [[жеља]].<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an10-058.html Korena]</ref>}}
 
{{cquote|[[Патња]] настаје из жудње за задовољствима, из жудње за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
 
{{cquote|За достигнуће истине особито је важан подвиг. Ко не изврши подвиг, тај неће ни достићи истину. Како се ко труди, тако и достиже истину. Зато је подвиг особито важан за достигнуће истине.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn095.html Govor Ćankiju]</ref>}}
Ред 30:
[[Слика:Big Blue Marble - GPN-2002-000112.jpg|мини|144п|Овај свет је ништа по себи и за себе.]]
 
{{cquote|Онај који се определио за живот духа[[дух]]а, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}
 
{{cquote|Развијајте концентрацију, монаси. Сконцентрисани монах види ствари онаквима какве јесу.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-099.html Koncentracija]</ref>}}
Ред 66:
[[Слика:FIRE 01.JPG|мини|144п|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Тело гори. Ум гори... Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане.]]
 
{{cquote|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, болно[[бол]]но, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром страсти[[страст]]и, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, [[туга|тугом]] и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују илузије. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-028.html Propoved o vatri]</ref>}}
 
{{cquote|Било би пожељно за необразованог човека да пре сматра својим сопством своје тело састављено од четири елемента него свој [[дух]]. Јер, очигледно је да његово тело може да траје једну, две, три,четири, пет или десет или чак сто и више година; док оно што називамо мисао, свест или дух, стално се појављује и ноћу и дању као једна ствар, а нестаје као нешто друго.<ref>Tako je govorio Buda (str. 37), Grafos, Beograd, 1989.</ref>}}
 
{{cquote|Неупућен, обичан човек, облик сматра сопством. И онда се тај његов облик мења, постаје другачији. Како се облик мења, тако и његова свест постаје заокупљена променом облика. Узнемиреност и душевна стања рођена из заокупљености променом облика настављају да опседају његов ум. Пошто му је ум опседнут, и он је уплашен, несрећан и испуњен немиром; захваљујући везивању постаје узнемирен. На тај начин настаје узнемиреност услед везивања.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-007.html Govor o uznemirenosti usled vezivanja]</ref>}}
Ред 80:
{{cquote|Нарицањем и плакањем ум не бива ништа мирнији, већ се патња само увећава.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-8.html Strela]</ref>}}
 
[[Слика:Akhilleus Patroklos Antikensammlung Berlin F2278.jpg|мини|144п|Када га погоди осећај бола[[бол]]а, неук човек осећа два бола, телесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола осећа само један бол, телесни, али не и ментални.]]
 
{{cquote|Када га погоди осећај бола[[бол]]а, неук човек жали, тужи и јадикује, удара се у груди, постаје махнит. Тако он осећа два бола, телесни и ментални. Баш као што човек погођен једном стрелом убрзо потом бива погођен и другом, на исти начин неук човек када га погоди осећај бола, осећа два бола, телесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола не жали, не тужи и не јадикује, не удара се у груди, не постаје махнит. Тако он осећа само један бол, телесни, али не и ментални.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-006.html Strela]</ref>}}
 
{{cquote|Кад би тијело било искључиво болна појава, подложна болу, обузета болом, а не радошћу, бића не би уживала у тијелу. Али пошто је тијело такођер и радосна појава, склона радости, обузета радошћу, зато бића уживају у тијелу за које их везује страст. Због те се повезаности загађују. То је узрок, то је повод загађености бића. Зато бићима тјело постаје одвратно. Због те одвратности одустају од страсти, а тим се одустајањем прочишћују. То је узрок и повод прочишћењу бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-060.html Razgovor sa Mahalijem]</ref>}}
Ред 134:
{{cquote|Ако нагомилавате лоша дела завршавате у океану патње. А зашто? Зато што оно што човек учини не нестаје једноставно у прошлости. То нас прати, пријања уз починиоца. Човек чији су поступци загађени ће временом бол који наноси осетити и на себи.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-10.html Govor o Kokaliki]</ref>}}
 
[[Слика:35buddhas.jpg|мини|144п|Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој [[дух]] - то је поука свих буда.]]
 
{{cquote|Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој [[дух]] - то је поука свих буда.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
 
{{cquote|Ја сам власник својих дела, наследник својих дела, рођен због својих дела, везан својим делима и имам своја дела као судију. Шта год да урадим, добро или лоше, то ће ми остати у наслеђе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an05-057.html Predmeti kontemplacije]</ref>}}
Ред 152:
{{cquote|Постоји пет начина говора: говор у правом тренутку или у погрешном тренутку, истинит или лажан, благ или груб, који води ка добробити или штети, изговорен са срцем пуним љубави или пуним мржње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn021.html Poređenje sa testerom]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа духа[[дух]]а. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref>}}
 
[[Слика:Estrada romana.jpg|мини|144п|Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха.]]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/wiki/Готама_Буда”