Викицитат

Готама Буда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 48:
[[Слика:Siddhartha Gautama Buddha portrait.PNG|мини|144п|Ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља.]]
 
{{cquote|Као што би мајка ризиковала свој живот да заштити своје дете, своје једино дете, исто тако треба неговати безгранично срце љубави[[љубав]]и за сва бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
{{cquote|Три су обележја онога што је условљено. Његов настанак је уочљив, његов нестанак је уочљив и његова промена док траје јесте уочљива.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-046.html Obeležja uslovljenoga]</ref>}}
 
{{cquote|Пет је ствари које не може постићи аскета, свештеник, натприродно биће, Ђаво, Бог и нико други на свету. Да оно подложно старењу не стари. Да оно подложно болести не оболи. Да оно подложно смрти[[смрт]]и не умре. Да оно подложно окончању не оконча. Да се оно подложно разарању не разори.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an05-049.html Šta je dobrodošlo]</ref>}}
 
{{cquote|Због неразумевања и непродирања у суштину ствари лутали смо и препорађали се тако дуго, и ви и ја.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-001.html Razumevanje]</ref>}}
Ред 60:
{{cquote|Ја кажем да патња настаје из неког разлога. Тај разлог јесте контакт. Стога, кад неки аскете и свештеници тврде да је свако творац властите патње, други да је наша патња туђе дело, трећи да је патња и наше и туђе дело, а четврти да није ни наше ни туђе дело, него да настаје случајно - у сваком од тих случајева немогуће је да буде доживљена без контакта.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn12-026.html Govor Upavāni]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, постоје три врсте опијености. Опијеност [[Младост|младошћу]], опијеност здрављем, опијеност животом[[живот]]ом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-039.html Izobilje]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје три врсте жудњи. Жудња за задовољствима чула, жудња за постојањем, жудња за непостојањем.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-170.html Žudnje]</ref>}}
Ред 66:
[[Слика:FIRE 01.JPG|мини|144п|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Тело гори. Ум гори... Гори ватром страсти, ватром одбојности, ватром обмане.]]
 
{{cquote|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, [[бол]]но, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром [[страст]]и, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, [[туга|тугом]] и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују [[Илузија|илузије]]. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-028.html Propoved o vatri]</ref>}}
 
{{cquote|Било би пожељно за необразованог човека да пре сматра својим сопством своје тело састављено од четири елемента него свој [[дух]]. Јер, очигледно је да његово тело може да траје једну, две, три,четири, пет или десет или чак сто и више година; док оно што називамо мисао, свест или дух, стално се појављује и ноћу и дању као једна ствар, а нестаје као нешто друго.<ref>Tako je govorio Buda (str. 37), Grafos, Beograd, 1989.</ref>}}
 
{{cquote|Неупућен, обичан човек, облик сматра сопством. И онда се тај његов облик мења, постаје другачији. Како се облик мења, тако и његова свест постаје заокупљена променом облика. Узнемиреност и душевна стања рођена из заокупљености променом облика настављају да опседају његов ум. Пошто му је ум опседнут, и он је уплашен, несрећан[[несрећа]]н и испуњен немиром; захваљујући везивању постаје узнемирен. На тај начин настаје узнемиреност услед везивања.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-007.html Govor o uznemirenosti usled vezivanja]</ref>}}
 
{{cquote|Несигурна је и непозната дужина живота оних који су подложни смрти. Живот је тежак и кратак, бременит патњом. Не постоји начин да они који су рођени избегну смрт.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-8.html Strela]</ref>}}
 
{{cquote|Докле постоји тијело дотле постоји [[смрт]]. Зато, Радо, треба да схватиш да је тијело смрт, да је смртно, да умире, да је болесно, да је тумор, да је убојита стријела, да је понор и извор патње. Ко тако схвати, његово је схваћање исправно. Исто тако треба схватити осјећаје, утиске, изразе воље и свијест.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn23-001.html Govor o smrti]</ref>}}
 
{{cquote|Тело је болно, слабо и тегобно. Јер ко ће тврдити да је оно и за тренутак потпуно здраво, сем из потпуне лудости? Овако себе треба да вежбаш: 'Чак и ако је моје тело болно, мој ум биће без бола.'<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-001.html Govor Nakulapiti]</ref>}}
Ред 132:
скупљајући га макар кап по кап.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
{{cquote|Ако нагомилавате лоша дела завршавате у океану патње. А зашто? Зато што оно што човек учини не нестаје једноставно у прошлости[[прошлост]]и. То нас прати, пријања уз починиоца. Човек чији су поступци загађени ће временом бол који наноси осетити и на себи.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-10.html Govor o Kokaliki]</ref>}}
 
[[Слика:35buddhas.jpg|мини|144п|Не чинити никакво [[зло]], уздићи се у [[Доброта|доброти]], прочистити свој [[дух]] - то је поука свих буда.]]
 
{{cquote|Не чинити никакво [[зло]], уздићи се у [[Доброта|доброти]], прочистити свој [[дух]] - то је поука свих буда.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
 
{{cquote|Ја сам власник својих дела, наследник својих дела, рођен због својих дела, везан својим делима и имам своја дела као судију. Шта год да урадим, добро или лоше, то ће ми остати у наслеђе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an05-057.html Predmeti kontemplacije]</ref>}}
Ред 142:
{{cquote|Нити на небу, нити усред мора, нити у нутрини планинског процијепа, нема таквог мјеста на свијету гдје би се могао склонути итко да умакне посљедицама злодјела.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
 
{{cquote|Када старост и [[смрт]] иду право на тебе, шта би друго требало радити него понашати се у складу са дармом, исправно се понашати, чинити пожељна, добра дела?<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-025.html Poređenje sa planinama]</ref>}}
 
{{cquote|Рахула, кад год се припремаш да нешто учиниш, треба да помислиш: “Овај поступак који намеравам да учиним - хоће ли он нанети патњу мени, другима или обома? Је ли то штетан поступак, са болним последицама, болним исходом?” Ако после таквог огледања видиш да ће нанети патњу теби, другима или обома, да је то заправо штетан поступак, са болним последицама, болним исходом, онда сасвим сигурно не треба да учиниш такав поступак. Али ако после огледања видиш да неће нанети патњу теби, другима, нити обома, да је то заправо користан поступак, са срећним резултатом, срећним исходом, онда сасвим сигурно треба да учиниш такав поступак.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn061.html Savet Rāhuli u Ambalatthiki]</ref>}}
 
{{cquote|Када племенита следбеница некоме дарује [[храна|храну]], она му тиме дарује четири ствари. Даје му живот, здравље, задовољство и снагу. Дајући живот и сама добија живот, било међу боговима, било међу људима. Дајући здравље и сама добија здравље, било међу боговима, било међу људима. Дајући задовољство и сама добија задовољство, било међу боговима, било међу људима. Дајући снагу и сама добија снагу, било међу боговима, било међу људима.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-057.html Govor Supavasi]</ref>}}
 
{{cquote|Човек кад се роди, роди се са секиром у устима. Тако онај чији говор није одмерен сече себе том секиром.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-10.html Govor o Kokaliki]</ref>}}
 
{{cquote|Постоји пет начина говора: говор у правом тренутку или у погрешном тренутку, истинит или лажан[[лаж]]ан, благ или груб, који води ка добробити или штети, изговорен са срцем пуним љубави или пуним мржње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn021.html Poređenje sa testerom]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје две врсте среће. [[Срећа]] тела и срећа [[дух]]а. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref>}}
 
[[Слика:Estrada romana.jpg|мини|144п|Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха[[страх]]а.]]
 
{{cquote|Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-001.html Neznanje]</ref>}}
 
{{cquote|Постоје четири начина да се скрене с пута. Скретање с пута због жудње. Скретање с пута због мржње. Скретање с пута због заблуде. Скретање с пута због страха[[страх]]а.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-017.html Skretanje s puta (1)]</ref>}}
 
{{cquote|Као што вјетар не сатире чврсту стијену тако се ни паметни људи не колебају пред покудом или похвалом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
Ред 174:
{{cquote|Ако нетко побиједи у боју тисућу пута по тисућу људи, а други побиједи једино сам себе, тај је други ненадмашиви побједник.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
 
{{cquote|Претпоставимо да постоји други свет и да постоји плод добрих или лоших дела. Тада је могуће да ћу се после смрти препородити на срећном одредишту, у небеском свету. То је први подстрек. Претпоставимо да не постоји други свет и да не постоји плод добрих или лоших дела. Тада ја овде и сада, у овоме свету, живим срећан, далеко од непријатељства и зле намере. То је други подстрек. Претпоставимо да последице задесе онога ко почини [[зло]]. Ја, међутим, не мислим било коме да нанесем зло. Па како ће онда последице задесити мене који не чиним зло? То је трећи подстрек. Претпоставимо да последице не задесе онога ко чини зло. Тада сам ја, овде и сада, прочишћен у оба погледа. То је четврти подстрек.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-065.html Pouka Kālāmama]</ref>}}
 
{{cquote|На која четири начина се чини зло? Вођени жудњом чинимо зло. Вођени љутњом чинимо зло. Вођени незнањем чинимо зло. Вођењи страхом[[страх]]ом чинимо зло.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/digha/dn31.html Saveti Sigali]</ref>}}
 
{{cquote|Који год страхови[[страх]]ови да настану, сви они настају у будали, не у мудром човеку.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-099.html Budala]</ref>}}
 
[[Слика:Phutthamonthon03.jpg|мини|144п|Мржња се никад не смирује мржњом, већ једино њеним одсуством. Ово је вечни закон.]]
Ред 216:
{{cquote|Добитак, почаст и слава су окрутни, болни, груби, представљају препреку за достизање ненадмашне слободе од окова. Као кад рибар забаци удицу са мамцем у дубоко језеро, па је гладна риба прогута. Након што прогута удицу, риба би се нашла у невољи, у пропасти, а рибар би са њом могао чинити шта му је воља. 'Рибар' је назив за Злог Мару. 'Удица' је назив за добитак, почаст и славу. Ко год жуди за добитком, почасти и славом и наслађује се њима кад се појаве, назива се оним који је прогутао удицу, ко је у невољи, у пропасти, јер Зли Мара може са њим чинити шта му је воља.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-002.html Udica]</ref>}}
 
{{cquote|Ако [[човек]] не стекне имовину док ради и труди се, он онда тугује, плаче и кука, ударајући се у прса: "Мој рад је узалудан, мој труд је без плода!" То је опасност код чулних жеља. Ако човек стекне имовину док ради и труди се, онда доживљава бол и патњу настојећи да је сачува: "Како да ми ни краљеви ни лопови не узму моју имовину, да је ватра не сагори, вода не однесе, нити грамзиви наследници разнесу?" И док чува и штити своју имовину, краљеви и лопови је узму, ватра је сагори, вода је однесе, грамзиви наследници је разнесу. И он онда тугује, плаче и кука, ударајући се у прса: "Оно што сам имао, сада више немам!" И то је опасност чулних жеља.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn013.html Dugi govor o okeanu patnje]</ref>}}
 
{{cquote|Јесте ли чули некад старог шакала како тужно завија у цик зоре? Тај стари шакал је погођен болешћу по имену шуга. Он не може да нађе мир ни кад се завуче у јазбину, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Исто тако, онај чији је ум обузет и савладан добитком, почашћу и славом не може да нађе мир ни кад оде у неку празну колибу, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Толико су добитак, почаст и слава окрутни, болни, груби, представљају препреку за достизање истинске слободе од окова.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-008.html Šakal]</ref>}}
Ред 252:
{{cquote|Монаси, овај светачки живот нема за своју сврху добитак, углед и поштовање, усавршавање врлине, усавршавање пажње, знање и виђење. Само је непоколебљиво ослобођење ума циљ светачког живота, његова срж и његов врхунац.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn029.html Dugi govor o poređenju sa srži stabla]</ref>}}
 
{{cquote|Добро [[пријатељство]], добро сапутништво, добро другарство јесте читав светачки живот.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-002.html Polovina (svetačkog života)]</ref>}}
 
{{cquote|Тек живећи са неким упознајемо врлине те особе, и то тек после дугог времена, а не кратког времена, ако смо пажљиви, а не ако смо непажљиви; ако смо проницљиви, а не ако нисмо проницљиви.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-192.html Obeležja]</ref>}}
Ред 288:
{{cquote|Бити привржен једном становишту и гледати на друга становишта као на мање вредна – то мудраци називају оковом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
{{cquote|Спекулативна гледишта ([[свет]] је вечан, свет није вечан, свет је бесконачан, свет је коначан, [[душа]] и тело су исто, душа и тело су различито, после смрти Ослобођени постоји, после смрти Ослобођени не постоји…) јесу читаво шипражје гледишта, џунгла гледишта, искривљење, колебање, оков гледишта. Она су оптерећена патњом, јадом, очајем и грозницом, не воде трежњењу, хлађењу, стишавању, миру, непосредном знању, пробуђењу, нирвани. Спекулативна гледишта је Ослобођени одложио на страну.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn072.html Govor Vaććhagotti o vatri]</ref>}}
 
{{cquote|Високо на небу дувају моћне олује. И ако нека птица узлети тако високо, олујни ветар је разбаца тамо-амо, нога јој одлети на једну страну, крило на другу, глава на трећу, а тело на четврту страну. Исто тако, монах узме зделу и огртач те оде насеље ради прошења хране, а да не мотри на своја чула. Он тамо угледа жене оскудно обучене, оскудно покривене и пожуда нападне његов ум. Ума нападнутог пожудом, он напушта своје вежбање и враћа се световном животу. Онда неко узме његов огртач, неко други његову зделу, трећи простирку, четврти његов прибор за шивење, баш као што се догоди и са птицом чије делове разбаца олуја.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-009.html Oluja]</ref>}}
Ред 308:
{{cquote|Монаси, напустите оно што је штетно. Могуће је напустити штетно. Када не би било могуће напустити штетно, не бих говорио: "Монаси, напустите оно што је штетно". Управо зато што је могуће напустити штетно, због тога кажем: "Монаси, напустите оно што је штетно". Зато што напуштање штетног води ка добитку и срећи, због тога кажем: "Монаси, напустите оно што је штетно".<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-011.html Razmatranje]</ref>}}
 
{{cquote|Монаси, две је жеље тешко напустити. Које две? Жељу са стицањем и жељу за животом[[живот]]ом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-119.html Želje koje je teško napustiti]</ref>}}
 
{{cquote|Постепено, мало по мало, повремено, као што ковач прочишћава сребро, тако и мудрац треба одстранити мане из самога себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/wiki/Готама_Буда”