Викицитат

Синиша Вучинић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 3:
 
==Цитати==
{{cquote|На сваки евентуални напад „црвених беретки“ одговорићемо оружјем и, ако треба, пренети сукоб у Србију, не сматрајући га братоубилачким ратом, јер комунисти су ионако интернационалисти, зар не? - ''Вођа младих ројалиста у Босни, (НИН, 14. август 1992.)''}}
 
{{cquote|„Српски соколови“ су регистровани као хуманитарно удружење и присутни су као оружана јединица на свим ратиштима. - ''комадант „Српских„[[w:Српски соколова“соколови|Српских соколова]]“, (НТВ Студио Б, 1. фебруар 1993.)''}}
 
{{cquote|Прави и истински издајници српског народа су Социјалистичка партија Србије и Српска радикална странка. - ''лидер „Српског ројалистичког покрета“, (НТВ Студио Б, 17. фебруар 1993.)''}}
 
{{cquote|А ти из Грађанског савеза не треба да ме се плаше. Ја их нећу дирати. Њих је већ Бог казнио тиме што их је створио такве какви јесу, сексуално импотентне - ''(Свет, 29. април 1996.)''}}
 
{{cquote|У случају да буду нападнути српски циљеви у Босни, један део Српског ројалистичког покрета постаје терористичка организација која ће у Београду вршити ликвидацију војника Ун-а. Спремни смо да за један српски живот ликвидирамо стотину унпрофораца.}}
Линија 20 ⟶ 21:
{{cquote|Кад је у питању национални интерес, ја заборављам монархију. Држава - изнад свега. Држава је полубожанство.}}
 
{{cquote|Милошевић је савремени [[w:Никола Пашић|Пашић]], урадио је највише за српски народ у његовој историји.}}
 
{{cquote|Слободан Милошевић је политички атентиран. Убила га је Мира Марковић својим левичарским идејама.}}
Линија 26 ⟶ 27:
{{cquote|Штедише Језде и Дафине покрала је јеврејска психо-мафија.}}
 
{{cquote|Хтео сам да извршим преврат када су хапсили Милошевића. Било је потребно да се окупи двеста или триста хиљада људи. Међу њима би сигурно било бар педесет хиљада са оружијем. Делови војске би нам пружили подршку за то сам имао гаранције. Али, у врху СПС-а је дошло до издаје. Зато је Милошевић био осуђен на договор са Јовановићем. - ''(Илустрована политика)''}}
 
{{cquote|Да је тада сачувана слобода Милошевића, који је био кључна и главна карика у ланцу изручења Хашком трибуналу, цео ланац би био сачуван и не би никада пукао, као што је дефинитивно пукао сада. - ''(Илустрована политика)''}}
 
{{cquote|Oноме ко би ликвидирао Мерлин Олбрајт уверен сам да би се, деловањем космичких сила, рука позлатила. - ''(Недељни телеграф, 14. март 2001.)''}}
 
{{cquote|На хиљаде провокативних питања на мој рачун о наводним злочинима. Ако је неко правио злочине, то нису Срби већ Ђинђићеви људи. Ђинђић је био ратни злочинац, и признајем да сам рекао да ако се не преда сам, народ ће га казнити. За распиривање мржње да се убије Ђинђић јесам крив и поносан сам на то. Он је послао мог пријатеља Милошевића на кланицу да га тамо убију.}}▼
 
{{cquote|Када су ми понудили милион долара да организујем убиство Милошевића одговорио сам да ни за који новац не бих убио Слобу. Као што не бих ни Батића, ни Ђинђића.}}
 
{{cquote|Срамота је што је убијен премијер и мени га је жао, без обзира на то што смо били велики политички противници.}}
 
{{cquote|Апсолутно је тачно да сам доследан политичар, али морам да истакнем да ја ниједног Србина, без обзира на то које идеолошке оријентације био, не доживљавам као противника. С обзиром на то да сам човек спортског духа, ја своје политичке неистомишљенике доживљавам искључиво као политичке ривале. - ''(Српски Национал, 11. април 2005.)''}}
{{cquote|Најрадије би нам, пошто-пото, подметнули некакве фашистоидне намере, али та смешна прича је прошла. Хоћу да наша деца знају да је Тито 1942. године преговарао о сарадњи са Немцима и Усташама у Вакуфу. У мирнодопско време четници су увек били хуманитарна организација која је бринула о породицама и деци страдалих сабораца и сиромашног становништва.}}▼
 
{{cquote|Чињеница је да сам својим узнемиравањем јавности, својевремено распламсао ватру, а затим употребио и неке своје капацитете, те, и захваљујући мени, између осталих, Васићев и Кораћев пријатељ Зоран Ђинђић, више није жив, а потрудићу се да својим капацитетом допринесем да и Васић и Кораћ, ускоро праве друштво, њиховом миљенику Зорану Ђинђићу. - ''Писмо послато политичару Жарку Кораћу и новинару Милошу Васићу (Српски четнички покрет Републике Српске, 28. јул 2009.)''}}▼
 
▲{{cquote|На хиљаде провокативних питања и хиљаде измишљотина на мој рачун о наводним злочинима. Акоја сам само рекао да, ако је неко правио злочине на територији бивше СФРЈ, то нису Срби већ Ђинђићеви људи. Ђинђић је био ратни злочинац, ион признајемје имао добровољце попут Љубише Савића Маузера, кога су убили у криминалном обрачуну у Бјељини. Причали су да сам рекаоза време Ђинђића хапшен, а нису причали да сам у „Сабљи провео одређено време у затвору, ни крив ни дужан.“ Признајем да сам узнемиривао јавност, да ако се Ђинђић не преда сам, народ ће га казнити. За распиривање мржње да се убије Ђинђић јесам крив и поносан сам на то. Он је послао мог пријатеља Милошевића на кланицу да га тамо убију. - ''(Курир, 30. јул 2009.)''}}
 
{{cquote|Тачно је да сам послао телеграм поводом смрти Васића. Мени је десет људи рекло да је Васић преминуо, пошто сам Републици Српској и имам сведоке за то. Без икакве ироније сам послао саучешће, а полиција то може да схвати како хоће. Да бих показао нешто најљудскије, ја сам изјавио саучешће за човека кога уопште не волим. Богу хвала да је човек жив.- ''(Курир, 30. јул 2009.)''}}▼
 
▲{{cquote|Најрадије би нам, пошто-пото, подметнули некакве фашистоидне намере, али та смешна прича је прошла. Хоћу да наша деца знају да је Тито 1942. године преговарао о сарадњи са Немцима и Усташама у Вакуфу. У мирнодопско време четници су увек били хуманитарна организација која је бринула о породицама и деци страдалих сабораца и сиромашног становништва. Нашу омладину би требало да едукује горостас српства (Војислав Шешељ), ми чекамо његов повратак, а до тада нам остаје само да учимо из његових књига, нарочито из моје омиљене „Идеологија српског национализма“. - ''Поводом оснивања Српског четничког покрета у Републици Српској (Глас Јавности, 2009.)''<ref name="glas-javnosti">[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/nedelja/glas-javnosti-26-07-2009/fakultet-za-cetnike-pocetnike Факултет за четнике]</ref>}}
 
{{cquote|Ја никоме никада нисам претио. Нисам човек мржње. Могу да презирем, као што могу да волим, али не могу да мрзим. - ''Након пресуде од 6 месеци условно поводом претињи Кораћу и Васићу (ТВ ФОКС, 17. октобар 2009.''}}▼
 
{{cquote|Шешељ је одувек био мој политички идол и личност коју сам у одређеном периоду сматрао и политичким такмацом. Желим да наставим идеологију српског национализма и политичку доктрину доктора [[w:Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]. - ''Приступање [[w:СРС|српској радикалној странци]] (Курир, 2. октобар 2008.)''}}
▲{{cquote|Чињеница је да сам својим узнемиравањем јавности, својевремено распламсао ватру, а затим употребио и неке своје капацитете, те, и захваљујући мени, између осталих, Васићев и Кораћев пријатељ Зоран Ђинђић, више није жив, а потрудићу се да својим капацитетом допринесем да и Васић и Кораћ, ускоро праве друштво, њиховом миљенику Зорану Ђинђићу.}}
 
== Референце ==
▲{{cquote|Тачно је да сам послао телеграм поводом смрти Васића. Мени је десет људи рекло да је Васић преминуо, пошто сам Републици Српској и имам сведоке за то. Без икакве ироније сам послао саучешће, а полиција то може да схвати како хоће. Да бих показао нешто најљудскије, ја сам изјавио саучешће за човека кога уопште не волим. Богу хвала да је човек жив.}}
▲{{cquote|Ја никоме никада нисам претио. Нисам човек мржње. Могу да презирем, као што могу да волим, али не могу да мрзим.}}
 
{{Извори|2}}
{{cquote|Шешељ је одувек био мој политички идол и личност коју сам у одређеном периоду сматрао и политичким такмацом.}}
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/wiki/Синиша_Вучинић”