Јован Дучић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 52:
{{cquote|Жена ће о љубави говорити с Алкибијадом, о филозофији са лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о филозофији.}}
{{cquote|Жена ће опростити мушкарцу и најтеже пороке, али жена не прашта другој жени ни њене највеће врлине.}}
{{cquote|Жена добро зна да је слаба само кад воли.}}
{{cquote|Жена изгледа или као наша велика срећа или као велика беда; зависи од огледала у којем смо је ухватили.}}
{{cquote|Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него каквог је замишљала или желела.}}
Линија 75 ⟶ 74:
{{cquote|Да мушкарац одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило.}}
{{cquote|Једино што мушкарци не опраштају другом мушкарцу, то је кад има лепшу жену него што је њихова.}}
{{cquote|Мушкарац верује у љубав и кад није никад био вољен; и заноси се љубављу и онда када не воли жену.}}
{{cquote|Нико о женама не мисли горе него баш мушкарац који већ неку жену безумно воли.}}
{{cquote|Између жене и великог мушкарца постоји природан антагонизам, због чега су велики људи или избегавали суперијорније жене, или имали с њима само несрећне доживљаје.}}
{{cquote|Ја памет мушкарца рачунам по оном што каже, а памет жене по оном што не каже.}}
{{cquote|Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ни једна срећа која је у стању да домаши радост љубави. Све друго може бити слава, успех и сатисфакција, али је жена једино пијанство срца. Ни све тамне стране женина карактера као да не постоје него зато да буде осветљен само један њен део, онај у којем она највише зрачи и који је увек божанствен.}}
 
== Извори ==