Јован Дучић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
 
== Цитати ==
=== О човекуживоту ===
{{cquote|Кад се узме колико на свету има глупака, лудака, подлаца и безличних људи, човек изгуби сваку љубав за живот у тако отровном ваздуху.}}
{{cquote|Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда.}}
Ред 19:
{{cquote|Можда је права срећа што поједини људи не знају како о њима мисли остали свет. Човек живи целог живота и у обманама о себи, и у предрасудама о другима, а то можда чини суму његове среће на овој земљи. Један велики део света живи на тај начин спокојно у својој лажи као свилена буба у својој свиленој чаури.}}
{{cquote|Најбоље ћете човека ценити по ономе што он уради баш случајно и несвесно, а не по ономе што ради размишљено и намерно. Јер да кажемо у парадоксу: слепа природа јесте једини видовити разум.}}
{{cquote|У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришап божанству. Само малог човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва.
{{cquote|Што успемо нашом памећу, покваримо нашом ћуди, а што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима, и најзад, што постигнемо својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом. Јер има нешто јаче и пресудније од свих наших сила, а то су наше слабости.}}
Samo malog čovjeka samoća napravi bolesnikom, i ona njegovu dušu otruje sumnjama i ispuni strahom. Ima svijeta koji se ne smije obrnuti sam u šumi, i koji u strahu od samoće zaluta na otvorenom polju. Za samoću treba biti snažan i duhovitiji nego za najviši svijet jednog društva.<ref>„Градови и Химере“ („Писма из Италије“)</ref>}}
 
=== О љубави ===