Триша Кацлеровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Википедија}}
{{cquote|Сељачки гуњ и пролетерски капут почели су заједнички да се налазе под једном истом црвеном заставом у борби против капиталистичког гуња и капиталистичког капута, у борби против капиталистичких партија које их експлоатишу и које их својом политиком у Народној скупштини убрзано доводе до просјачког штапа.<ref>[http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/44/snaumovic.pdf СРПСКО СЕЛО И СЕЉАК: ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ И СТРАНАЧКОГ СИМБОЛА]</ref>}} ▼
{{cquote|Нека министар не мери ничије родољубље!<ref>Стенографске белешке Народне скупштине, заседање 1910 – 1911. 8. фебруар 1911; стр: 9 – 10.</ref>}}
▲{{cquote|Сељачки
{{cquote|Када сам са једним министром, који је био један од главних твораца 'Обзнане', говорио о радничким синдикатима и указао му на њихову потребу, јер без синдиката радничка класа не може да живи, рекао ми је тај министар: 'Да, тако је, али интерес капиталистичке класе није да се отворе синдикати, јер се ми налазимо пред економским просперитетом. У земљи има обиље злата, нагомиланог новца, предузећа се реновирају, стварају се нова. Ако се синдикати отворе, онда ће радници тражити повећање надница и друга побољшања, а то ће кочити наш економски просперитет'. У тој мисли, изреченој кроз уста тог државника, и у чињеници да је то стварно тако, треба тражити узрок хајци против КПЈ. И дан-данас су синдикалне организације затворене због тога што власти неће да синдикати сметају капиталистичкој привредној политици.<ref>[http://www.vesti-online.com/Riznica/Rustika/42145/Zakonima-izbrisali-radnike Zakonima "izbrisali" radnike]</ref>}}
{{cquote|Револуција није специјалитет комунистичких партија и радничке класе већ свих класа чији су интереси у историјском часу и поклапали са напретком човечанства. Имате француску револуцију. Феудални систем се сукобио са буржоазијом, која је држала кесу, па хтела власт... Револуција руши све старо и мора да се служи и насиљем. Буржоазија се њиме славно послужила. Нико је за то није извео пред суд.<ref>[http://www.vesti-online.com/Riznica/Rustika/61715/Nemoguce-je-kazniti-revoluciju Nemoguće je kazniti revoluciju]</ref>}}
{{cquote|Није сишла Русија на Балкан у лицу свога канцелара да донесе среће српском народу. Ако нам прошлост може да послужи као учитељ, да ли би могли наћи ма и један пример где је политика руска била од користи за српски народ? Једна политика која је огрезла у крви, свирепостима и варварству и не може имати лепих жеља за срећу ма кога народа.<ref>[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Триша Кацлеровић, Руска политика и српска омладина]</ref>}}
{{cquote|Фантастична је љубав српских русофила према Русији. Сентиментални су разлози, разлози основани на заблуди, самообмани и голом веровању, на којима су подигли они своју политику наслона на Русију. Осећање благодарности, братска, словенска крв, „осведочена љубав“ Русије према Словенима — све је то ушло у политичко верују српских државника. Отуда место озбиљног, трезвеног државничког рада долазе само празне хвале, химне; овације, одушевљени усклици у славу словенске, али ипак зато варварске и крваве Русије.<ref>[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 Триша Кацлеровић, Руска политика и српска омладина]</ref>}}
== Извори ==
| |||