Јован Дучић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 12:
{{cquote|Ко смисао живота није тражио, тај није живео, али ако га је тражио, никад није био довољан срећан.<ref>Политикин Забавник, 26. март 2010, број 3033, страна 67.</ref>}}
{{cquote|У самоћи нема мржње: осамити се значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришап божанству. Само малог човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највиши свет једног друштва.<ref>„Градови и Химере“ („Писма из Италије“)</ref>}}
{{cquote|Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да је потребно више храбрости за живот, него што је потребно за смрт.}}
 
=== О човеку ===