Војислав Шешељ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м + iw
Ред 73:
 
{{cquote|Лично сам се заложио једино да професор [[w:Војин Димитријевић|Војин Димитријевић]] не доживи такву судбину, јер би се његово одсуство битно осетило на Правном факултету. Очекујем да ће се професор Димитријевић поправити на октобарском испитном року. - ''Поводом штрајка због кога је био суспендован. (18. септембар 1998.)''}}
 
{{cquote|Милошевић се пре потписивања са [[w:Ричард Холбрук|Холбруком]]консултовао са мном и још неким политичарима. Српска страна је морала да учини неке минималне уступке који ни на који начин не доводе у питање закључке Савезне и републичке скупштине. Један од уступака је и прихватање 2.000 посматрача ОЕБС-а, а да наша земља при том остане још увек изван те институције. Посматрачи могу слободно да улазе у све институције на Косову, али ће им бити забрањен улазак у просторије наше странке. Прихватили смо и авионе који ће надгледати ситуацију на Космету, али то нису борбени авиони, тако да не представљају никакву опасност по државу. Забрана ће трајати све док Влада не укине стање непосредне ратне опасности. Потписани споразум не значи и прекидање таквог стања јер знамо да многе чланице не желе добро нашој земљи и правиће нам разне сплетке. Због тога ће у новом Закону о информисању, између осталог, стајати и трајна забрана Гласа Америке, [[w:BBC|Би-Би-Сија]], Слободне Европе и других који воде пропагандно-психолошки рат против наше земље. („[[w:Глас јавности]]“, 16. октобар 1998.)''}}
 
{{cquote|Чланови СРС-а немају намеру да путују у те земље док су им на власти овакве говнарске владе. - ''Коментар поводом забране путовања у земље Европске уније („[[w:Блиц (новине)|Блиц]]“, 18. децембар 1998.)''}}
Линија 91 ⟶ 93:
 
{{cquote|Инфлација је опет узела маха, али убеђен сам да ћемо је држати под контролом. Ми смо рат дочекали са укупном новчаном масом од десет милијарди динара, а сада имамо 14 милијарди динара. Морали смо нешто новца да доштампамо, јер ко би финансирао све ове радове. Инфлација вам ту дође као једна врста пореза. Имате сто динара у џепу, инфлација вам то обезвреди, па имате 80 динара. Не сме се дозволити хиперинфлација, сада смо зауставили и више неће бити штампања. - ''(„[[w:Блиц (новине)|Блиц]]“, 19. октобар 1999.)''}}
 
{{cquote|И да смо терали зеца, истерали вука, то се види и по овоме напуштању посланика СПО, а види се и по понашању страних инспиратора, финансијера ове жуте, издајничке штампе. [[w:Хавијер Солана]], који је одлучивао о бомбардовању Србије, о убијању српске деце, српских жена, српских цивила, о рушењу Србије, дошао је овде да помаже слободу штампе. Шта ће њему слобода штампе у Србији, ако већ намерава да уништи Србију? А још није одустао, видећете како ће се ствари даље развијати, још ће бити притисака, претњи и још ће бити много опасности над нашом земљом, то унапред можемо да закључимо. Не треба Хавијеру Солани слобода штампе у Србији, њему треба несметана могућност да делује са својим експертима за специјални психолошки рат. У Србији делује пета колона кроз поједине медије, кроз „Дневни телеграф“, кроз „Данас“, кроз „[[w:Време (недељник)|Време]]“, кроз „Нашу борбу“, кроз „[[w:Радио Б92]]“ итд. Шта то значи када шеф једног моћног војног пакта, најмоћнијег у савременом свету, дође у Београд и постројава новинаре? Он се поставља у улогу њиховог главног и одговорног уредника. Главни и одговорни уредник „Времена“ и „Наше борбе“ и „Данаса“ и других сличних листова је Хавијер Солана. Мене само изненађује, када већ долази са новцем, када долази са својом заштитом, зашто тим уредницима, тим новинарима није поделио и чинове, па да знамо да је [[w:Веран Матић]]генерал - лајтнант НАТО, да знамо да је [[w:Здравко Ћурувија|Ћурувија]] поднаредник НАТО, да је [[w:Грујица Спасовић]], дијете Грујица, мајор НАТО и слично. То ме уопште не би изненадило, јер они подносе извештај редовно својим газдама и за то што раде добијају новац и ми имамо податке да добијају новац и о томе отворено говоримо („[[w:Отворени парламент]]“, 21. октобар 1999.)''}}
 
{{cquote|То што су неки новинари пребијени је ризик професије. Један број новинара просто чезне за пендреком. - ''Конференција за новинаре (октобар 1999.)''}}