Димитрије Туцовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Википедија}}
'''Димитрије Туцовић''' (1881-1914) је био истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, новинар и уредник Радничких новина и Борбе.
 
[[Слика:Dimitrije tucovic.jpg|мини|200п|Димитрије Туцовић]]
Ред 21:
 
{{cquote|Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач... Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече своју самосталност, Србија је изгубила додир са представницима арбанаског народа и њега одгурнула га у очајну мржњу према свему српском.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 131) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Наша штампа, у погубној утакмици да помогне једну рђаво упућену и рђаво извођену политику, месецима и годинама распростирала је о арбанском народу тенденциозна мишљења.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
 
{{cquote|Безгранично непријатељство албанског народа према Србији је први позитиван резултат албанске политике српске владе. Други још опаснији резултат јесте учвршћивање у Албанији две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе.<ref>Димитрије Туцовић, ''Србија и Арбанија'' (у Изабрани списи, књига II, стр. 132) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
Линија 28 ⟶ 30:
{{cquote|Борба коју данас арбанаско племе води је природна, неизбежна историска борба за један друкчији политички живот него што га је имао под Турском и друкчији него што му га намећу његови свирепи суседи, Србија, Грчка и Црна Гора.<ref>Д. Туцовић, Србија и Арбанија. Један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије (стр. 117), Београд 1914.</ref>}}
 
{{cquote|Завојевачком политиком српске владе према арбанском народу створени су такви односи, да се у скорој будућности мир и редовно стање тешко могу очекивати.<ref name="Srbija i Albanci">[http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:DOC-62VD4ZBC/67e8d69a-d1b7-4d68-ac39-e9bbc09c22a5, Srbija i Albanci, Pregled politike Srbije prema Albancima od 1878. do 1914. godine]</ref>}}
{{cquote|Они држе да опет треба да газимо преко Арбаније и да тамо изгинемо. Они се спремају да ратујемо са Бугарском, која се спрема на освету Брегалнице, уместо да су с том земљом водили помирљиву и братску политику, пошто смо ми два братска народа.<ref>Dimitrije Tucović, ''Nećemo ratove!'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 180) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
=== О ратним злочинима ===
Линија 42 ⟶ 44:
{{cquote|Када сам сазнао за ове последње подвиге српске војне и грађанске власти у новим крајевима, помислио сам: Зар је злочиначка комитска психологија овладала целом власничком хијерархијом; од првога министра до последњега жандарма, а ти, Србијо, куда ћеш са њима и где ћеш се зауставити?<ref>Радничке новине бр. 223, 22. октобар 1913. Димитрије Туцовић, Сабрана дела, Београд 1980, књ. 7, стр. 160–164.</ref>}}
 
{{cquote|Никада она метафора из Јеванђеља о гласу вапијућег у пустињи није имала тачније примене неголи за нашу Партију, која је кричала против варварске политике која се води према арбанскоме народу.<ref>[http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:DOC-62VD4ZBC/67e8d69a-d1b7-4d68-ac39-e9bbc09c22a5, name="Srbija i Albanci, Pregled politike Srbije prema Albancima od 1878. do 1914. godine] (str. 131)<"/ref>}}
 
=== ОсталоО милитаризму ===
 
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|У војничком погледу балканске земље су високо развијене државе. Оне се састоје само од милитаризма и сиромаштва.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 32) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Српска и бугарска буржоазија сем рата не зна за друго решење сукоба.<ref>Dimitrije Tucović, ''Moj prvi maj 1913.'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Они држе да опет треба да газимо преко Арбаније и да тамо изгинемо. Они се спремају да ратујемо са Бугарском, која се спрема на освету Брегалнице, уместо да су с том земљом водили помирљиву и братску политику, пошто смо ми два братска народа.<ref>Dimitrije Tucović, ''Nećemo ratove!'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 180) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, ''Rat i mir'' (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
=== Остало ===
 
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|И ја и моји војници осећали смо се срећним када бисмо год били одвојени, сами, своји сопствени господари, без икога старијег од нас.<ref>Димитрије Туцовић, ''Мој први мај 1913''. (у Изабрани списи, књига II, стр. 135) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, ''Rat i mir'' (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
Линија 62 ⟶ 68:
{{cquote|Ми отворено изјављујемо: није српска влада та, нису српски бајонети ти који ће извршити уједињење југословенства. То су народне масе, које ће извојевањем услова за културни напредак извојевати себи слободу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 25) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају ... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
== Извори ==