Димитрије Туцовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15:
 
{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ми отворено изјављујемо: није српска влада та, нису српски бајонети ти који ће извршити уједињење југословенства. То су народне масе, које ће извојевањем услова за културни напредак извојевати себи слободу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 25) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
=== О освајању Албаније ===
 
{{cquote|Наш власнички свет машио се туђе земље и туђе слободе, некадашњи херолди националног ослобођења понели су заставу националног поробљавања.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
 
{{cquote|Ми смо социјалдемократи били први који смо том безумном арбанаском походу и лудој арбанаској политици скинули патриотски и национални вео с лица.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
Линија 77 ⟶ 81:
 
=== Остало ===
 
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|И ја и моји војници осећали смо се срећним када бисмо год били одвојени, сами, своји сопствени господари, без икога старијег од нас.<ref>Димитрије Туцовић, ''Мој први мај 1913''. (у Изабрани списи, књига II, стр. 135) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
Линија 86 ⟶ 90:
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Један од најваљанијих признатих представника српске историјске науке, г. Јован Томић износи у својој књизи о Арбанасима да је од арнаутскога племена Климента један део досељен у наш Рудник и дао неколико врло виђених личности у народној револуцији 1804. Ми не знамо на кога г. Томић мисли, али се многа испитивања слажу да је вођ те револуције, родоначелник династије Карадорђевића, Кара-Ђорђе Петровић, арбанашког порекла.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
{{cquote|Ми отворено изјављујемо: није српска влада та, нису српски бајонети ти који ће извршити уједињење југословенства. То су народне масе, које ће извојевањем услова за културни напредак извојевати себи слободу.<ref>Dimitrije Tucović, ''Prva balkanska socijaldemokratska konferencija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 25) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ако је ико имао услова за споразуман рад са Арбанасима, то су га имале Србија и Црна Гора. Не само измешаност насеља и сродност суседних племена већ и узајамност интереса упућивале су ова два народа на споразум и пријатељске односе.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ђаковица је чисто арнаутска варош. И околина Ђаковице је не само претежно, већ скоро искључиво арнаутска. У целом овом крају Србија је затекла место Срба српске средњевековне споменике, хладне зидине, које имају вредности за археолога и уметника... И управо основни узрок свих незгода од којих данас патимо и од којих ћемо убудуће много патити лежи у томе, што смо ушли у туђу земљу.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
 
{{cquote|Режим у новим крајевима, а специјално однос према туђинским нацијама, па дакле, и према Арбанасима, треба поставити на једну демократску, културну и човечанску подлогу толеранције, заједничког живота и рада. Та је лек од побуне, а не у крвавим језовитим репресалијама које се одигравају тамо доле на Косову док ми ово пишемо.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
 
== Извори ==