Димитрије Туцовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м структура |
|||
Ред 5:
== Цитати ==
=== О Србији ===
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}▼
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}} ▼
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}} ▼
{{cquote|Изузетни режим који влада у Новој Србији несносан је чак за наше саплеменике и сваки се дан отуда чују жалбе против власничких насртаја и насиља. Какав ли тек тај режим мора бити према Арбанасима? Они, додуше, не протестују у новинама, они не пишу дописе против наших власти. Јер те дописе не би могли послали у Београд и јер им те дописе нико у Београду не би штампао. Али у накнаду за то, чим попусти зима и пролепша време, они се скупе у хиљадама и плотунима из пушака подижу колективно свој протест против српског режима самовоље и насиља који тамо влада.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}▼
{{cquote|Режим у новим крајевима, а специјално однос према туђинским нацијама, па дакле, и према Арбанасима, треба поставити на једну демократску, културну и човечанску подлогу толеранције, заједничког живота и рада. Та је лек од побуне, а не у крвавим језовитим репресалијама које се одигравају тамо доле на Косову док ми ово пишемо.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}▼
=== О уједињењу Балкана ===
Линија 89 ⟶ 101:
{{cquote|Реформа и револуција не само да се не искључују већ се узајамно помажу и припремају. Па ипак има још увек и таквих који не увиђају да се реформе не просе већ освајају... Али пролетаријат зна да му реформе нису циљ, већ средство за остварење његових револуционарних циљева.<ref>Dimitrije Tucović, ''Taktika i akcija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 311) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
▲{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
▲{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Волтерова тврдња да биједни народи увијек воле да говоре о својој прошлости, налази сјајно оправдање код балканских државица, које су на темељу своје прошлости хтјеле уредити своју будућност.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
▲{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Један од најваљанијих признатих представника српске историјске науке, г. Јован Томић износи у својој књизи о Арбанасима да је од арнаутскога племена Климента један део досељен у наш Рудник и дао неколико врло виђених личности у народној револуцији 1804. Ми не знамо на кога г. Томић мисли, али се многа испитивања слажу да је вођ те револуције, родоначелник династије Карадорђевића, Кара-Ђорђе Петровић, арбанашког порекла.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
Линија 103 ⟶ 109:
{{cquote|Ђаковица је чисто арнаутска варош. И околина Ђаковице је не само претежно, већ скоро искључиво арнаутска. У целом овом крају Србија је затекла место Срба српске средњевековне споменике, хладне зидине, које имају вредности за археолога и уметника... И управо основни узрок свих незгода од којих данас патимо и од којих ћемо убудуће много патити лежи у томе, што смо ушли у туђу земљу.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
▲{{cquote|Изузетни режим који влада у Новој Србији несносан је чак за наше саплеменике и сваки се дан отуда чују жалбе против власничких насртаја и насиља. Какав ли тек тај режим мора бити према Арбанасима? Они, додуше, не протестују у новинама, они не пишу дописе против наших власти. Јер те дописе не би могли послали у Београд и јер им те дописе нико у Београду не би штампао. Али у накнаду за то, чим попусти зима и пролепша време, они се скупе у хиљадама и плотунима из пушака подижу колективно свој протест против српског режима самовоље и насиља који тамо влада.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
▲{{cquote|Режим у новим крајевима, а специјално однос према туђинским нацијама, па дакле, и према Арбанасима, треба поставити на једну демократску, културну и човечанску подлогу толеранције, заједничког живота и рада. Та је лек од побуне, а не у крвавим језовитим репресалијама које се одигравају тамо доле на Косову док ми ово пишемо.<ref name="Srbija i Albanci"/>}}
== Извори ==
| |||