Димитрије Туцовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
{{cquote|Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Dimitrije Tucović, ''Srbija i Arbanija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Ми више нисмо оно што смо преде били... Ми производимо за међународни трг и зависимо од прилика на њему. Ми смо један дио светског привредног организма. Ми нисмо чаура за себе, већ жица уткана у ткиво целог света, и ми или морамо са целим светом напред или ћемо бити прегажени. Ми не смемо стати на ралици и примитивноме занату, не смемо допустити да због економског мртвила наши радници беже у Беч, Берлин, Хамбург и велике капиталистичке центре...
{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
Опасност по слободу балканских народа, по њихов културни и социјални развитак не лежи само у крви и ратним грозотама, већ и у свакодневном рату наше примитивности са европском развијеношћу, заната са индустријом, савремена саобраћаја са несавременим. Док се Балкан привредно не развије, он ни политички не може опстати. Овај Балкан са својом Моравском и Вардарском долином, са рудницима под Копаоником и Балканом, богат шумом, пољем, њивом, угљем, рудом и водом, у стању је да да прилике за рад, напредак и развитак. Али то само тада кад ми на њему своје снаге удружимо.<ref>Димитрије Туцовић, Сабрана дела, Београд 1980, књ. 5, стр. 516.</ref>}}
 
{{cquote|Ми социјалдемократи се у погледу на националну слободу разликујемо од буржоазије. Јер буржоазија хоће слободу за свој народ по цену уништења слободе других народа. Ако би се Маћедонија присајединила Бугарској, онда би на сваког једног Бугарина, који би био ослобођен, долаило по један или више заробљених Срба, Грка, Румуна, Турака, итд. Ако би се Стара Србија придружила Србији, онда би опет на једног слободног Србина долазила по два поробљена Арнаутина, Турчина, итд. Ми хоћемо слободу свога народа не уништавајући слободу других. Овај циљ се може постићи једино стварањем на Балкану једне политичке целине у којој би сви народи били потпуно равноправни, без обзира на то у којој је области пре неколико векова који владар владао.<ref>Dimitrije Tucović, ''Događaji na Balkanu i socijalna demokratija'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 173) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
=== О освајању Албаније ===