Адам Прибићевић — разлика између измена

[[File:Adam Pribićević.jpg|222px|thumb|right|Има их већ и код нас који говоре како је бајаги морал, светиња задане речи, витештво, буржовска измишљотина. Чувајмо се ове лажи ... Зато нека други пљују на задану реч, ми је држимо као светињу; нека други цепају што су потписали, ми остајемо код онога на што смо свој потпис ставили: нека други нападају мучки, ми идемо на мегдан отворено, јуначки; нека се други подло, као уходе, пресвлаче у туђе одело, ми ступајмо у својој одори.]]

=Из штампе од 1920. до 1941.=

[[File:MilosObrenovic 1848.jpg|144px|thumb|right|Многи школовани људи овде ваде одмах Милоша Обреновића, као какву кебу иза паса, кад им споменем да нешто не ваља у данашњој управи државом... Свако време има своје законе по којима живи и ради. Данашње време не подноси батине, пљачке, глупости и незнања у државној управи. И зато, ако желимо себи добра, не смемо упирати погледе у Милошеву дреновачу, већ у Вилзонову или Масарикову говорницу]]

[[File:Chełmoński Saturday on a farm.jpg|144px|thumb|right|Незналице, површни и плитки људи, или неваљалци, који сељаке хоће да заведу бајаги сељачким фирмама, само да се они попну брже горе, могу приповедати о сељачкој држави. Али Бог нек нас опчува од тога да вечито останемо сељачка држава! Не треба нама, дакле, сељачке државе, већ нам треба закона који ће олакшати положај нашег сељаштва... док се наша земља не развије економски.]]

[[File:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|144px|thumb|right|'''Међутим, нама Словенима је у крви да о свему „вијеће вијећамо“, да се о свему међу се савјетујемо. Није чудо ошто су онда Карађорђеви устаници назвали своју владу „совјетом“. Ми не подносимо диктаторе, ни да су царске крви. И зато Хођерине плаве кошуље (фашисте носе црне, а хитлеровци мрке) и Љотићев фашизам просто мајмунисање туђинаца. Није то за нас као ни талијански „макарони“ или немачки „вуршт]]

[[File:Claude Monet, Impression, soleil levant, 1872.jpg|144px|thumb|right|Где је сав народ у заносу, ту и слаби постају јаки. И зато, кад видите да у народу неком има много слабића, много готових да се предаду, много спремних да ојаде друга и суседа за Јудин грош, немојте мислити да је нестало јунаштва. Нестало је велике вере у неки свети идеал, у звездани пут према сунцу и светлости, у румену зору новог, бољег живота.]]

[[File:Johann Heinrich Wilhelm Tischbein 007.jpg|144px|thumb|right|Могли смо створити од раје сувремени народ без Канта, Гетеа, Милтона, Бајрона, надахњујући се својом песмом и предањем, а не можемо, надахњујући се радиношћу и издржљивошћу, високим националним моралом наших маса, остати живи у готовој држави и остварити народног благостања без Рокфелера, Крупова и кога све не из Шајлочке сорте. Смели смо да се испрсимо испред силних султана и царева аустријских, потврђујући своје право на живот, а данас, абдицирајући на своје самоодређење и слободу, спремни смо да се политички сагнемо и пред политичким Норманима, долазили нам са Севера и Запада.]]

 

===1920===

*'''Сви ти пречански Срби без изузетка, хоће јединствену државу, с једним краљем, једном Владом и једном Народном Скупштином у Београду. Они неће да буду одељени од Београда и Србије никаквим, ни најнижим покрајинским плотом или аутономијом.'''

**УЗ КОГА ЋЕ СРБИЈА, [[w:Српско коло|Српско коло]], год. ХХII, број 48, 1. јануара 1925, Београд

**Р А Ј А, [[w:Реч|Реч]], бр. 414, 22. аугуст 1925, стр. 1, Београд

*'''Сваки обавештени и наново задобивени присташа наше политике биће сметња и запрека радикалима у попуштању Радићевцима. Ако су издали нас, своје другове у борби недајмо им да издају, попуштајући и нехотице и непазице, све комад по комад, велико дело нашег уједињења.'''

**НАША ДУЖНОСТ, [[w:Српско коло|Српско коло]], год. ХХII, број 35, 27. аугуста 1925, Београд

**КО ЈЕ ОДГОВОРАН ЗА СПОРАЗУМ, [[w:Српско коло|Српско коло]], год. ХХII, број 40, 1. октобра 1925, Београд

===1926===

**ЗА ПОШТЕЊЕ У ПОЛИТИЦИ, [[w:Српско коло|Српско коло]], год. ХХIII, број 26. 1. јула 1926, Београд

*'''Шта мислите шта ће рећи један Чех, или Немац, или Американац, кад чује како наша власт наређује кресање живица у недељне дане, да тако народу спријечи одлазак на станицу, да првацима једне странке, посланицима и бившим министрима отешћа одлазак на политичку скупштину!! Судиће нас према нашој власти. Дакле, врло, врло, ниско.'''

*'''Дакле, на крају крајева, апсолутно тачно излази то, да онај ко пљачка [[w:Арнаути|Арнаутина]] вређа и мене и пљачка и мене. Вређа моје људско достојанство, морално ме трује, штети моје моралне интересе, умањује моју безбедност од вањског непријатеља, ствара ми непријатеље унутрашње, подрива зграду – државу у којој живим, да се једаред стропошта и нада мном, и над мојом породициом и над мојим добром.'''

**О неком косовском предсједнику опћине, за кога се говорило да пљачка народ, али само Арнауте.

*'''Зар ми Срби да побијемо у сред Београда Радиће, који су признали и државу, и јединство народа и Краља: [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]], који онако рањен љубио Краљеву руку и рекао: Велики је народ, велики је Краљ, а Мађари га нису убили, кад им је 1895. на сред Загреба, пред [[Јосип Јелачић|Јелачићевим]] спомеником спалио мађарску заставу?'''

**ЗА БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ, [[w:Српско коло|Српско коло]], год. XXV, број 33, 16. августа 1928, Београд

**О плановима лица иза сцене да уведу диктатуру у земљи.

**ПРОВИДНИ ПЛАНОВИ, [[w:Српско коло|Српско коло]], бр. 35, 30. августа 1928, стр. 1, Београд

 

{{DEFAULTSORT:Прибићевић, Адам}}

[[Категорија:Политичари]]

[[Категорија:Срби]]