Војислав Шешељ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
{{cquote|Концепт Велике Србије представља смисао постојања Српске радикалне странке.}}
 
====1990====
{{cquote|Једина држава Србија коју ми признајемо је Србија у чијем су саставу: [[w:Косово|Косово]], [[w:Метохија|Метохија]] [[w:Војводина|Војводина]], [[w:Македонија|Македонија]], [[w:Босна|Босна]], [[w:Херцеговина|Херцеговина]], [[w:Дубровник|Дубровник]], [[w:Далмација|Далмација]], [[w:Лика|Лика]], [[w:Кордун|Кордун]], [[w:Банија|Банија]], [[w:Славонија|Славонија]] и [[w:Барања|Барања]]. - ''Митинг на [[w:Трг Републике|Тргу Републике]] (јул 1990.)''}}
 
{{cquote|Мирко Ковач је заслужно добио фотоапарат у главу да би мало дошао свести. Мирко Ковач је издајник српског народа зато што се укључио у [[w:Савез реформских снага Југославије|Савез реформских снага]] [[w:Анте Марковић|Марковића]], а тамо су само српски издајници приступили. - ''Одговор на питање зашто је књижевник [[w:Мирко Ковач|Мирко Ковач]] погођен фотоапаратом у главу. (На предизборној промоцији београдских реформиста у [[w:Дом омладине|Дому омладине]], 1990.)''}}
 
====1991====
{{cquote|[[w:Српска радикална странка|Српска радикална странка]] дубоко жали због проливене крви, нарочито српских младића и сматра да Генералштаб [[w:Југословенска народна армија|ЈНА]] мора одмах да повуче све трупе из [[w:Словенија|Словеније]], којој треба дозволити да се издвоји из југословенске заједнице...Зашто војска није напала Хрватску? Анте Марковић штеди своје Хрвате. - ''(„[[w:Борба (новине)|Борба]]“ 2. јул 1991.)''}}
 
Линија 20 ⟶ 22:
{{cquote|Најпре бих наредио Армији да повуче трупе и наоружање са подручја данашње [[w:Словенија|Словеније]] и омогућио отцепљење Словеније. Затим бих наредио ампутацију Хрватске и повлачење Армије и наоружавање на линији [[w:Велика Србија|Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица]]. Укинуо бих све органе савезне власти и формирао комитет српског националног спаса, који би имао све ингеренције у ванредном стању до избора за уставотворну скупштину, а избори би се заказали до краја године. То би било безболно. Јер би се Хрвати посакривали у мишје рупе. То је кукавички народ, у генима су кукавице. У [[w:западни Срем|западном Срему]] 22 Србина су потукли више од 300 усташких специјалаца. Босна је неспорно српска, а коме се то од муслиманских фундаменталиста не свиђа, мораће да пакује кофере на време и да се сели. Многи су овде на Балкану платили горка искуства зато што су потцењивали српски народ. - ''(јул 1991.)''}}
 
====1992====
{{cquote|Муслимани треба да знају да би за њих било најбоље да живе у само једној држави, као Срби. А ако то не желе, нека направе своју џамахирију на подручјима где имају већинско становништво, али чак ни онда не могу да имају компактну целину. Остаће распршени. - ''(„ОН“, 1. март 1992.)''}}
 
Линија 38 ⟶ 41:
{{cquote|Овога пута, реаговао сам само претњама. Следећи пут ћу узвратити пуном мером и нећу сносити последице за евентуалне жртве и крвопролиће. - ''Изјава након гађања сапуном од стране демонстраната на улазу у скупштину Србије (Студентски протести, 9. јул 1992.)''}}
 
====1993====
{{cquote|Италијански министар одбране зна да Срби имају ракете СС-22, које могу носити нуклеарне главе. Веома су опасне и тешко их је оборити... Сравнићемо [[w:Загреб|Загреб]] и друге хрватске градове. - ''(„НИН“, 21. мај 1993.)''}}
 
Линија 44 ⟶ 48:
{{cquote|Прво ћу вам одузети пасоше, а онда вас похапсити. - ''Члановима [[w:Милан Панић|Панићеве]] владе (Савезна скупштина, 29. децембар 1993.)''}}
 
====1994====
{{cquote|Пошто је Милошевић главни стручњак за криминал, и око себе је окупио криминалце, он добро зна како се пљачка свој народ. - ''(„Политика“, 8. април 1994.)''}}
 
Линија 52 ⟶ 57:
{{cquote|Авионе [[w:НАТО|НАТО-а]] који су гађали [[w:УДБА|Удбине]] наводио је [[w:Слободан Милошевић|Слободан Милошевић]] - ''(„Политика“, 22. новембар 1994.)''}}
 
====1995====
{{cquote|По моралним карактеристикама ова типична феминисткиња подсећа на своје узоре [[w:Роза Луксембург|Розу Луксембург]] и [[w:Клара Цеткин|Клару Цеткин]], али ипак највише на [[w:Елена Чаушеску|Елену Чаушеску]]. По популарности у своме народу надмашила је [[w:Проклета Јерина|Проклету Јерину]]. Мислима Мире Марковић највише одговара тоалетни папир. На њему би њена инвентивност, креативност и оригиналност најбоље дошле до изражаја. Њена личност би напросто била комплетна. - ''(„Велика Србија“, 1995.)''}}
 
Линија 66 ⟶ 72:
{{cquote|Милошевић је највећи криминалац и највећи српски издајник. Ми, српски радикали ћемо наставити борву против њега и црвене вештице са Дедиња и ми ћемо их и срушити. - ''(„Наша борба“, 4. август 1995.)''}}
 
====1996====
{{cquote|[[w:ЈУЛ|ЈУЛ]] окупља само најгоре криминалце. Члан ЈУЛ-а једнако је криминалац. - ''(„Аргумент“, 8. март 1996.)''}}
 
{{cquote|Боље да се ми у Скупштини потучемо пет пута годишње него да то народ ради на улицама, јер се то не може контролисати. Јаје као средство политичке борбе може нам бити симпатично, али камен не може. Слободан Милошевић је својим говором на контрамитингу показао да не разуме ситуацију у Србији и повлачи потезе политичког очајника. Радикали би подржали студенте да су они истакли захтеве који се односе на њихов стандард и услове студирања, а са тог становишта оправданији су нам протести [[w:Коалиција Заједно|Коалиције „Заједно“]] него студентски. Студенти не могу имати нашу подршку док аплаудирају [[w:Иван Ђурић|Ивану Ђурићу]]. - ''Због сукоба на улицама Београда („Блиц“, 27. децембар 1996.)''}}
 
====1997====
{{cquote|Мене не можете испровоцирати у студију било шта да урадите, али за ово ћете платити ''(након што га је Баровић гађао чашом)''. У самоодрбрани сам га једном онако одаламио, не сувише јако, међутим нашла се случајно нека кора од банане на поду, он се оклизнуо о ту кору и смандрљао низ степенице. Опасне су коре од банане ''(одговор на питање о дешавањима после емисије)''. - ''ТВ дуел са адвокатом Николом Баровићем (14. јул 1997.)''}}
 
====1998====
{{cquote|Ја знам да сте ви желели да се не формира ова влада и да се створи што дубља криза у држави. То што сте ви желели, желеле су и Немачка и Америка. Темпирали сте притиске на Косову и Метохији, рачунајући да неће доћи до формирања владе, и ту је прљаву игру играо [[w:Вук Драшковић|Вук Драшковић]] у убеђењу да се социјалисти неће усудити да праве коалицију са радикалима... Кад год је Слободан Милошевић био у добрим односима са Американцима и ви сте с њим били у добрим односима. Ви сте га подржавали а ја сам трунуо по затворима. Кад год су Американци и Немци, уз вашу и Драшковићеву помоћ притискали Слободана Милошевића, ја сам онда хтео да помогнем не њему него Србији, јер знам шта би се десило да он падне са власти а да ви дођете на власт. То би била највећа трагедија за Србију. - ''ТВ дуел са [[w:Зоран Ђинђић|Зораном Ђинђићем]] (емисија „2 у 3“, 1998.)''}}
 
Линија 84 ⟶ 95:
{{cquote|Чланови СРС-а немају намеру да путују у те земље док су им на власти овакве говнарске владе. - ''Коментар поводом забране путовања у земље Европске уније („[[w:Блиц (новине)|Блиц]]“, 18. децембар 1998.)''}}
 
====1999====
{{cquote|Ми, словенски народи морамо се удружити, ујединити и заједничким снагама супротставити [[w:мондијализам|мондијалистичком]] злу. У нас су сад уперени погледи читавог човечанства. - ''Шеф југословенске парламентарне делегације на парламентарној Скупштини савеза [[w:Русије|Русија]] и [[w:Белорусија|Белорусије]] („РТС“, јануар 1999.)''}}
 
Линија 114 ⟶ 126:
{{cquote|Пиштољ може једном да вас ликвидира и готово, а оно друго може више пута да вас опали а ви све више желите... Никада на студенте нисам потезао пиштољ, већ на руљу која је хтела да ме линчује. Студенти су на факултету, кад изађу са факултета они су грађани и не могу бити повлашћени у погледу њиховог понашања. Руља се поновила, после 5. октобра, не знам који дан, напали су ме пред скупштином, било је довољно да се испали један метак и они су се разбежали. Руљу увек чине кукавице, руља је јака када је у чопору... Не дај ми боже такве власти где су у парламенту само факултетски образовани људи, држава би брзо пропала... У [[w:Конгрес Сједињених Америчких Држава|америчком конгресу]] је обелодањено да је 77 милиона долара дато да би опозиција променила власт... Он [[w:Емир Кустурица|(Кустурица)]] је мене изазивао на двобој а ја сам нудио да један криминалац „Лале Робија“ изађе место њега јер би се устручавао да упуцам Кустурицу. Увек сам се питао како се осећао официр Дантес који је убио [[w:Александар Пушкин|Пушкина]]. - ''У емисији са [[w:Биљана Вилимон|Биљаном Вилимон]] у вези сексуалне афере [[w:Вук Обрадовић|Вука Обрадовића]] („ТВ Пинк - Клопка“)''}}
 
====2000====
{{cquote|Док ми из владајућих странака бринемо о обнови Србије, поново подижемо мостове, пруге, путеве и фабрике, док улажемо максималан труд у економској и социјалној сфери и народ нам у томе помаже, маргиналне проамеричке политичке странке служиће нам за увесељавање и разоноду у ретким тренуцима одмора. - ''(„Борба“, јануар 2000.)''}}
 
Линија 124 ⟶ 137:
{{cquote|После десет година санкција, блокада, ратова и бомбардовања, двехиљадите године Србију је задесила највећа историјска трагедија, космичка катаклизма. Нестрпљива, та широка река Србија, велика као Дунав, моћна као Волга, ускомешала се, заталасала се, узбуркала, и са свога дна подигла најсмрдљивији муљ, олош, шљам, на површину. И тај смрдљиви муљ, шљам и олош преузео је власт у Србији. - ''Митинг [[w:СРС|СРС]] (25. септембар 2000.)''}}
 
====2001====
{{cquote|Вук Обрадовић је крив што му Драгољуб Марковић није саградио кућу у Бановцима као Зорану Ђинђићу. Ја сам овде већ говорио о тој кући. Излазио Чедомир Јовановић и говорио: „Има права Зоран Ђинђић да сагради кућу својим парама“, а после више дана излази Ђинђић у јавност и каже: „Ко нађе кућу његова је“. Е ја сам нашао Ђинђићеву кућу у Бановцима, ево фотографија те куће. Ја сад тражим од Ђинђића да ми преда ту кућу. У праву постоји нешто што се зове „Јавно обећање награде“. Ја сад имам право да тужим Ђинђића јер је он јавно обећао ко нађе ту кућу биће његова. Сад ћу да имам две куће. - ''Скупштина Србије (1. јун 2001.)''}}
 
====2003====
{{cquote|Био бих дубоко несрећан када би тај светски циркус прошао без мог директног учешћа. Једва чекам да одем у Хаг, што пре и у било ком својству. Мој животни циљ није да мирно умрем у кревету, већ да оставим неко дело по којем ће ме се сећати поколења. Хаг је за тако нешто идеална прилика. - ''(14. фебруар 2003.)''}}
 
Линија 130 ⟶ 147:
{{cquote|Ако сам допринео да се сукоб међу мафијашима продуби, између Чумета и Спасојевића и тако даље, ја се на то поносим. Јер за једно друштво нема ништа боље него кад се криминалци међусобно сукобе. Али да сам наручивао нечије убиство, то су грозне измишљотине. Ја сам се лично обрадовао кад сам чуо да је Ђинђић погинуо, да је Ђинђић мртав. Овде сам се у затвору обрадовао, ставио до знања свој околини. Јер је Ђинђић велики издајник српског народа и велики криминалац, највећи у Србији, заслужио такву судбину. Мени је жао његове породице, његове деце што су остале без оца, као што ми је жао и Спасојевићевог детета што је остало без оца. Али, што се тиче квалификација ко је већи криминалац, Ђинђић је без премца. - ''Саслушање у Хашком трибуналу о убиству Зорана Ђинђића (4. август 2003.)''}}
 
====2008====
{{cquote|Ово је сукоб између двеју идеологија: с једне стране је идеологија СРС-а, а с друге стране је прозападна идеологија. То није никаква наводно мекша, реформисана идеологија СРС-а, то је идеологија која је идентична идеологији коју заступа ДС, коју одређују [[w:Брисел|Брисел]], [[w:Вашингтон|Вашингтон]], чиновници страних амбасада и олигарси – [[w:Мирослав Мишковић|Мишковић]] и Беко. - ''У писму које је прочитано на седници Централне отаџбинске управе СРС-а („Глас Јавности“, 13. септембар 2008.)''}}
 
Линија 136 ⟶ 154:
{{cquote|По инструкцијама америчке и британске обавештајне службе, [[w:Томислав Николић|Николић]] и [[w:Александар Вучић|Вучић]] воде кампању да сам ја наложио њихову ликвидацију и да сам дао налог да се на њиховим скуповима изазове крвопролиће. - ''У Хашком трибуналу (5. новембар 2008.)''}}
 
====2011====
{{cquote|Пуне четири године сам робијао са Слободаном Милошевићем. Од јануара 2004. до фебруара 2005. године налазили смо се у истим затворском блоку. Сатима смо се дружили. Иако смо дуги низ година били често непомирљиви политички противници у затвору смо се зближили и постали, уверен сам искрени лични пријатељи. - ''Писмо поводом десетогодишњице изручења Слободана Милошевића у Хаг (25. јун 2011.)''}}