Војислав Шешељ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 40:
 
{{cquote|Овога пута, реаговао сам само претњама. Следећи пут ћу узвратити пуном мером и нећу сносити последице за евентуалне жртве и крвопролиће. - ''Изјава након гађања сапуном од стране демонстраната на улазу у скупштину Србије (Студентски протести, 9. јул 1992.)''}}
 
{{cquote|Браћо Срби и сестре Српкиње, дочекасмо годишњицу слободе јуначког српског Вуковара! Годину српског поноса, слоге и достојанства али и годину велике туге за јунацима који су своје животе уградили у темеље јуначког Вуковара и који су пали за његову слободу. Као и у сваком рату, и у овом ослободилачком рату западних Срба, пали су они најбољи међу нама! Најхрабрији, најјуначкији – пали су они који су српству били највернији. Данас, када су највећим делом слободни српска Славонија, српска Барања, српски Западни Срем, српска Далмација, Лика, Банија и Кордун, ми Срби имамо разлога да се поносимо. Притиснули су нас велике силе са свих страна. Сви непријатељи српства удружили су се последњих месеци да нам дођу главе. Касно им је. Основни извор наше снаге је Србија и хтели би Србији кичму да поломе. Блокирају је, заводе санкције, оптужују са свих страна – хтели би да Србија падне на колена и онда да западне српске земље буду препуштене на милост и немилост нашим традиционалним непријатељима. Али Србији се кичма не може сломити! Србија се не може оборити на колена! Србија вас никада неће оставити на цедилу и никада неће изневерити Републику Српску Крајину и Републику Српску.
 
Нама Србима није до рата. Ми ни овај рат нисмо хтели и нисмо желели али постоји нешто што је вредније и светлије од мира а то је слобода и демократија. Ми нећемо дозволити да над српским народом неко поново проводи геноцид. Нећемо дозволити да Србе везаних руку воде у јаме, на кланице и на губилишта! Србин је овога пута спремно дочекао оно што су му припремали његови непријатељи и овога пута Србин се није дао. Знао је да чува и ослобађа своје. Ми Срби хоћемо мир и нама је највише стало до мира од свих суседних народа јер смо највише изгинули у овом двадесетом веку у ослободилачким ратовима. Али ми Срби не дамо своје! Живимо слободни и поносни на традиционалним српским земљама – не дамо ни педља тих земаља! Хоћемо мир али и хоћемо дефинитивно да се разграничимо са Хрватима и другим србомрсцима. Нећемо више никада ни у једну заједничку државу. Ми хоћемо мир али нећемо да преговарамо док трају санкције, док траје блокада. Док су нам везане руке не сме бити разговора ни с ким.
 
Браћо Срби и сестре Српкиње, вас највише брине што се на челу Савезне Републике Југославије налази издајничка влада Милана Панића. Милан Панић је подваљен српском народу али он неће дуго опстати. Он неће ни једну своју издајничку замисао реализовати јер ми Срби то не дамо. Ни Срби из Србије, ни Срби из Црне Горе, ни Срби из Српске Крајине, ни Срби из Републике Српске! Њему су дани одбројани! Ни ове зиме ниједном Србину, ниједном српском детету не сме бити хладно и нико не сме бити гладан. То смо у стању да обезбедимо а за остало ћемо се заједно побринути и заједничким снагама одолети свим искушењима. Српску Крајину нико нам не може отети док сте ви јединствени и сложни и док је Србија спремна да вам прискочи у помоћ (а вечито ће бити спремна), Српска Крајина остаје наша! Живели и са традиционалим српским поздравом: Србија је вечна док су јој деца верна! Живели!}} – ''говор на једногодишњици [[w:Битка за Вуковар|битке за Вуковар]], 18. новембра 1992.''
 
====1993====