Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Повезница за појам Филмски продуцент и хрватски филмови
м Владимир Величковић о Велимиру Бати Живојиновићу
Ред 7:
{{цитат|Без икаквог претјеривања, могу рећи да је Бата најзначајније име које се појавило у нашој кинематографији. Недосегнут глумац. Наше вријеме ће апсолутно моћи да се чита криз његове ликове. Прошао је епоху која ће се по њему памтити. - ''(2010.)''|'''[[w:Вељко Булајић|Вељко Булајић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Бата је глумац који се може сагледати само у светским размерама. У нас, он је, хвала Богу, успео да добије место које заслужује и да на крају постане жива легенда. Са Батом сам нажалост играла мало, али и то је било више него довољно за једно драгоцено искуство. Била сам фасцинирана са којом је лакоћом радио оне сцене у филму ”[[w:Пас који је волео возове|Пас који је волео возове]]”, оне вратоломије на рингишпилу, на коњу и са магарцем, уопште свуда где је одбијао дублера. Он има неког спортског духа у стварању филма. То ради са радошћу и просто сам имала утисак да се тада добро забавља. Лакоћа и велика доза хумора коју носи у посао прија партнерима и целој екипи. Све то улепшава рад на филму, који је за мене лично, једна досадна технологија. Друго што ме је фасцинирало је, како је он лако заборављао све оне филмове који су били испод његових могућности. Умео је, што ја кажем, да се провуче кроз лош филм ”као пас кроз росу”, да га се једноставно ”отресе” и да се ништа од тога на њега не прими. Зато је он увек остао на врху. - ''(2010.)''|'''[[w:Светлана Бојковић|Светлана Бојковић]]''', ([[w:српски глумац|српска и југословенска глумица]])}} </br>
 
{{цитат|Свака улога је добијала на томе што ју је Бата тумачио. Српско глумиште нема много својих Парнаса, непролазних, који дају печат свом времену. Један од Парнаса је свакако Бата Живојиновић. Врх. Громада. Иначе, човек огромног срца, саткан од доброте, козер, духовит, образован. Човек који воли људе, који хоће да помогне и кад му то не траже. Нема никога ко му се обратио, коме није, колико је могао, помогао. Никоме није рекао не. Такав је он човек. Од свега тога није имао никакве користи, него само главобоље и проблеме. Баш због тога што је такав, њему се верује и зато су његови ликови толико уверљиви. - ''(2010.)''|'''[[w:Вук Драшковић|Вук Драшковић]]''', ([[w:српски писац|српски писац и политичар]])}} </br>
 
{{цитат|Бата Живојиновић је један од највећих глумаца које је наша земља икада имала... Бата је био омиљени глумац у мојој породици, као мачо, муж, супруг, партизан. Али био је он и сплеткарош, издајник, лопов. Гледала сам Бату поново и поново у различитим периодима своје младости. Живо се сећам његових филмова ”[[w:Валтер брани Сарајево|Валтер]]”, ”[[w:Диверзанти|Диверзанти]]”, ”[[w:Крвава бајка|Крвава бајка]]”, ”[[w:Узаврели град (филм)|Узаврели град]]”, ”[[w:Битка на Неретви (филм)|Неретва]]”, ”[[w:Сутјеска (филм)|Сутјеска]]”, ”[[w:Скупљачи перја|Скупљачи перја]]”, ”[[w:Мајстор и Маргарита (филм)|Мајстор и Маргарита]]”... То су све филмови који су на мене оставили дубок утисак. Из [[w:СФРЈ|Југославије]] сам отишла 1985. године. Желела сам да некако побегнем од те историје, да створим сопствену историју. Живим ван земље већ тридесетак година али тек сада видим да је та историја нешто што не може да се ”дилитује”, да се избрише, да је она део мене, део мог порекла, што свакако утиче на оно што радим. У последње време сам извела неколико радова под називом ”Балкан еротика”. То су радови који су у директној вези са нашом историјом, са мојим партизанским пореклом и филмовима у којима се то осећа. У свему томе има Бата своју улогу. Размишљала сам дуго са ким бих могла да га упоредим. Шта мислите о [[w:Роберт де Ниро|Роберт де Ниру]]? Мислим да је де Ниро најбоље поређење. - ''(2010.)''|'''[[w:Марина Абрамовић|Марина Абрамовић]]''', ([[w:перформанс|српска уметница перформанса]])}}</br>
 
{{цитат|Кад говорим о Бати Живојиновићу, говорим заправо о својој младости. Био је један од најбољих глумаца оног времена и није било могуће снимити ниједан филм без њега. Већ је био легенда или ступ на коме је почивала југославенска кинематографија. Питам се како би изгледала ”[[w:Козара (филм из 1962)|Козара]]” без Бате, без оне главне сцене у филму кад руком задржава шиљак. Свугде је стварао пријатеље и сви су га вољели. Сјећам се ”[[w:Сељачка буна 1573. (филм)|Сељачке буне]]” и никада нећу заборавити како је живо донео један хисторијски лик из XVI стољећа. Није се знало ко боље јаше, Бата или наш стари каскадер Криштоф, у сцени битке, на том коњу са исуканом сабљом. После, кад сам почео радити америчке филмове и серије, предложио сам Бату редатељу серије ”[[w:en:War and Remembrance (TV miniseries)|Вјетрови рата]]” за улогу партизанског вође у једној од епизода. Серија је била међу најскупљима осамдесетих година и коштала је сто десет милиона долара; била је то ужасна свота у то вријеме. Бата је дошао и одиграо маестрално улогу партизанског капетана који прихвата неке одбегле логораше из [[w:Логор Аушвиц|Аушвица]]. Американци су били јако задовољни. Такве улоге биле су му већ у крви. Доживљавао је партизанског вођу као себе самог, њему је, у ствари, тада требало дати [[w:Партизанска споменица 1941.)|Партизанску споменицу]], јер је прошао и доживио цијелу ту ослободилачку борбу. - ''(2010.)''|'''[[w:Бранко Лустиг|Бранко Лустиг]]''', ([[w:Категорија:Хрватски филмови|хрватски]] и ]] [[w:Холивуд|холивудски]] [[w:филмски продуцент|филмски продуцент]], [[w:Оскар|добитник два ”Оскара”]])}} </br>
 
{{цитат|Данас је тешко замислити да је постојало време кад Бате Живојиновића није било. Да су постојали филмови, па чак и читава кинематографија, а да на платну није било Бате. На срећу, то није дуго трајало: Бата се појавио на време - пре више од тридесет година - и с платна не силази до дан-данас, ма шта да се тих година догађало са југословенском кинематографијом и са самим глумцем. Због тога уопште не мора да изгледа као реторика шаљива упадица једног југословенског критичара који је приметио да петнаестак последњих [[w:Филмски фестивал у Пули|пулских фестивала]], који се одржавају сваке године, протичу у знаку једне те исте дилеме: коме дати [[w:Златна арена|”Златну арену”]] за најбољу мушку улогу - Бати Живојиновићу или неком другом. - ''(1990.)''|'''[[w:ru:Черненко, Мирон Маркович|Мирон Черњенко]]''', (Председникпредседник Савеза филмских критичара [[w:Русија|Русије]])}} </br>
 
{{цитат|Он је један јак човек, мудар, умиљат кад хоће. Некад и није тако сладак, уме да буде оштар, понекад груб. Али ја му страшно верујем, знам да ће ми много помоћи. Он се ослања на свој инстикт и зато у тренутку кад стане пред камеру постаје моћан. Он је мајстор крупног плана. Он је и господин и сељак и зликовац и интелектуалац, он се трансформише у бескрај. У томе му нема премца у нашем филму. Бата може да се пореди само са светским глумцима какав је, рецимо, [[w:Џек Николсон|Џек Николсон]]. - ''(2010.)''|'''[[w:Неда Арнерић|Неда Арнерић]]''', ([[w:српски глумац|српска и југословенска глумица]])}} </br>
 
{{цитат|За моју генерацију и мене био је више од глумца, био је Бата - увек нешто што је превазилазило једну глумачку судбину, нека врста иконе времена једне државе, једног великог система, једне идеологије. Био је први међу једнакима. Али је уливао највише поверења у сусрету са народом. Био је народни посланик партије на власти, и то на јакој власти. У време кад је нас неколико одлучило да сними филм [[w:Лепа села лепо горе|”Лепа села лепо горе”]], мени је запала дужност да разговарам са Батом за улогу Гвоздена, која му је била некако и намењена. Пошто је филм имао доста политичких теза, мене је јако занимало како ће он реаговати. Кад је прочитао сценарио позвао ме је телефоном и рекао: ”Бог те, ово је један јако добар сценарио! Ово може да буде један велики филм српске кинематографије”. Прошло је од тада доста времена и тај филм, који је пун симбола, стварно је заузео веома значајно место. Бата је том улогом завршио један лик који га је пратио током целе каријере, лик ратника, партизана, борца против фашизма, народног хероја. - ''(2010.)''|'''[[w:Драган Бјелогрлић|Драган Бјелогрлић]]''', ([[w:српски глумац|српски и југословенски глумац]])}} </br>
 
{{цитат|Избор Бате за улогу Гвоздена у филму [[w:Лепа села лепо горе|”Лепа села лепо горе”]] био је логичан, органски. Бата је човек који припада неким друачијим временима. Направио је од Гвоздена заиста невероватну улогу. Бата је најспецифичнији човек с којим сам радио. Има много великих глумаца и највећи део њих ради за себе, а Бата је човек који ради за филм, за екипу. Он схвата да је филм колективна уметност, ваљда је зато социјалиста. - ''(2010.)''|'''[[w:Срђан Драгојевић|Срђан Драгојевић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Бата Живојиновић је, онако како га ја видим, нека врста персонификације југословенског филма. Та фигура, та личност, апсолутно је нераздвојива од југословенске кинематографије, и као такав, Бата ће остати у историји. Он је [[w:Клинт Иствуд|Клинт Иствуд]] нашег екрана. Када је 1986. била велика изложба југословенског филма у [[w:Центар Жорж Помпиду|”Центру Жорж Помпиду”]], у чувеном ”Бобуру”, позвао ме је директор тамошњег филмског програма, [[w:fr:Jean-Loup Passek|Жан Лу Пасек]], да за изложбу направим плакат. Ставио ми је на располагање масу фотографија, разноразних кадрова, глумаца... Требало је да сложим тај феномен, југословенски филм представити једном једином иконом и ја сам се, без предомишљања, одлучио за кадар великог скока из филма [[w:Три (филм)|"Три"]] [[w:Александар Петровић (редитељ)|Саше Петровића]]. Бата просто искаче из кадра у том филму. Ја сам учинио да он искаче из тог плаката... просто вам скаче за врат. Та енергија, дакле, ако хоћете, нека агресивност тог скока учинила ми се врло погодном да пренесе дух нашег филма, који је више обојен том виолентном, него рецимо сентименталном страном. - ''(2010.)''|'''[[w:Владимир Величковић|Владимир Величковић]]''', [[w:Сликар|српски сликар]]}} </br>
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969, гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
 
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
Осјећам да сам филмски глумац постао тек у својим четрдесетим годинама, кад сам схватио да стојим пред камером једноставан, концентриран и точан. Бата је то био од самог свог почетка, одувијек. Он има ту једноставност, природност, спада у оне глумце попут [[w:Хемфри Богарт|Хемфрија Богарта]] или [[w:Џон Вејн|Џона Вејна]], који се ријетко када мијењају али им се мијењају лица, и то је за мене права филмска глума. Узмите само Бабајину [[w:Бреза (филм)|”Брезу”]]. Сензационалан филм и сензационалан Бата. Тим пре што [[w:Кајкавско наречје|кајкавски]] није његов језик, али је толико ушао у тај кајкавски да је то било боље од било ког Кајкавца. Затим у филму [[w:(Живот је леп (филм из 1985))|”Живот је леп”]] [[w:Боро Драшковић|Бора Драшковића]], који је ремек-дјело [[w:Списак југословенских играних филмова|југославенског филма]], гдје је играла цела плејада фантастичних глумаца, на челу са Батом. Сјећам се главне сцене у том филму, у коме Бату убија несрећни младић Вита, кога играм ја. Ту је Бата почео разбијати столове и столице, што уопће није било предвиђено књигом снимања и није било договорено с редатељем, али је Бата и даље разбијао и испало је сензационално, па је велики мајстор Боро Драшковић, пустио целу ствар. Зашто је разбијао? Изазивао је мене да реагујем и, када се то стварно догодило, убиство је изгледало много увјерљивије. Бата је, раме уз раме са
[[w:Павле Вуисић|Павлом Вуисићем]], највећи глумац [[w:Јужни Словени|Јужних Славена]]. - ''(2010.)''|'''[[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]]''', ([[w:српски глумац|хрватски, српски и југословенски глумац]])}} </br>
 
{{цитат|Дакле, памтим добро Бату Живојиновића, као изванредно убедљивог Толу Дачића у драматизацији мог романа [[w:Корени (роман)|”Корени”]], изведеној на сцени Београдског драмског позоришта. Памтим га као једног озбиљног глумца, који је дисциплиновано слушао свог редитеља и оставио на мене утисак човека будућности. Али оно што особито ценим код Бате Живојиновића, као несумњиво великог глумца и несумњиво главног протагонисте српског филма, јесте што је представио српски народ; то заслужује највеће поштовање. Бата је јунак српског филма. Оно што посебно ценим код њега је, што поред свог дара, има и једно социјално биће, једну социјалну интелигенцију, народност, доброту, бригу за људе. Дубоко поштовање заслужују његова озбиљност живљења и одговорност за свој народ. Била би срећа ако би младима служио за пример. - ''(2010.)''|'''[[w:Добрица Ћосић|Добрица Ћосић]]''', ([[w:српски писац|српски писац и политичар]])}}
 
{{Википедија|Велимир Бата Живојиновић}}