Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Радко Полич о Велимиру Бати Живојиновићу
м Сликар Љуба Поповић говори о Велимиру Бати Живојиновићу
Ред 22:
 
{{цитат|Избор Бате за улогу Гвоздена у филму [[w:Лепа села лепо горе|”Лепа села лепо горе”]] био је логичан, органски. Бата је човек који припада неким друачијим временима. Направио је од Гвоздена заиста невероватну улогу. Бата је најспецифичнији човек с којим сам радио. Има много великих глумаца и највећи део њих ради за себе, а Бата је човек који ради за филм, за екипу. Он схвата да је филм колективна уметност, ваљда је зато социјалиста. - ''(2010.)''|'''[[w:Срђан Драгојевић|Срђан Драгојевић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]]}} </br>
 
{{цитат| [[w:Живојин Павловић|Жика Павловић]] и ја били смо заједно на [[w:Универзитет уметности у Београду|Примењеној академији]] и много смо причали о [[w:Филм|филму]] баш у време када је Жика спремао [[w:Повратак (филм из 1966)|”Повратак”]]. Једна од Жикиних идеја била је да у филму споји професионалне глумце и натуршчике. Од професионалаца је прво ангажовао Бату, и мислим да је то било пресудно за филм. Бата ​​је физички одговарао, имао је појаву, нешто између суровог и племенитог, практично два лица. Због око шездесет одсто натуршчика, типова који никада нису видели филм, Жики је требао Бата, врхунски професионалац, који је имао нешто мангупско у себи. Својом појавом он је могао да се изједначи са овим типовима. Ону чувену сцену обарања руке снимали смо у једној крчми код [[w:Ново гробље (Београд)|Новог гробља]], заборавио сам како се звала. Бата ​​је обарао руку са неким типом у шареној мајици, а ми смо били навијачи.
 
Оно што је разликовало Бату од других тадашњих глумаца је то што је умео да раздвоји позоришну глуму од филмске. Знао је шта је то микроглума, а микроглума је врхунски квалитет филма, јер камера бележи израз очију, неприметне покрете на гркљану, на вилици итд. Бата ​​је био међу заиста реткима на ”Црвеном крсту”, који је прошао све уличне приче, имао је природну интелигенцију која га је водила кроз тај мутни свет и, наравно, није дозвољавао да га тај свет употребљава него је он употребљавао њега.
 
Међу натуршчицима била је у [[w:Повратак (филм из 1966)|”Повратку”]] готово цела [[w:Медиала|”Медијала”]] што је било ван памети. Био је ту [[w:Леонид Шејка|Леонид Шејка]] са оном његовом огромном главуџом, Драган Лубарда који тада није носио браду и ја, необријан са неким шеширом. Ту сам упознао Бату Живојиновића, али није ту било великог дружења. Он је био признат и познат, а ми на ивици закона. Ми смо тада били, такозвана, ”линија апстракције”, а комунисти су на то гледали као на нешто против режима. Били смо пред хапшењем. [[w:Леонид Шејка|Шејку]] су већ били ошишали до главе, мени ништа још нису смели јер сам имао неког [[w:Служба државне безбедности|удбаша]] у [[w:Ваљево|Ваљеву]]. На нашу срећу, помогли су нам [[w:Оскар Давичо|Оскар Давичо]] и [[w:Предраг Милосављевић|Пеђа Милосављевић]], који су нас практично, спасили затвора.
Бата ​​се сасвим уклопио у тај миље, као неко ко се вратио са робије и одмах суочио са ништавилом. [[w:Повратак (филм из 1966)|”Повратак”]] је отворио перспективу која ће тек касније да се покаже као наша стварност.
 
Бата ​​имао ореол. Још у Ваљеву причао ми је песник [[w:Петар Пајић|Пера Пајић]] виц. Последње речи [[w:Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] биле су: "Убијте Бату Живојиновића". - ''(2010.)''|'''[[w:Љубомир Поповић|Љуба Поповић]]''', [[w:Списак српских сликара|српски сликар]]}} </br>
 
{{цитат|Бата Живојиновић је, онако како га ја видим, нека врста персонификације југословенског филма. Та фигура, та личност, апсолутно је нераздвојива од југословенске кинематографије, и као такав, Бата ће остати у историји. Он је [[w:Клинт Иствуд|Клинт Иствуд]] нашег екрана. Када је 1986. била велика изложба југословенског филма у [[w:Центар Жорж Помпиду|”Центру Жорж Помпиду”]], у чувеном ”Бобуру”, позвао ме је директор тамошњег филмског програма, [[w:fr:Jean-Loup Passek|Жан Лу Пасек]], да за изложбу направим плакат. Ставио ми је на располагање масу фотографија, разноразних кадрова, глумаца... Требало је да сложим тај феномен, југословенски филм представити једном једином иконом и ја сам се, без предомишљања, одлучио за кадар великог скока из филма [[w:Три (филм)|"Три"]] [[w:Александар Петровић (редитељ)|Саше Петровића]]. Бата просто искаче из кадра у том филму. Ја сам учинио да он искаче из тог плаката... просто вам скаче за врат. Та енергија, дакле, ако хоћете, нека агресивност тог скока учинила ми се врло погодном да пренесе дух нашег филма, који је више обојен том виолентном, него рецимо сентименталном страном. - ''(2010.)''|'''[[w:Владимир Величковић|Владимир Величковић]]''', [[w:Сликар|српски сликар]]}} </br>