Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Урфан Менсур о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Сликар Љуба Поповић говори о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Урфан Менсур о Велимиру Бати Живојиновићу)
Бата ​​се сасвим уклопио у тај миље, као неко ко се вратио са робије и одмах суочио са ништавилом. [[w:Повратак (филм из 1966)|”Повратак”]] је отворио перспективу која ће тек касније да се покаже као наша стварност.
 
Бата ​​имао​​је имао ореол. Још у Ваљеву причао ми је песник [[w:Петар Пајић|Пера Пајић]] виц. Последње речи [[w:Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] биле су: "Убијте Бату Живојиновића". - ''(2010.)''|'''[[w:Љубомир Поповић|Љуба Поповић]]''', [[w:Списак српских сликара|српски сликар]]}} </br>
 
{{цитат|Бата Живојиновић је, онако како га ја видим, нека врста персонификације југословенског филма. Та фигура, та личност, апсолутно је нераздвојива од југословенске кинематографије, и као такав, Бата ће остати у историји. Он је [[w:Клинт Иствуд|Клинт Иствуд]] нашег екрана. Када је 1986. била велика изложба југословенског филма у [[w:Центар Жорж Помпиду|”Центру Жорж Помпиду”]], у чувеном ”Бобуру”, позвао ме је директор тамошњег филмског програма, [[w:fr:Jean-Loup Passek|Жан Лу Пасек]], да за изложбу направим плакат. Ставио ми је на располагање масу фотографија, разноразних кадрова, глумаца... Требало је да сложим тај феномен, југословенски филм представити једном једином иконом и ја сам се, без предомишљања, одлучио за кадар великог скока из филма [[w:Три (филм)|"Три"]] [[w:Александар Петровић (редитељ)|Саше Петровића]]. Бата просто искаче из кадра у том филму. Ја сам учинио да он искаче из тог плаката... просто вам скаче за врат. Та енергија, дакле, ако хоћете, нека агресивност тог скока учинила ми се врло погодном да пренесе дух нашег филма, који је више обојен том виолентном, него рецимо сентименталном страном. - ''(2010.)''|'''[[w:Владимир Величковић|Владимир Величковић]]''', [[w:Сликар|српски сликар]]}} </br>
 
Кишобран мог покојног оца остао је код Бате, као неки симбол. Ишао сам за [[w:Београд|Београд]] преко [[w:Дубровник|Дубровника]]. Тата ме је возио на аеродром, падала је нека киша, и он ми да тај кишобран а ја све са тим кишобраном... Кад сам стигао у Београд јаве ми да је отац несрећно погинуо. Бата ​​је то већ знао. На аеродрому ми изјави саучешће, ја њему поклоним онај кишобран и кажем: "Ово ми је од ћалета, он те је јако волео, па нек' остане код тебе". Нисам знао, и сада не знам, шта је порука тога, али ми се чинило да тај кишобран припада Бати. Нека геста, можда сулуда, смешна, необична, а мени драга. Тако да мој ћале сада живи с тим кишобраном код Бате. - ''(2010.)''|'''[[w:Ратко Полич|Радко Полич]]''', [[w:Словенија|словеначки и југословенски глумац]]}} </br>
 
{{цитат|Бата има једну врсту позитивне енергије коју скоро заразно преноси на околину, нарочито на партнере. То из њега навире као лава, он је човек вулкан, вулкан који за собом вуче целу екипу. Има једна дивна прича која се везује за Бату коју ми је причао један други велики глумац. Каже: "Ја не знам да ли сам добар глумац или не, али знам да сам одличан вучни коњ". Ето, то је Бата за сваку екипу, за сваки пројекат у коме учествује. Он дакле није учесник него рођени лидер. А ту је главна енергија. Кратко и јасно, беспримерна енергија, коју је он у стању да преточи у велику глумачку поруку. - ''(2010.)''|'''[[w:Ирфан Менсур|Ирфан Менсур]]''', [[w:српски глумац|српски глумац]]}} </br>
 
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
42

измене