Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Рајко Грлић о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Димитрије Војнов о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Рајко Грлић о Велимиру Бати Живојиновићу)
 
Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
 
{{цитат|Било је дивно радити са [[w:Џон Вејн|Џоном Вејном]] из партизанских филмова. Почео сам припремати [[w:У раљама живота|”У раљама живота”]] према књизи [[w:Dubravka Ugrešić|Дубравке Угрешић]]. Била су три љубавника из три нације. [[w:Хрвати|Хрвата]] је играо [[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]], [[w:Словенци|Словенца]] [[w:Ратко Полич|Радко Полич]], а [[w:Срби|Србина]] Бата Живојиновић. За то је требало прилагодити текст и ја сам [[w:Срђан Карановић|Срђану Карановићу]] факсом послао текст да ми га ”посрби”. Тако је Карановић, заправо аутор фамозне реченице ”сад ћу да те карам”. Бата ​​Живојиновић је тада био највећа звезда југословенског филма, појам партизана, то је као Џона Вејна довести у неку комедију. Мислио сам да ће му бити неугодно да то ради. Није било му неугодно, одмах је пристао и страшно га је то забављало.
 
[[w:en:Tomislav Pinter|Пинтер]] је био за камером, у једном малом стану смо радили ту сцену, сликамо први мастер и долазимо на место где он треба да каже: "Такви смо ми Срби". И све смо то поновили једно шест-седам пута и све је било тачно договорено, осим те реченице, а та реченица никако да из њега изађе. Одведем га на страну, питам га: ”Бато, имаш ли неки проблем са том реченицом?”, а он каже: ”Шта ће ти то? Што мешаш у то Србе и Хрвате?”. Ја му кажем: ”Треба ми”. Он ме дуго гледа, па каже: "Добро, ако ти треба, 'ајде, нек' ти буде ”. И одигра целу сцену. Мислим да је Бата у том тренутку страшно требао одступити од себе самога, да је требао тај клише, који је он сам употребљавао и на коме сам ја градио лик, да га само окрене и да се пред светом појави другачији. И то се десило. Та сцена је у оригиналниој верзији за 2-3 минута дужа. Кад сам ја због ритма филма срезао на ову дужину, Бата ми то никада није опростио. Једно педесет пута ми је замерио што је нисам пустио дуже. Зато мислим да му је тај филм донео неку другу младост и да га је све то страшно веселило.
 
Он је мени после говорио да му се знало десити у Београду да уђе у тролејбус и да се цијели тролејбус окрене ка њему и каже: ”Сад ћу да те карам!”. Ја не знам да ли је то истина, чисто сумњам да Бата улази у тролејбусе, али ми је причао кинооператер из [[w:Загреб|загребачког]] "Мосор-кина", гдје је филм јако дуго играо, да је сваког дана долазио неки човјек, шутке гледао филм до те сцене, а онда синхроно са Батом изговарао цијели текст, па се онда опет смирио и гледао филм до краја.
 
Има још једна ствар везана за Бату, овога пута за [[w:Валтер брани Сарајево|Валтера]]. Већ годинама предајем на једном универзитету у [[w:Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Увек сам имао десет- петнаест студената из [[w:Кина|Кине]]. Чим се упознамо питају ме да ли сам заиста "из земље Валтера" и то разгорачених очију и са осмехом на лицу, као да сам из обећане земље, из неке свете земље! Својим очима сам видео како Батин мит живи и код клинаца и то оних који су отишли на Запад да студирају филм . - ''(2010.)''|'''[[w:Рајко Грлић|Рајко Грлић]]''', [[w:Редитељ|хрватски редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] у филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
42

измене