Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Јорданчо Чевревски о Велимиру Бати Живојиновићу |
м Тања Бошковић о Велимиру Бати Живојиновићу |
||
Ред 75:
Има још једна ствар везана за Бату, овога пута за [[w:Валтер брани Сарајево|Валтера]]. Већ годинама предајем на једном универзитету у [[w:Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Увек сам имао десет- петнаест студената из [[w:Кина|Кине]]. Чим се упознамо питају ме да ли сам заиста "из земље Валтера" и то разгорачених очију и са осмехом на лицу, као да сам из обећане земље, из неке свете земље! Својим очима сам видео како Батин мит живи и код клинаца и то оних који су отишли на Запад да студирају филм . - ''(2010.)''|'''[[w:Рајко Грлић|Рајко Грлић]]''', [[w:Редитељ|хрватски редитељ]]}} </br>
{{цитат|Сачекао ме је у мом првом филму. Тресла сам се као прут када сам дошла првог дана. Прво, зато што је он некако кабаст, увек ми је деловао виши него што јесте, а ја да сам мања него што јесам. Друго, он говори гласно и смеје се. Упознала сам једног нежног, увиђавног човека, све супротно од онога што сам очекивала. У том првом филму, који је звао [[w:Кошава (филм)|”Кошава”]] Бата ми је објаснио шта је што план. Нећете веровати, као студент треће године [[w:Факултет драмских уметности у Београду|Академије]] нисам имала појма шта је то план на филму. Стално сам користила велике гестове, нарочито у крупном плану, а он је говорио да све што камера не види то и не постоји. И да гест није глумачко средство у крупном плану. А да је објектив педесетица крупни план, то сам запамтила за цео живот. Да у мизансцену никада не стајем иза њега, пошто сам се, ваљда подсвесно, стално сакривала. Наставио је да се смеје гласно и говори гласно, а оно важно за мене само мени на уво. Осећала сам се потпуно заштићеном и на томе сам му и данас бескрајно захвална. Можда је то зато што сам одрасла у [[w:Аранђеловац|Аранђеловцу]], а он је из [[w:Кораћица|Кораћице]], што је близу.
Нећу заборавити, снимали смо на [[w:Велебит|Велебиту]] филм [[w:Мала пљачка влака|”Мала пљачка влака”]]. Била сам једина глумица међу четрдесетак глумаца, али сам се осећала савршено безбедно. То је било важно, јер глумци иначе умеју да буду груби према нама, да се према нама понашају као према мушкарцима. У Бати сам увек имала великог заштитника. Он на снимању уме да направи атмосферу да све изгледа добро и изводљиво. - ''(2010.)''|'''[[w:Tanja Bošković|Тања Бошковић]]''', [[w:српски глумац|српска и југословенска глумица]]}} </br>
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] у филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
| |||