Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Зоран Симјановић о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Столе Попов о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Зоран Симјановић о Велимиру Бати Живојиновићу)
{{цитат|[[w:mk:Црвениот коњ (филм)|”Црвени коњ”]] је био мој дебитантски филм у коме је Бата играо главну улогу, Бориса Тушева. Тако се догодило да сам у филм ушао са Батом и то је била чињеница од пресудног значаја. За мене је то било фантастично. Играо је ту улогу тако што је потпуно ушао у филм, као да је све то било написано за њега. Његово искуство и његова сигурност дали су ми драгоцену предност. Можда је једна од ствари, која нас је могла и ограничити у раду, био језик. Било је потребно да Бата савлада [[w:Македонски језик|македонски језик]], да би звучао аутентично и уверљиво. Кад сада гледам тај филм Бата ми звучи фантастично, невероватно. Нисам видео неког ко је остварио овакву улогу на македонском језику.
Са снимања [[w:mk:Црвениот коњ (филм)|”Црвеног коња”]] памтим још и ово. Део филма који се дешава у [[w:Узбекистан|Узбекистану]] нисмо у то време могли да радимо тамо, него нам се указала прилика да снимамо у једном сасвим сличном амбијенту [[w:Пустиња|пустиње]] у [[w:Кина|Кини]]. У [[w:Пекинг|Пекингу]] смо се уверили у Батину популарност. Толика је била та популарност да није смео да изађе на улицу него је остајао у хотелу. Из Пекинга смо летели авионом једно четири сата, па онда комбијем још тридесет сати дубоко у пустињу, док нисмо стигли на место снимања. Ништа, равница, пустиња, нигде никога. Одједном иза неких [[w:Дина (рељеф)|дина]] појави се неки човек, загледа се у Бату и нестаде. После пет минута почели су буквално из песка да ничу људи (тамо се живело у [[w:Земуница|земуницама]]) и да пљескају и наглас скандирају ”Бата, Бата”! Опет је настала иста гужва као да смо у Пекингу, то је трајало сатима и нисмо могли да снимамо. То је нека невероватна популарност, коју доживљавам као једну врсту симбола, неку врсту оживелог мита. Уосталом, такав мит био је већ изграђен у нас. Бата ​​је симбол и синоним српског и југословенског филма - Бата национале. - ''(2010.)''|'''[[w:Столе Попов|Столе Попов]]''', [[w:Редитељ|македонски редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Са Батом сарађујем од филмова [[w:Сок од шљива|”Сок од шљива”]], [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес”]] и [[w:Балкан експрес 2|”Балкан експрес 2”]] и то по природи мог посла, углавном на музичким деловима. Ја сам мислио да он нема много везе са музиком јер сам га гледао у партизанским филмовима, као и у улогама руралних типова, као што је била она у [[w:Сок од шљива|”Соку од шљива”]], где је одлично играо неког политичара који потиче са села. Био му је довољан само један потез ноктом, кад после ручка чачка зубе, па да открије цео тај карактер. Али већ у филму [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес I”]], где је свирао тубу, видео сам да му плејбек иде лако и природно, испумпавао је то савршено. У другом наставку тог филма била је другачија подела, тамо он свира трубу, а [[w:Александар Берчек|Берчек]] саксофон. То је већ био неки џез. Доста сам радио са њима и тај плејбек је испао тако феноменално да га и данас показујем студентима.
А да има и слуха и глас, схватио сам кад је требало да пева шлагер ”Љубав, ах љубав је то”. Питао сам га је л' може. Па наравно. И онда сам написао, пола за њега а другу половину за [[w:Оливера Марковић|Оливеру Марковић]], дао му неку демо-касету да мало слуша код куће и опет је испало тако добро да сам песму ставио на [[w:Компакт диск|"CD"]] моје филмске музике. Убрзо је постао хит. Нисам могао ни да сањам. Бата ​је такав. У свему фантастичан. - ''(2010.)''|'''[[w:Зоран Симјановић|Зоран Симјановић]]''', [[w:Композитор|српски композитор музике за филм и позориште, и]] [[w:Професор|професор на]] [[w:Факултет драмских уметности у Београду|ФДУ у Београду]]}} </br>
 
 
{{цитат|О Бати Живојиновићу говорити, Бату Живојиновића гледати, слушати, души је драго, што би рекла [[w:Исидора Секулић|Исидора Секулић]]. Зашто? Зато што је Бата истовремено један велики остваривач улога и један једини лик. Оно што је у његовом свакодневном животу егзистенцијално то се прелива у његов уметнички живот, у његове различито профилисане улоге. Бата ​​располаже једном врстом фотогеније не да би се исликавао и одсликавао него да би на екрану живео један свој дубоки живот. Он не студира улоге, он не буба улоге, он не учи улоге. Он је у тим улогама од самог свог почетка, јер оне припадају његовој животној и уметничкој егзистенцији. То је занимљив и велики феномен.
 
{{цитат|Ни једна теорија, хладна дистанцирана, не може да зароби значај који Бата има за историју југословенске кинематографије. Спискови филмова, набрајање улога, цитирање реплика, подсећање на омиљене сцене, копање по његовој богатој филмографији за неким мање слављеним, а пажње вредним ролама - све је то маргинално пред дубоким трагом који је Бата оставио у нашој кинематографији, а ваљало да би га опишемо.
 
Како?
 
Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
 
42

измене