Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Зоран Симјановић о Велимиру Бати Живојиновићу
м Бранко Балетић о Велимиру Бати Живојиновићу
Ред 58:
{{цитат|[[w:mk:Црвениот коњ (филм)|”Црвени коњ”]] је био мој дебитантски филм у коме је Бата играо главну улогу, Бориса Тушева. Тако се догодило да сам у филм ушао са Батом и то је била чињеница од пресудног значаја. За мене је то било фантастично. Играо је ту улогу тако што је потпуно ушао у филм, као да је све то било написано за њега. Његово искуство и његова сигурност дали су ми драгоцену предност. Можда је једна од ствари, која нас је могла и ограничити у раду, био језик. Било је потребно да Бата савлада [[w:Македонски језик|македонски језик]], да би звучао аутентично и уверљиво. Кад сада гледам тај филм Бата ми звучи фантастично, невероватно. Нисам видео неког ко је остварио овакву улогу на македонском језику.
Са снимања [[w:mk:Црвениот коњ (филм)|”Црвеног коња”]] памтим још и ово. Део филма који се дешава у [[w:Узбекистан|Узбекистану]] нисмо у то време могли да радимо тамо, него нам се указала прилика да снимамо у једном сасвим сличном амбијенту [[w:Пустиња|пустиње]] у [[w:Кина|Кини]]. У [[w:Пекинг|Пекингу]] смо се уверили у Батину популарност. Толика је била та популарност да није смео да изађе на улицу него је остајао у хотелу. Из Пекинга смо летели авионом једно четири сата, па онда комбијем још тридесет сати дубоко у пустињу, док нисмо стигли на место снимања. Ништа, равница, пустиња, нигде никога. Одједном иза неких [[w:Дина (рељеф)|дина]] појави се неки човек, загледа се у Бату и нестаде. После пет минута почели су буквално из песка да ничу људи (тамо се живело у [[w:Земуница|земуницама]]) и да пљескају и наглас скандирају ”Бата, Бата”! Опет је настала иста гужва као да смо у Пекингу, то је трајало сатима и нисмо могли да снимамо. То је нека невероватна популарност, коју доживљавам као једну врсту симбола, неку врсту оживелог мита. Уосталом, такав мит био је већ изграђен у нас. Бата ​​је симбол и синоним српског и југословенског филма - Бата национале. - ''(2010.)''|'''[[w:Столе Попов|Столе Попов]]''', [[w:Редитељ|македонски редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|У [[w:Балкан експрес|”Балкан експресу”]] смо радили дан и ноћ, имали врло кратке паузе за одмор и почињали у шест ујутро. Била је потрага по хотелу и тешко смо скупљали екипу. Једини ко је и пре шест ујутро био спреман, у костиму, нашминкан и са текстом у руци био је - Бата. Све то најбоље говори о његовом односу према раду. Од текста се, иначе, није одвајао. На почетку је пажљиво прочитао књигу снимања и тражио један мали разговор. Није наметао своја решења и оно што бисмо се договорили изводио је на најбољи могући начин. Често је иамо јако добре идеје, од којих би му неке синуле у току самог снимања. Понекад би направио неку малу глумачку досетку или добар штос и то је било драгоцено. Многи дебитанти су пред Батом имали велику трему, али се догађало да су највећу могућу помоћ имали баш од њега. То је била једна врста академије. Бата ​​зна много о филму и не покрива само глуму. Тачно зна како функционишу светло и тон, познате су му многе редитељске финесе и тајне. На снимању не отима простор за себе, него напротив, допуњава заједнички допринос. Упорност коју Бата показује већ више од пола века достојна је дивљења и то чини основ сваког пријатељства. Са Батом се не видите три-четири године, али кад се сретнете, изгледа као да сте се јуче растали. За споменике има времена, али онај ко буде правио споменик Бати Живојиновићу мораће да зна да је један од његових носећих стубова била његова Лула. Кад год би Бата застао она је била ту да га поново гурне у ватру. Зато Бата оволико и траје. - ''(2010.)''|'''[[w:en:Branko Baletić|Бранко Балетић]]''', [[w:Редитељ|српски и црногорски редитељ]], директор ”Црногорске кинотеке”}} </br>
 
{{цитат|Са Батом сарађујем од филмова [[w:Сок од шљива|”Сок од шљива”]], [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес”]] и [[w:Балкан експрес 2|”Балкан експрес 2”]] и то по природи мог посла, углавном на музичким деловима. Ја сам мислио да он нема много везе са музиком јер сам га гледао у партизанским филмовима, као и у улогама руралних типова, као што је била она у [[w:Сок од шљива|”Соку од шљива”]], где је одлично играо неког политичара који потиче са села. Био му је довољан само један потез ноктом, кад после ручка чачка зубе, па да открије цео тај карактер. Али већ у филму [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес I”]], где је свирао тубу, видео сам да му плејбек иде лако и природно, испумпавао је то савршено. У другом наставку тог филма била је другачија подела, тамо он свира трубу, а [[w:Александар Берчек|Берчек]] саксофон. То је већ био неки џез. Доста сам радио са њима и тај плејбек је испао тако феноменално да га и данас показујем студентима.