Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бранко Балетић о Велимиру Бати Живојиновићу
м Гордан Михић о Велимиру Бати Живојиновићу
Ред 16:
 
{{цитат|Данас је тешко замислити да је постојало време кад Бате Живојиновића није било. Да су постојали филмови, па чак и читава кинематографија, а да на платну није било Бате. На срећу, то није дуго трајало: Бата се појавио на време - пре више од тридесет година - и с платна не силази до дан-данас, ма шта да се тих година догађало са југословенском кинематографијом и са самим глумцем. Због тога уопште не мора да изгледа као реторика шаљива упадица једног југословенског критичара који је приметио да петнаестак последњих [[w:Филмски фестивал у Пули|пулских фестивала]], који се одржавају сваке године, протичу у знаку једне те исте дилеме: коме дати [[w:Златна арена|”Златну арену”]] за најбољу мушку улогу - Бати Живојиновићу или неком другом. - ''(1990.)''|'''[[w:ru:Черненко, Мирон Маркович|Мирон Черњенко]]''', председник Савеза филмских критичара [[w:Русија|Русије]]}} </br>
 
{{цитат|После толико филмова које смо заједно урадили, мислим да је он апсолутно верно одиграо улоге које сам написао. Имао сам осећај потпуног задовољства док сам га гледао у филмовима као што су: [[w:И Бог створи кафанску певачицу|”И Бог створи кафанску певачицу”]], [[w:Крај рата|”Крај рата”]], [[w:Сиви дом|”Сиви дом”]], [[w:Пас који је волео возове|”Пас који је волео возове”]], [[w:Чувар плаже у зимском периоду|”Чувар плаже у зимском периоду”]], [[w:Тигар (филм)|”Тигар”]], [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес 1”]] и [[w:Балкан експрес 2|”2”]]... Једноставно , ако постоји нешто што би се назвало врхом глуме, то је Бата. Он је сваку своју улогу, без обзира на то да ли је главна или споредна, играо као да му ја најважнија у животу. Никада нисам чуо негативну критику на Батин рачун. То је не само зато што је потпун професионалац него човек који изузетно добро схвата шта је добио као сценарио, каква је то улога и шта му је задатак. Увек је био добро припремљен, и резултат тога јесте да ми је пружио потпуно задовољство као сценаристи, али пре свега као гледаоцу. О заједничком раду могу да кажем само да смо се разумевали без иједне једине речи. Прочита сценарио, негде се сретнемо и само се погледамо, и ја знам да је већ у потпуности спреман да то уради на најбољи могући начин.
 
Посебно ми је прирастао за срце филм [[w:Крај рата|”Крај рата”]], јер је цела моја породица страдала у [[w:Усташе|усташким]] покољима у [[w:Херцеговина|Херцеговини]]. Док сам писао ту причу мислио сам на Бату. Он је играо осветника, који у последњим данима [[w:Други светски рат у Југославији|рата]] узима свог малог и сина креће са њим да освети жену, мајку тог детета, коју су зверски убили. То је једна апокалиптична визија. Апокалиптична су и места кроз која пролази, све је на ивици крајњег расула, осећа се нешто у ваздуху што је на ивици опште катастрофе. Не могу да кажем да је он хладан и прорачунат лик, јер он својим изразом лица дочарава огроман сплет емоција. Он убија једног по једног виновника, све до последњег, коме уз врисак детета опрости живот. Ужасни бол створио је неку засићеност. Филм се завршава тако што стижу до мора у коме се јунак пере од свега што је прошло кроз његов живот. Бата је то тако ​​одиграо да и дан-данас кад се тога сетим, осетим ужасно узбуђење. То је фантастична, једна од његових најбољих улога.
 
Он поклања пажњу свему што је у вези с улогом, од ципела, чарапа и панталона до блузе, фризуре и шешира. Он потпуно улази у лик. Рецимо, за улогу путујућег каубоја у филму [[w:Пас који је волео возове|”Пас који је волео возове”]], ја сам му у разговору указао на један стварни лик по коме сам писао ову улогу, неког Вукојчића који је стварно радио на филму као [[w:Каскадер|каскадер]], а затим је давао представе по провинцији и по стадионима. Бата ​​је отишао код њега, гледао шта ради, како прави приредбе по провинцији, шта шапуће на уво коњима, а шта својој партнерки, потпуно га је ”скинуо” и ту улогу урадио сасвим другачије од свега до тада. То је један Бата изузетне топлине, припремљености за улогу и уверљивости у ономе што игра. Данас, кад се сетим те улоге, могу да га упоредим само са
[[w:Ентони Квин|Ентонијем Квином]] у [[w:Федерико Фелини|Фелинијевом]] филму ”Улица”.
Као што рекох, поред тога што му је господ Бог подарио невероватну меру раскошног талента, он је сваку своју улогу, а имао их је неколико стотина, спремао и тако се уживљавао у њу као да му ја прва, једина и најбоља. - ''(2010.)''|'''[[w:Гордан Михић|Гордан Михић]]''', [[w:Сценариста|сценариста]]}} </br>
 
{{цитат|Он је један јак човек, мудар, умиљат кад хоће. Некад и није тако сладак, уме да буде оштар, понекад груб. Али ја му страшно верујем, знам да ће ми много помоћи. Он се ослања на свој инстикт и зато у тренутку кад стане пред камеру постаје моћан. Он је мајстор крупног плана. Он је и господин и сељак и зликовац и интелектуалац, он се трансформише у бескрај. У томе му нема премца у нашем филму. Бата може да се пореди само са светским глумцима какав је, рецимо, [[w:Џек Николсон|Џек Николсон]]. - ''(2010.)''|'''[[w:Неда Арнерић|Неда Арнерић]]''', [[w:српски глумац|српска и југословенска глумица]]}} </br>