Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Гордан Михић о Велимиру Бати Живојиновићу |
м Милан Влајчић о Велимиру Бати Живојиновићу |
||
Ред 71:
{{цитат|Са Батом сарађујем од филмова [[w:Сок од шљива|”Сок од шљива”]], [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес”]] и [[w:Балкан експрес 2|”Балкан експрес 2”]] и то по природи мог посла, углавном на музичким деловима. Ја сам мислио да он нема много везе са музиком јер сам га гледао у партизанским филмовима, као и у улогама руралних типова, као што је била она у [[w:Сок од шљива|”Соку од шљива”]], где је одлично играо неког политичара који потиче са села. Био му је довољан само један потез ноктом, кад после ручка чачка зубе, па да открије цео тај карактер. Али већ у филму [[w:Балкан експрес|”Балкан експрес I”]], где је свирао тубу, видео сам да му плејбек иде лако и природно, испумпавао је то савршено. У другом наставку тог филма била је другачија подела, тамо он свира трубу, а [[w:Александар Берчек|Берчек]] саксофон. То је већ био неки џез. Доста сам радио са њима и тај плејбек је испао тако феноменално да га и данас показујем студентима.
А да има и слуха и глас, схватио сам кад је требало да пева шлагер ”Љубав, ах љубав је то”. Питао сам га је л' може. Па наравно. И онда сам написао, пола за њега а другу половину за [[w:Оливера Марковић|Оливеру Марковић]], дао му неку демо-касету да мало слуша код куће и опет је испало тако добро да сам песму ставио на [[w:Компакт диск|"CD"]] моје филмске музике. Убрзо је постао хит. Нисам могао ни да сањам. Бата је такав. У свему фантастичан. - ''(2010.)''|'''[[w:Зоран Симјановић|Зоран Симјановић]]''', [[w:Композитор|српски композитор музике за филм и позориште, и]] [[w:Професор|професор на]] [[w:Факултет драмских уметности у Београду|ФДУ у Београду]]}} </br>
{{цитат|О Бати Живојиновићу говорити, Бату Живојиновића гледати, слушати, души је драго, што би рекла [[w:Исидора Секулић|Исидора Секулић]]. Зашто? Зато што је Бата истовремено један велики остваривач улога и један једини лик. Оно што је у његовом свакодневном животу егзистенцијално то се прелива у његов уметнички живот, у његове различито профилисане улоге. Бата располаже једном врстом фотогеније не да би се исликавао и одсликавао него да би на екрану живео један свој дубоки живот. Он не студира улоге, он не буба улоге, он не учи улоге. Он је у тим улогама од самог свог почетка, јер оне припадају његовој животној и уметничкој егзистенцији. То је занимљив и велики феномен.
Линија 79 ⟶ 78:
Како?
Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
{{цитат|Бата Живојиновић je у филмску уметност крочио скромном улогом (ако нас сећање не вара од само неколико кадрова) у филму [[w:Песма са Кумбаре|"Песма са Кумбаре"]], [[w:Radoš Novaković|Радоша Новаковића]] 1955. године. Од тада, ако се изузму почетних седам година рада у [[w:Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]], стално је присутан на филмском платну, и богата хроника [[w:Филмски фестивал у Пули|Пулског фестивала]] показује како се разноврсно пожртвовано исказивао овај глумац. Бар три генерације режисера пресудније су обликовале наш филм: педесетих година - [[w:Radoš Novaković|Радош Новаковић]] и [[w:Столе Јанковић|Столе Јанковић]], шездесетих [[w:Александар Петровић (редитељ)|Александар Петровић]] и [[w:Живојин Павловић|Живојин Павловић]], седамдесетих - [[w:Милан Јелић (редитељ)|Милан Јелић]], [[w:Мића Милошевић|Мића Милошевић]], [[w:Горан Паскаљевић|Горан Паскаљевић]]. У њиховим филмовима Живојиновић је стална поуздана ставка, уметник без чијег доприноса и "заштитног" визуелног знака (филм је визуелна уметност, зар не?), није могуће замислити ове филмове. Када се данас на нашим филмским академијама говори о модерном изразу глумачком изразу на филму, примери глуме Бате Живојиновића могу послужити као упечатљива поука и путоказ.
Сваком послу, и количински замашној улози у [[w:Столе Јанковић|Јанковићевом]] [[w:Трен)|”Трену”]] и дословној епизоди у [[w:Милан Јелић (редитељ)|Јелићевом]] [[w:Тигар (филм)|”Тигру”]], и главној улози у неком акционом спектаклу који своју драматургију дугује стрипу, као и сложеном лику препуном драмског набоја, Живојиновић прилази с подједнаком одговорношћу. Управо на [[w:Фестивал глумчких остварења Филмски сусрети|”Филмским усретима у Нишу”]], од петнаест одабраних филмова седам доносе остварења Бате Живојиновића. Готово целокупни распон жанровских одлика заступљен је у овим филмовима и, по том распону, Живојиновић данас у нашем филму нема премца.
Живојиновић је неосетно, у колективној свести поштовалаца филма, постао један од симбола нашег времена, глумац у чијем лику је многа савремена филмска тема исказала своју драматичност. - ''(1978.)''|'''Милан Влајчић''', [[w:Критичар|српски филмски критичар]]}} </br>
{{цитат|За ову нашу земљу Србију кажу да пати од кратког памћења када су историјски догађаји и култура у питању. Бата нас је све зезнуо и траје већ два века. Оно што му никада није недостајало јесте тај мангупски, шмекерски приступ. Одувек је био мангаш са [[w:Београд|београдског]] асфалта.
| |||