Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Бернар Вики (Bernhard Wicki) о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Милан Влајчић о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Бернар Вики (Bernhard Wicki) о Велимиру Бати Живојиновићу)
Поред тога, Бата Живојиновић има једну врсту чародејства, он осећа сељачке ликове, типове, профиле у једној врсти рустикалне поетике. Нигде у нашем филму није тај сељак наш добио такву апотеозу у наизглед обичном, малом материјалу, у ситном дијалогу, ситној судбини, ситном неком детаљу из свакодневног живота, који се пришљамчи или шуња или приудене у те његове карактере. Али, са Батом нема шале. Он ради озбиљно, он ради непрестано, он иза себе има километре путовања и километре меланхоличних улазака и излазака из личности, из типова, из модела наше неизоставне и наше непрегледне свакодневне животне и људске судбине. Људска судбина, како би рекао [[w:fr:André Malraux|Малро]], јесте оно што Бату заокупља, што га чини артистички, али и етички одговорним. - ''(1978.)''|'''[[w:Милосав Буца Мирковић|Милосав Буца Мирковић]]''', [[w:Есеј|српски есејиста,]] [[w:Критичар|књижевни, позоришни и филмски критичар,]] [[w:Песник|песник,]] [[w:Проза|антологичар и прозаист]]}} </br>
 
{{цитат|Ни једна теорија, хладна дистанцирана, не може да зароби значај који Бата има за историју југословенске кинематографије. Спискови филмова, набрајање улога, цитирање реплика, подсећање на омиљене сцене, копање по његовој богатој филмографији за неким мање слављеним, а пажње вредним ролама - све је то маргинално пред дубоким трагом који је Бата оставио у нашој кинематографији, а ваљало да би га опишемо.Како? Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
Како?
Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
 
{{цитат|Бата ​​Живојиновић je у филмску уметност крочио скромном улогом (ако нас сећање не вара од само неколико кадрова) у филму [[w:Песма са Кумбаре|"Песма са Кумбаре"]], [[w:Radoš Novaković|Радоша Новаковића]] 1955. године. Од тада, ако се изузму почетних седам година рада у [[w:Београдско драмско позориште|Београдском драмском позоришту]], стално је присутан на филмском платну, и богата хроника [[w:Филмски фестивал у Пули|Пулског фестивала]] показује како се разноврсно пожртвовано исказивао овај глумац. Бар три генерације режисера пресудније су обликовале наш филм: педесетих година - [[w:Radoš Novaković|Радош Новаковић]] и [[w:Столе Јанковић|Столе Јанковић]], шездесетих [[w:Александар Петровић (редитељ)|Александар Петровић]] и [[w:Живојин Павловић|Живојин Павловић]], седамдесетих - [[w:Милан Јелић (редитељ)|Милан Јелић]], [[w:Мића Милошевић|Мића Милошевић]], [[w:Горан Паскаљевић|Горан Паскаљевић]]. У њиховим филмовима Живојиновић је стална поуздана ставка, уметник без чијег доприноса и "заштитног" визуелног знака (филм је визуелна уметност, зар не?), није могуће замислити ове филмове. Када се данас на нашим филмским академијама говори о модерном изразу глумачком изразу на филму, примери глуме Бате Живојиновића могу послужити као упечатљива поука и путоказ.
У [[w:Партизанска ескадрила|”Партизанској ескадрили”]] имао сам проблеме са језиком, а Бата ме је увек исправљао у погледу дужина, које су различите у [[w:Српски језик|српском]] и [[w:Македонски језик|македонском]]. Успео сам да му то вратим кад смо у [[w:Република Македонија|Македонији]] радили [[w:mk:Црвениот коњ (филм)||”Црвеног коња”]]
и кад сам ја био његов [[w:Лектор|лектор]]. Он је савршено научио језик. Савршено! Чак је и у приватним разговорима, док смо разговарали у Македонији, говорио са људима [[w:Македонски језик|македонски]] и људи су га заволели. Њега и данас пола [[w:Република Македонија|Македоније]] воли, а друга половина га обожава. - ''(2010.)''|'''[[w:mk:Данчо Чевревски|Јорданчо Чевревски]]''', [[w:Глумац|македонски глумац]], [[w:Филмски продуцент|продуцент]], [[w:Професор|професор и]] [[w:Декан|декан]] на ФДУ у [[w:Скопље|Скопљу]]}} </br>
 
{{цитат|Он је импресиван глумац, један од најбољих с којима сам радио. Он, напросто, одједном, осети шта треба да уради, и то боље него што сам ја замишљао! - ''(1972.)''|'''[[w:de:Bernhard Wicki|Бернар Вики]]''', [[w:Редитељ|немачки редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Било је дивно радити са [[w:Џон Вејн (глумац)|Џоном Вејном]] из партизанских филмова. Почео сам припремати [[w:У раљама живота|”У раљама живота”]] према књизи [[w:Dubravka Ugrešić|Дубравке Угрешић]]. Била су три љубавника из три нације. [[w:Хрвати|Хрвата]] је играо [[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]], [[w:Словенци|Словенца]] [[w:Ратко Полич|Радко Полич]], а [[w:Срби|Србина]] Бата Живојиновић. За то је требало прилагодити текст и ја сам [[w:Срђан Карановић|Срђану Карановићу]] факсом послао текст да ми га ”посрби”. Тако је Карановић, заправо аутор фамозне реченице ”сад ћу да те карам”. Бата ​​Живојиновић је тада био највећа звезда југословенског филма, појам партизана, то је као Џона Вејна довести у неку комедију. Мислио сам да ће му бити неугодно да то ради. Није било му неугодно, одмах је пристао и страшно га је то забављало.
42

измене