Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Вера Чукић о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Бернар Вики (Bernhard Wicki) о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Вера Чукић о Велимиру Бати Живојиновићу)
{{цитат|О Бати Живојиновићу говорити, Бату Живојиновића гледати, слушати, души је драго, што би рекла [[w:Исидора Секулић|Исидора Секулић]]. Зашто? Зато што је Бата истовремено један велики остваривач улога и један једини лик. Оно што је у његовом свакодневном животу егзистенцијално то се прелива у његов уметнички живот, у његове различито профилисане улоге. Бата ​​располаже једном врстом фотогеније не да би се исликавао и одсликавао него да би на екрану живео један свој дубоки живот. Он не студира улоге, он не буба улоге, он не учи улоге. Он је у тим улогама од самог свог почетка, јер оне припадају његовој животној и уметничкој егзистенцији. То је занимљив и велики феномен.
Поред тога, Бата Живојиновић има једну врсту чародејства, он осећа сељачке ликове, типове, профиле у једној врсти рустикалне поетике. Нигде у нашем филму није тај сељак наш добио такву апотеозу у наизглед обичном, малом материјалу, у ситном дијалогу, ситној судбини, ситном неком детаљу из свакодневног живота, који се пришљамчи или шуња или приудене у те његове карактере. Али, са Батом нема шале. Он ради озбиљно, он ради непрестано, он иза себе има километре путовања и километре меланхоличних улазака и излазака из личности, из типова, из модела наше неизоставне и наше непрегледне свакодневне животне и људске судбине. Људска судбина, како би рекао [[w:fr:André Malraux|Малро]], јесте оно што Бату заокупља, што га чини артистички, али и етички одговорним. - ''(1978.)''|'''[[w:Милосав Буца Мирковић|Милосав Буца Мирковић]]''', [[w:Есеј|српски есејиста,]] [[w:Критичар|књижевни, позоришни и филмски критичар,]] [[w:Песник|песник,]] [[w:Проза|антологичар и прозаист]]}} </br>
 
{{цитат|Увек сам имала утисак да Бату познајем дуже него што сам га познавала и да сам играла са њим више него што јесам. Такав утисак ствара он сам. Знам га од своје петнаесте године али сам први пут играла са њим у филму [[w:И Бог створи кафанску певачицу|”И Бог створи кафанску певачицу”]] редитеља Јована Живановића. Тада сам упознала друго лице Бате Живојиновића, јер је и филм био другачији од свега што је он до тада радио. Ту је играо заљубљеног младог човека, нежног и врло емотивног, коме се дешава несрећна љубав према кафанској певачици која га исто воли, али ту љубав не могу да остваре због различитог схватања живота и става околине. Тада сам видела како се Бата озбиљно припрема за снимање и даје пример професионалног односа према позиву. Догађало се да дође на снимање и ни са ким не проговара, да седи негде са стране и потпуно изолован мучи неку своју муку. После би улога природно излазила. Још сам нешто научила: свака се улога, велика или мала, пожељна или не, игра целим бићем. Нема препреке коју глумац не може да савлада у раду са партнером. Тако смо савладали све препреке и филм је имао много успеха. У оно време био је рекордер у гледаности. Чини ми се да још увек има вредности, да изазива емоције и да је права студија друштва какво је било пре, и какво ће бити после тог филма. - ''(2010.)''|'''[[w:Вера Чукић|Вера Чукић]]''', [[w:српски глумац|српска глумица]]}} </br>
 
{{цитат|Ни једна теорија, хладна дистанцирана, не може да зароби значај који Бата има за историју југословенске кинематографије. Спискови филмова, набрајање улога, цитирање реплика, подсећање на омиљене сцене, копање по његовој богатој филмографији за неким мање слављеним, а пажње вредним ролама - све је то маргинално пред дубоким трагом који је Бата оставио у нашој кинематографији, а ваљало да би га опишемо.Како? Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично. - ''(2010.)''|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', [[w:Драматург|српски драматург,]] [[w:Scenarista|сценариста и филмски критичар]]}} </br>
и кад сам ја био његов [[w:Лектор|лектор]]. Он је савршено научио језик. Савршено! Чак је и у приватним разговорима, док смо разговарали у Македонији, говорио са људима [[w:Македонски језик|македонски]] и људи су га заволели. Њега и данас пола [[w:Република Македонија|Македоније]] воли, а друга половина га обожава. - ''(2010.)''|'''[[w:mk:Данчо Чевревски|Јорданчо Чевревски]]''', [[w:Глумац|македонски глумац]], [[w:Филмски продуцент|продуцент]], [[w:Професор|професор и]] [[w:Декан|декан]] на ФДУ у [[w:Скопље|Скопљу]]}} </br>
 
{{цитат|ОнБата Живојиновић је импресиван глумац, један од најбољих с којима сам радио. Он, напросто, одједном, осети шта треба да уради, и то боље него што сам ја замишљао! - ''(1972.)''|'''[[w:de:Bernhard Wicki|Бернар Вики]]''', [[w:Редитељ|немачки редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Било је дивно радити са [[w:Џон Вејн (глумац)|Џоном Вејном]] из партизанских филмова. Почео сам припремати [[w:У раљама живота|”У раљама живота”]] према књизи [[w:Dubravka Ugrešić|Дубравке Угрешић]]. Била су три љубавника из три нације. [[w:Хрвати|Хрвата]] је играо [[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]], [[w:Словенци|Словенца]] [[w:Ратко Полич|Радко Полич]], а [[w:Срби|Србина]] Бата Живојиновић. За то је требало прилагодити текст и ја сам [[w:Срђан Карановић|Срђану Карановићу]] факсом послао текст да ми га ”посрби”. Тако је Карановић, заправо аутор фамозне реченице ”сад ћу да те карам”. Бата ​​Живојиновић је тада био највећа звезда југословенског филма, појам партизана, то је као Џона Вејна довести у неку комедију. Мислио сам да ће му бити неугодно да то ради. Није било му неугодно, одмах је пристао и страшно га је то забављало.
42

измене