Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Јелена Жигон о Велимиру Бати Живојиновићу |
м Мухарем Первић о Велимиру Бати Живојиновићу |
||
Ред 85:
{{цитат|За ову нашу земљу Србију кажу да пати од кратког памћења када су историјски догађаји и култура у питању. Бата нас је све зезнуо и траје већ два века. Оно што му никада није недостајало јесте тај мангупски, шмекерски приступ. Одувек је био мангаш са [[w:Београд|београдског]] асфалта.
Има једна кључна реч, његова последња реч у сваком разговору: ”Готово”. То је реч која је ушла његову каријеру. Бата је глумац и човек кратких ударних речи. Па би се у српском језику реч ”легенда” могла заменити речју ”Бата”. Али то ”Бата” значи и ”Човек, бре”. Он је заиста човек, такав је одувек. Он се није променио, остао је исти. Та жица хуманости остала ја њему до дан-данас. Он је глумац који је потекао из дубине своје душе, из свог детињства, из нечега што и данас плени. - ''(2010.)''|'''[[w:Дарко Бајић|Дарко Бајић]]''', [[w:Редитељ|српски редитељ]]}} </br>
{{цитат|Желео бих да о Бати Живојиновићу говорим веселим гласом, јер је он то заслужио. Што се популарности тиче, он је тај појам проширио. То значи бити атрактиван и привлачан а не бити површан. У томе је тајна Батине популарности. Био сам срећан што познајем човека кога воли толико људи. И он је у тој срећи уживао. Он је филмски јунак нашег времена. По мом мишљењу, најбоље улоге остварио је не у спектаклима него у мањим филмовима и мањим улогама, у скромним пројектима, рецимо са [[w:Здравко Шотра|Шотром]] и у серијама на телевизији, које су могли подједнако волети и један Србин и и један Хрват и један Кинез.
Бата је личио на човека који ни у филму ни у животу нема проблема. Таквог глумца нисам срео. Глумци обично кукају, плачу, муче се, пренемажу, исповедају се. Тако нешто никада нисам чуо од Бате. Он није мистификовао занат, схватио је на време шта је његов квалитет. Побећи на време из позоришта и остварити се на филму био је знак ваљаног избора и велике мудрости. Бата је најбољи израз нашег времена. Он има све врлине и све недостатке свог времена, и зато је његов јунак не само на филму него и у животу. Нисам се много дружио са њим. Долазио је на [[w:Радио-телевизија Србије|телевизију]] у време кад сам ја тамо био уметнички директор. Радили смо заједно неке филмове и то је за мене увек била велика радост. Онда смо помало свраћали у ”Мадеру”. Али сам упамтио једну ствар, која не личи ни на мене ни на Бату, а занимљива је. Када смо завршили серију [[w:Сиви дом|”Сиви дом”]], питао ме је на ”последњој клапи” куда ћу после снимања. Појма немам, кажем ја. ”Ајде са нама у [[w:Кораћица|Кораћицу]]”. То је било два дана пред [[w:Нова година|Нову годину]] и ми смо та два дана провели заједно у Кораћици. Ту сам први пут видео Бату ”иза завесе”. Био је то други човек. То више није био онај Бата без проблема него врло осећајно биће, са много питања, са много не само уметничке него и животне забринутости. То је био Бата у другом светлу, који ни издалека није без проблема. Бата је умео да буде изузетан пријатељ онима које је сматрао да заслужују његово пријатељство, као што је био потпуно незаинтересован за људе који са њим немају никакву сличност.
Глумац увек губи у политичком ангажману, па је изгубио и Бата. Не да је он лично нешто изгубио, него је изгубио много времена, које је могао да посвети нечем другом. Било би корисније да је снимао филмове.
Био је потребнији политици него она њему. - ''(2010.)''|'''[[w:Мухарем Первић|Мухарем Первић]]''', [[w:Есеј|српски есејиста,]] [[w:Критичар|књижевни и позоришни критичар]]}} </br>
{{цитат|Срећан сам што ми се пружила да га упознам. Од њега сам много научио о послу, али и неким другим стварима. Зар је мало играти поред звезде, која је са друге стране, скроман човек и изузетан другар? Највише ме је фасцинирало то, што је све радио са неком несхватљивом лакоћом. Кад смо снимали [[w:Партизанска ескадрила|”Партизанску ескадрилу”]] имао сам страшну трему, јер је моје искуство било мало. Нарочито ме је збуњивало што смо једну сцену много пута понављали, а ја нисам знао зашто, нити сам добијао неке нове инструкције. Нисам знао шта не ваља и шта треба да урадим, да би било боље. А, Бата је све то радио и говорио ми да не бринем, да тако мора. Кад смо некако завршили, рекао је: ”Био си супер!”. А ја мислио да сам био катастрофалан. После мене је снимао [[w:Љубиша Самарџић|Љубиша Самарџић]] и направио 35 дублова, и онда сам се утешио. Схватио сам да постоји неки инстинкт који режисеру говори кад је добар дубл и да на то не треба да се обазирем.
| |||