Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Столе Јанковић о Велимиру Бати Живојиновићу
м (Мухарем Первић о Велимиру Бати Живојиновићу)
м (Столе Јанковић о Велимиру Бати Живојиновићу)
{{цитат|Сачекао ме је у мом првом филму. Тресла сам се као прут када сам дошла првог дана. Прво, зато што је он некако кабаст, увек ми је деловао виши него што јесте, а ја да сам мања него што јесам. Друго, он говори гласно и смеје се. Упознала сам једног нежног, увиђавног човека, све супротно од онога што сам очекивала. У том првом филму, који је звао [[w:Кошава (филм)|”Кошава”]] Бата ми је објаснио шта је што план. Нећете веровати, као студент треће године [[w:Факултет драмских уметности у Београду|Академије]] нисам имала појма шта је то план на филму. Стално сам користила велике гестове, нарочито у крупном плану, а он је говорио да све што камера не види то и не постоји. И да гест није глумачко средство у крупном плану. А да је објектив педесетица крупни план, то сам запамтила за цео живот. Да у мизансцену никада не стајем иза њега, пошто сам се, ваљда подсвесно, стално сакривала. Наставио је да се смеје гласно и говори гласно, а оно важно за мене само мени на уво. Осећала сам се потпуно заштићеном и на томе сам му и данас бескрајно захвална. Можда је то зато што сам одрасла у [[w:Аранђеловац|Аранђеловцу]], а он је из [[w:Кораћица|Кораћице]], што је близу.
Нећу заборавити, снимали смо на [[w:Велебит|Велебиту]] филм [[w:Мала пљачка влака|”Мала пљачка влака”]]. Била сам једина глумица међу четрдесетак глумаца, али сам се осећала савршено безбедно. То је било важно, јер глумци иначе умеју да буду груби према нама, да се према нама понашају као према мушкарцима. У Бати сам увек имала великог заштитника. Он на снимању уме да направи атмосферу да све изгледа добро и изводљиво. - ''(2010.)''|'''[[w:Tanja Bošković|Тања Бошковић]]''', [[w:српски глумац|српска и југословенска глумица]]}} </br>
 
{{цитат|Бата је глумац племенитог кова и ретке врсте, што се не може никако заобићи или прећутати када је реч о нашем филму, јер се у његовом досадашњем филмском ангажовању види и сажима све оно што чини једну такву сложену и значајну личност наше глумачке уметности.
 
Његове улоге су најлепше странице наше филмске уметности, у које је он сабио и створио дубоке и снажне емоције своје глумачке личности, стално у акцији пуног живљења и сигурног трајања. Изнутра, из најфинијег света осећајности, он се непоновљиво намеће својим ликом, и кад је у узбудљивом покрету, и кад је у смиреном ћутању. Никад се не зна да ли је његов израз, његово лице живље, пластичније, убедљивије кад прозбори или кад ћутањем у једном једином погледу, згусне сву топлину и људски бол.
 
Залеће се он у нашу прошлост, у наше дане, свим својим темпераментом и изнад свега својим људским шармом, који тако неодољиво плени и осваја.
За њега нема живота, нити људске радости без дубоког понирања и посматрања света у коме живи и ради кога, баш зато, вреди живети. Бата је такав у свакодневном животу, а такав је и у животу са оне стране филмске камере. Како на филму тако и у животу, и обрнуто, он живи смело и маштовито, другарски и људски, нежно и снажно, одано и истинито. Јер, само стабилна и богата личност, зрела и постојана, може тако хумано живети и стварати, као човек за човека... - ''(1978.)''|'''[[w:Столе Јанковић|Столе Јанковић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] у филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
42

измене