Херман Хесе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м prebačeno na vikidatu |
мНема описа измене |
||
Ред 8:
*Свако од нас је само човек, само покушај, само неко на пропутовању. Али треба да путује онамо где је савршенство, треба да тежи ка средишту, а не ка периферији.
*Постоји неко зло међу људима које их спречава да се удружују и нагони их да између себе отварају понор. Једино љубав може да их натера да тај јаз премосте.
*Како да не будем степски вук, олињали пустињак усред света чији циљеви нису моји, чије ми радости ништа не значе. А оно што се у мени
*Ако неког мрзимо, онда у његовом лику мрзимо нешто што је усађено у нама самима. Оно што није у нама самима, то нас не узбуђује.
*Бог нам не шаље очај да би нас убио, већ да би нов живот у нама пробудио.
Ред 15:
*Ако ти је за свако задовољство потребна дозвола света - онда си доиста за жаљење!
*И најнесретнији живот има своје звездане тренутке и своје цветиће среће међу песком и камењем.
*Љубав према Богу,није увек истоветна са љубављу према оном што је добро.Али кад би то било тако једноставно! Ми знамо шта је добро,то стоји и у заповестима Божјим. Али чуј ме, Бог се не налази једино у заповестима, оне су само његов најмањи део.Ти се можеш придржавати заповести,а бити далеко од Бога.
*Толико је лепо припадати некој жени, сав јој се предати! Немој ми се смејати ако оно што ћу рећи зазвучи будаласто. Али пази: волети неку жену, предати јој се, сасвим обујмити собом и осећати да си обујмљен њоме, то није истоветно са оним што ти називаш заљубљеношћу и чему се помало подругујеш. То није за подругивање. То је за мене пут ка животу и пут ка смислу живота.
*Пред њеним погледом,из кога као да ме је гледала моја сопствена душа, потонула је стварност, чак и стварност моје чулне пожуде за њом.Очарани,гледали смо једно у друго, очарано ме је посматрала моја јадна сићушна душа.
*Понекад сам знао: мој циљ у животу био је да постанем онакав као што су мој отац и мати, онако светао и чист, изнад других, и придржавајући се реда као они. Али дотле је пут био далек, дотле се морало одседети по школама, и учити, издржавати пробе и полагати испите, а пут је свагда водио поред другог, тамнијег света, или кроза њ, и није било нимало немогуће да се код њега остане и у њему утоне.
*Срећан је ко уме да воли.
| |||