Готама Буда — разлика између измена

{{wikipedia|Сидарта Гаутама}}

 

'''Сидарта Гаутама''', звани '''Буда''', је био индијски филозоф и духовни учитељ, оснивач [[w:будизам|будизма]].

{{cquote|Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово [[истина]], а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI]</ref>}}

 

 

{{cquote|Онај који се определио за живот [[дух]]а, треба да се клони две крајности. Једна је живот посвећен задовољствима и уживањима, што је ниско, неплеменито и некорисно. Друга је живот изложен мучењима, што је ружно, недостојно и некорисно. Ослобођени се удаљио од обе крајности зато што је открио прави пут који води сазнању, великој мудрости, узвишености, унутарњој светлости и нирвани.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/predgovor.html Čedomil Veljačić: Budizam]</ref>}}

прати га срећа као нераздвојна сена.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}

 

 

{{cquote|Као што би мајка ризиковала свој живот да заштити своје дете, своје једино дете, исто тако треба неговати безгранично срце [[љубав]]и за сва бића.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}

 

 

 

{{cquote|Због неразумевања и непродирања у суштину ствари лутали смо и препорађали се тако дуго, и ви и ја.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-001.html Razumevanje]</ref>}}

{{cquote|Постоје три врсте жудњи. Жудња за задовољствима чула, жудња за постојањем, жудња за непостојањем.<ref>[http://yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-170.html Žudnje]</ref>}}

 

 

{{cquote|Монаси, све гори. Око гори. Ухо гори. Нос гори. Језик гори. Тело гори. Ум гори. И све што настане на основу тога - било доживљено као пријатно, [[бол]]но, ни пријатно ни болно - такође гори. Гори ватром [[страст]]и, ватром одбојности, ватром обмане. Гори, кажем вам, рађањем, старењем и умирањем, јадом, болом, [[туга|тугом]] и очајем. Видевши то, у човеку се све више распршују [[Илузија|илузије]]. Кад му се распрше илузије, у њему се хлади страст. Захваљујући хлађењу страсти, он се потпуно ослобађа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn35-028.html Propoved o vatri]</ref>}}

{{cquote|Нарицањем и плакањем ум не бива ништа мирнији, већ се патња само увећава.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-8.html Strela]</ref>}}

 

 

{{cquote|Када га погоди осећај [[бол]]а, неук човек жали, тужи и јадикује, удара се у груди, постаје махнит. Тако он осећа два бола, телесни и ментални. Баш као што човек погођен једном стрелом убрзо потом бива погођен и другом, на исти начин неук човек када га погоди осећај бола, осећа два бола, телесни и ментални. Али мудрац, када га погоди осећај бола не жали, не тужи и не јадикује, не удара се у груди, не постаје махнит. Тако он осећа само један бол, телесни, али не и ментални.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-006.html Strela]</ref>}}

{{cquote|Баш као што небом дувају различити ветрови: са истока, запада, севера и југа, ветрови који носе прашину и без прашине, хладни и топли ветрови, благи и снажни ветрови; слично томе, настају у овом телу различите врсте осета: пријатни, непријатни и неутрални.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-013.html Nebo (2)]</ref>}}

 

 

{{cquote|Не знам, монаси, ниједан други облик који тако силно заокупи ум мушкарца као што је то тело жене. Тело жене силно заокупи ум мушкарца.

{{cquote|Ако нагомилавате лоша дела завршавате у океану патње. А зашто? Зато што оно што човек учини не нестаје једноставно у [[прошлост]]и. То нас прати, пријања уз починиоца. Човек чији су поступци загађени ће временом бол који наноси осетити и на себи.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp3-10.html Govor o Kokaliki]</ref>}}

 

 

{{cquote|Не чинити никакво [[зло]], уздићи се у [[Доброта|доброти]], прочистити свој [[дух]] - то је поука свих буда.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html Put ispravnosti]</ref>}}

{{cquote|Постоје две врсте среће. [[Срећа]] тела и срећа [[дух]]а. Између те две врсте среће већа је срећа духа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-065.html Sreća]</ref>}}

 

 

{{cquote|Незнање је, монаси, претходница неповољних стања ума, а за њим следе одсуство стида и зазора од чињења лоших дела.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn45-001.html Neznanje]</ref>}}

{{cquote|Они који погрешно поступају својим телом, говором и мишљу нису привржени себи. Чак и ако можда кажу: "Ми смо привржени себи", ипак нису. Они својевољно поступају према себи као што би поступао непријатељ према непријатељу. Али они који исправно поступају својим телом, говором и мишљу јесу привржени себи. Чак и ако можда кажу: "Ми нисмо привржени себи", они то ипак јесу. Они поступају према себи као што би поступао пријатељ према пријатељу.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-004.html Privrženost]</ref>}}

 

 

{{cquote|Они који погрешно поступају својим телом, говором и мишљу остављају себе незаштићенима. Чак и ако их штите одреди бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су још увек незаштићени, зато што је њихова заштита спољашња, а не унутрашња. Али они који исправно поступају својим телом, говором и мишљу сами себе штите. Чак иако око њих нема одреда бојних слонова, коњице, борних кола и пешадије, они су још увек заштићени, зато што је њихова заштита унутрашња, а не спољашња.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn03-005.html Sam sobom zaštićen]</ref>}}

{{cquote|Који год [[страх]]ови да настану, сви они настају у будали, не у мудром човеку.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-099.html Budala]</ref>}}

 

 

{{cquote|Мржња се никад не смирује мржњом, већ једино њеним одсуством. Ово је вечни закон.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/karma_plod.html Čedomil Veljačić: Karma - plod koji dozreva]</ref>}}

{{cquote|А ја ћу вас, просјаци, поучити како да напустите све. Послушајте! Без потпуног знања, без потпуног схваћања, без одустајања и напуштања свега није могуће досећи утрнуће патње.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI]</ref>}}

 

 

{{cquote|Из два добра разлога ја боравим у шуми, на пустом месту, у осами. Која два? Због пријатног боравка овде и сада и из саосећања за будуће нараштаје.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-021.html Budale]</ref>}}

{{cquote|Јесте ли чули некад старог шакала како тужно завија у цик зоре? Тај стари шакал је погођен болешћу по имену шуга. Он не може да нађе мир ни кад се завуче у јазбину, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Исто тако, онај чији је ум обузет и савладан добитком, почашћу и славом не може да нађе мир ни кад оде у неку празну колибу, ни у подножју дрвета, ни на отвореном. Где год да иде, где год да стоји, где год да седи, где год да лежи, ту се нађе у невољи, у пропасти. Толико су добитак, почаст и слава окрутни, болни, груби, представљају препреку за достизање истинске слободе од окова.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-008.html Šakal]</ref>}}

 

 

{{cquote|Претпоставимо да оштровид човек опажа бројне мехуриће који пролазе реком Ганг и да их испитује пажљиво. Пошто их је пажљиво испитао он увиђа да су празни, шупљи и без суштине. Исто тако испосник опажа облике, осећања, опажаје, творевине ума и стања свести, било у прошлости, садашњости и будућности, удаљене или блиске. Он их пажљиво разматра и испитује док их потпуно не прозре и увиди да су празни, шупљи и без суштине.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-095.html Pjena]</ref>}}

{{cquote|Одсуство кајања јесте корист и награда од понашања у складу са врлином.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an10-001.html Koja je korist?]</ref>}}

 

 

{{cquote|Међу онима који на овом свету увек добро спавају ја сам један.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-035.html Govor Hatthaki (O prijatnom snu u senovitoj šumi)]</ref>}}

{{cquote|Тек живећи са неким упознајемо врлине те особе, и то тек после дугог времена, а не кратког времена, ако смо пажљиви, а не ако смо непажљиви; ако смо проницљиви, а не ако нисмо проницљиви.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-192.html Obeležja]</ref>}}

 

 

{{cquote|Постоје четири врсте светлости. Светлост Месеца, светлост Сунца, светлост ватре и светлост мудрости. Од те четири врсте светлости, најбоља је светлост мудрости.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an04-141.html Sjaj]</ref>}}

{{cquote|Претпоставимо, монаси, да постоји кокошка са осам, десет, двадесет јаја, која их није покривала, није на њима лежала и није добро заштитила. Чак и ако се у њој јави мисао: "Ах, кад би само моји пилићи успели да ноктима и кљуновима пробију љуску и излегу се!", ипак то не би било довољно да пилићи пробију љуску и излегу се. Исто тако, када се монах не труди да развија свој ум, чак и ако се у њему јави мисао: "Ах, кад би се мој ум уз помоћ невезивања ослободио нечистоћа!", ипак то није довољно да се његов ум ослободи нечистоћа. Исто тако, када монах живи у врлини и труди се да развија свој ум, чак и ако се у њему не јави мисао: "Ах, кад би се мој ум уз помоћ невезивања ослободио нечистоћа!", ипак би то било довољно да се његов ум ослободи нечистоћа.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn22-101.html Drška od sekire (Brod)]</ref>}}

 

 

{{cquote|Кад су струне на вини превише затегнуте, вина није наштимована ни погодна за свирање. Кад су струне на вини превише лабаве, вина није наштимована ни погодна за свирање. Али кад струне на вини нису превише затегнуте, ни превише лабаве, већ наштимоване по мери, вина је тада погодна за свирање. Исто тако, Сона, превелик напор рађа немир, преслаб напор рађа лењост. Зато би требало да одредиш праву меру свог напора, да наштимаш своје способности у складу са тим и онда засвираш своју мелодију.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an06-055.html Za Sonu]</ref>}}

{{cquote|Монаше, монаше, не дозоволи себи да трулиш! На ономе ко себи дозволи да трули и смрди попут лешине, пре или касније почињу муве да се роје и да га нападају! Похлепа јесте труљење. Зловоља јесте смрад лешине. Зловољне, штетне мисли јесу муве. На ономе ко себи дозволи да трули и смрди попут лешине, пре или касније почињу муве да се роје и да га нападају!<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-129.html Trulež]</ref>}}

 

 

{{cquote|Постоје две врсте ствари. Ствари које су окови, а изгледају пријатне и оне које су окови, а изгледају непријатне.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an02-001.html Telesna kazna]</ref>}}

{{cquote|Као и прије, Анандо, тако и сада претежно боравим у стању ништавила. Сви аскети који су у прошлости досегли потпуно чисто коначно ништавило и одржали се у њему, досегли су управо то чисто коначно ништавило и одржали се у њему. И у будућности исто ће сви аскети који досегну потпуно чисто коначно ништавило и одрже се у њему, досећи управо то чисто коначно ништавило и одржати се у њему.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn121.html Kratki govor o ništavilu]</ref>}}

 

 

{{cquote|Ја кажем, пријатељу, да путујући није могуће достићи крај света, где нема рађања, старости, смрти, нестајања и препорађања. Али у исто време, не тврдим да је могуће окончати патњу а да се не досегне крај света, већ указујем да су управо у овом телу, чији је раст ограничен, а спознаја оскудна, садржани свет, појава света, окончање света и пут који води окончању света. Зато мудрац оскудношћу живота окончава свет. Мирујући спознаје крај света и смирује жељу и за овим и за оним светом.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn02-026.html Govor Rohitassi]</ref>}}

 

 

 

{{cquote|Овој самсари се не може видети почетак. Не може се видети почетна тачка лутања и тумарања бића оптерећених незнањем и окованих жудњом. Толико сте дуго доживљавали патњу, бол, несрећу и пунили гробља. И то је довољно да осетите гађење према свим творевинама, довољно да угасите сваку страст према њима, довољно да постанете од њих слободни.<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn15-001.html Trava i grane ]</ref>}}