Димитрије Туцовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: removing existed iw links in Wikidata |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Димитрије Туцовић''' (1881-1914) је био истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, новинар и уредник Радничких новина и Борбе.
[[
== Цитати ==
Ред 10:
{{cquote|Наш патриотизам и није патриотизам владајућих класа, које хоће и што већу војску и што већи зајам за наоружање, али не пристају да се ти терети праведно расподеле према имућности и да се сиромашном делу народа не оптерећава и не одузима оно што му је за опстанак неопходно потребно.<ref>Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, knjiga II, str. 186-187) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|У Србији нема више гладних година – јер су све гладне.<ref>Dimitrije Tucović, ''Skupoća'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 229) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
{{cquote|Има безброј кућа у којима је по 10-15 душа, а свега имају један пар опанака, па и они се не носе увек, већ на смену, и то само онда кад ко пође у варош. Због оскудице у обући много света не иде у цркву, а колика је ужасна немаштина најбоље се огледа у томе: што сад мало ко и купује нову обућу, већ стару, исцепану, која је до скора бацана на буњиште.<ref>„Раднички лист", бр. 22, 7. јул 1901.</ref>}}
{{cquote|Ово су деца из текстилних фабрика у Лесковцу. Од четрдесет седморо, шесторо их је ступило у фабрику од седам година, четрнаесторо од осам, дванаесторо од девет, осморо од десет, седморо од једанаест. Раде у фабрици по 12 сати. Њихова старост је: четворо од осам, петоро од девет, седморо од десет, десеторо од једанест, шеснаесторо од дванаест, петоро од тринаест, једно од четрнаест година.
Ову децу фабриканти Илић, Теокаревић и Петровић упропашћују у својим предузећима, тамо их туку, па кад полумртва од рада и тортура попадају, долазе им ноћу родитељи те их носе кући.<ref>Димитрије Туцовић, Сабрана дела, Београд 1980, књ. 8, стр. 52.</ref>}}
{{cquote|У Србији постоји подела грађана на три класе: прва класа, то су они који имају право да бирају и да буду бирани; друга класа, то су они који имају само право да бирају. И најзад, трећа класа, то су они који немају право ни да бирају ни да буду бирани. Ту срамну поделу на грађане првога, другога и трећег ранга треба већ једном укинути. Цензус је глупа и варварска установа. Ако би се гледало на цензус, онда, ни сам Исус Христос не би имао право гласа. Када би божји син опет сишао с неба на земљу, њега би Никола Пашић уврстио у грађане трећег ранга.<ref>Димитрије Туцовић, Сабрана дела, Београд 1980, књ. 7, стр. 261-262.</ref>}}
{{cquote|Ми сматрамо да наша спрема за борбу против страних завојевача није у броју бајонета већ у истинским слободама и реформама и стварном раду на културном и материјалном уздизању народних маса. Тешко Србији ако у овом смислу буде и убудуће тако радила као и досад.<ref>Dimitrije Tucović, ''Iz borbe u borbu'' (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 164) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
| |||