Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

м
Исправка размака
м (Бот: козметичке измене)
м (Исправка размака)
Посебно ми је прирастао за срце филм [[w:Крај рата|”Крај рата”]], јер је цела моја породица страдала у [[w:Усташе|усташким]] покољима у [[w:Херцеговина|Херцеговини]]. Док сам писао ту причу мислио сам на Бату. Он је играо осветника, који у последњим данима [[w:Други светски рат у Југославији|рата]] узима свог малог и сина креће са њим да освети жену, мајку тог детета, коју су зверски убили. То је једна апокалиптична визија. Апокалиптична су и места кроз која пролази, све је на ивици крајњег расула, осећа се нешто у ваздуху што је на ивици опште катастрофе. Не могу да кажем да је он хладан и прорачунат лик, јер он својим изразом лица дочарава огроман сплет емоција. Он убија једног по једног виновника, све до последњег, коме уз врисак детета опрости живот. Ужасни бол створио је неку засићеност. Филм се завршава тако што стижу до мора у коме се јунак пере од свега што је прошло кроз његов живот. Бата је то тако ​​одиграо да и дан-данас кад се тога сетим, осетим ужасно узбуђење. То је фантастична, једна од његових најбољих улога.
 
Он поклања пажњу свему што је у вези с улогом, од ципела, чарапа и панталона до блузе, фризуре и шешира. Он потпуно улази у лик. Рецимо, за улогу путујућег каубоја у филму [[w:Пас који је волео возове|”Пас који је волео возове”]], ја сам му у разговору указао на један стварни лик по коме сам писао ову улогу, неког Вукојчића који је стварно радио на филму као [[w:Каскадер|каскадер]], а затим је давао представе по провинцији и по стадионима. Бата ​​је отишао код њега, гледао шта ради, како прави приредбе по провинцији, шта шапуће на уво коњима, а шта својој партнерки, потпуно га је ”скинуо” и ту улогу урадио сасвим другачије од свега до тада. То је један Бата изузетне топлине, припремљености за улогу и уверљивости у ономе што игра. Данас, кад се сетим те улоге, могу да га упоредим само са [[w:Ентони Квин|Ентонијем Квином]] у [[w:Федерико Фелини|Фелинијевом]] филму ”Улица”.
[[w:Ентони Квин|Ентонијем Квином]] у [[w:Федерико Фелини|Фелинијевом]] филму ”Улица”.
Као што рекох, поред тога што му је господ Бог подарио невероватну меру раскошног талента, он је сваку своју улогу, а имао их је неколико стотина, спремао и тако се уживљавао у њу као да му ја прва, једина и најбоља. - ''(2010.)''|'''[[w:Гордан Михић|Гордан Михић]]''', [[w:Сценариста|сценариста]]}} </br>
 
Бата ​​је личио на човека који ни у филму ни у животу нема проблема. Таквог глумца нисам срео. Глумци обично кукају, плачу, муче се, пренемажу, исповедају се. Тако нешто никада нисам чуо од Бате. Он није мистификовао занат, схватио је на време шта је његов квалитет. Побећи на време из позоришта и остварити се на филму био је знак ваљаног избора и велике мудрости. Бата ​​је најбољи израз нашег времена. Он има све врлине и све недостатке свог времена, и зато је његов јунак не само на филму него и у животу. Нисам се много дружио са њим. Долазио је на [[w:Радио-телевизија Србије|телевизију]] у време кад сам ја тамо био уметнички директор. Радили смо заједно неке филмове и то је за мене увек била велика радост. Онда смо помало свраћали у ”Мадеру”. Али сам упамтио једну ствар, која не личи ни на мене ни на Бату, а занимљива је. Када смо завршили серију [[w:Сиви дом|”Сиви дом”]], питао ме је на ”последњој клапи” куда ћу после снимања. Појма немам, кажем ја. ”Ајде са нама у [[w:Кораћица|Кораћицу]]”. То је било два дана пред [[w:Нова година|Нову годину]] и ми смо та два дана провели заједно у Кораћици. Ту сам први пут видео Бату ”иза завесе”. Био је то други човек. То више није био онај Бата без проблема него врло осећајно биће, са много питања, са много не само уметничке него и животне забринутости. То је био Бата у другом светлу, који ни издалека није без проблема. Бата је умео да буде изузетан пријатељ онима које је сматрао да заслужују његово пријатељство, као што је био потпуно незаинтересован за људе који са њим немају никакву сличност.
 
Глумац увек губи у политичком ангажману, па је изгубио и Бата. Не да је он лично нешто изгубио, него је изгубио много времена, које је могао да посвети нечем другом. Било би корисније да је снимао филмове. Био је потребнији политици него она њему. - ''(2010.)''|'''[[w:Мухарем Первић|Мухарем Первић]]''', [[w:Есеј|српски есејиста,]] [[w:Критичар|књижевни и позоришни критичар]]}} </br>
 
Био је потребнији политици него она њему. - ''(2010.)''|'''[[w:Мухарем Первић|Мухарем Первић]]''', [[w:Есеј|српски есејиста,]] [[w:Критичар|књижевни и позоришни критичар]]}} </br>
 
{{цитат|Срећан сам што ми се пружила да га упознам. Од њега сам много научио о послу, али и неким другим стварима. Зар је мало играти поред звезде, која је са друге стране, скроман човек и изузетан другар? Највише ме је фасцинирало то, што је све радио са неком несхватљивом лакоћом. Кад смо снимали [[w:Партизанска ескадрила|”Партизанску ескадрилу”]] имао сам страшну трему, јер је моје искуство било мало. Нарочито ме је збуњивало што смо једну сцену много пута понављали, а ја нисам знао зашто, нити сам добијао неке нове инструкције. Нисам знао шта не ваља и шта треба да урадим, да би било боље. А, Бата ​​је све то радио и говорио ми да не бринем, да тако мора. Кад смо некако завршили, рекао је: ”Био си супер!”. А ја мислио да сам био катастрофалан. После мене је снимао [[w:Љубиша Самарџић|Љубиша Самарџић]] и направио 35 дублова, и онда сам се утешио. Схватио сам да постоји неки инстинкт који режисеру говори кад је добар дубл и да на то не треба да се обазирем.
Кад смо снимали бекство са [[w:Мостар|мостарског аеродрома]] мислио сам да ће дублер-пилот да полети са авионом у који ускачемо нас двојица. Али Бата није ​​хтео ни да чује за
[[w:Каскадер|дублера]]. Запрепастио сам се кад сам видео да Бата почиње да рула по писти и хвата залет. Препао сам се страшно да ће стварно да полети и да ће бити ко зна шта, али Бата се само слатко смејао. Све је испало добро да боље бити не може.
У [[w:Партизанска ескадрила|”Партизанској ескадрили”]] имао сам проблеме са језиком, а Бата ме је увек исправљао у погледу дужина, које су различите у [[w:Српски језик|српском]] и [[w:Македонски језик|македонском]]. Успео сам да му то вратим кад смо у [[w:Република Македонија|Македонији]] радили [[w:mk:Црвениот коњ (филм)||”Црвеног коња”]] и кад сам ја био његов [[w:Лектор|лектор]]. Он је савршено научио језик. Савршено! Чак је и у приватним разговорима, док смо разговарали у Македонији, говорио са људима [[w:Македонски језик|македонски]] и људи су га заволели. Њега и данас пола [[w:Република Македонија|Македоније]] воли, а друга половина га обожава. - ''(2010.)''|'''[[w:mk:Данчо Чевревски|Јорданчо Чевревски]]''', [[w:Глумац|македонски глумац]], [[w:Филмски продуцент|продуцент]], [[w:Професор|професор и]] [[w:Декан|декан]] на ФДУ у [[w:Скопље|Скопљу]]}} </br>
и кад сам ја био његов [[w:Лектор|лектор]]. Он је савршено научио језик. Савршено! Чак је и у приватним разговорима, док смо разговарали у Македонији, говорио са људима [[w:Македонски језик|македонски]] и људи су га заволели. Њега и данас пола [[w:Република Македонија|Македоније]] воли, а друга половина га обожава. - ''(2010.)''|'''[[w:mk:Данчо Чевревски|Јорданчо Чевревски]]''', [[w:Глумац|македонски глумац]], [[w:Филмски продуцент|продуцент]], [[w:Професор|професор и]] [[w:Декан|декан]] на ФДУ у [[w:Скопље|Скопљу]]}} </br>
 
{{цитат|Одиграо je читаве друштвене слојеве добрих, лоших и обичних јунака на модеран начин који се допао публици. Красе га храброст и духовитост. Сва његова глума је трагање за сновима. Одише животним оптимизмом, и зато је постао идол маса. Натерао је чак и [[w:Јосип Броз Тито|Тита]] да заборави протокол када је пред свима причао вицеве ​​о њему. Било је једно такво незаборавно вече на [[w:Национални парк Бриони|Брионима]], Тито се зацењивао од смеха и говорио "Немој, немој више ...".
За њега нема живота, нити људске радости без дубоког понирања и посматрања света у коме живи и ради кога, баш зато, вреди живети. Бата је такав у свакодневном животу, а такав је и у животу са оне стране филмске камере. Како на филму тако и у животу, и обрнуто, он живи смело и маштовито, другарски и људски, нежно и снажно, одано и истинито. Јер, само стабилна и богата личност, зрела и постојана, може тако хумано живети и стварати, као човек за човека... - ''(1978.)''|'''[[w:Столе Јанковић|Столе Јанковић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]]}} </br>
 
{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ”Гравитацијом” Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] у филму [[w:Звезде су очи ратника|”Звезде су очи ратника”]]. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.
Осјећам да сам филмски глумац постао тек у својим четрдесетим годинама, кад сам схватио да стојим пред камером једноставан, концентриран и точан. Бата је то био од самог свог почетка, одувијек. Он има ту једноставност, природност, спада у оне глумце попут [[w:Хемфри Богарт|Хемфрија Богарта]] или [[w:Џон Вејн|Џона Вејна]], који се ријетко када мијењају али им се мијењају лица, и то је за мене права филмска глума. Узмите само Бабајину [[w:Бреза (филм)|”Брезу”]]. Сензационалан филм и сензационалан Бата. Тим пре што [[w:Кајкавско наречје|кајкавски]] није његов језик, али је толико ушао у тај кајкавски да је то било боље од било ког Кајкавца. Затим у филму [[w:(Живот је леп (филм из 1985))|”Живот је леп”]] [[w:Боро Драшковић|Бора Драшковића]], који је ремек-дјело [[w:Списак југословенских играних филмова|југославенског филма]], гдје је играла цела плејада фантастичних глумаца, на челу са Батом. Сјећам се главне сцене у том филму, у коме Бату убија несрећни младић Вита, кога играм ја. Ту је Бата почео разбијати столове и столице, што уопће није било предвиђено књигом снимања и није било договорено с редатељем, али је Бата и даље разбијао и испало је сензационално, па је велики мајстор Боро Драшковић, пустио целу ствар. Зашто је разбијао? Изазивао је мене да реагујем и, када се то стварно догодило, убиство је изгледало много увјерљивије. Бата је, раме уз раме са [[w:Павле Вуисић|Павлом Вуисићем]], највећи глумац [[w:Јужни Словени|Јужних Славена]]. - ''(2010.)''|'''[[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]]''', [[w:српски глумац|југословенски глумац]]}} </br>
[[w:Павле Вуисић|Павлом Вуисићем]], највећи глумац [[w:Јужни Словени|Јужних Славена]]. - ''(2010.)''|'''[[w:Раде Шербеџија|Раде Шербеџија]]''', [[w:српски глумац|југословенски глумац]]}} </br>
 
{{цитат|Дакле, памтим добро Бату Живојиновића, као изванредно убедљивог Толу Дачића у драматизацији мог романа [[w:Корени (роман)|”Корени”]], изведеној на сцени [[w:Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]]. Памтим га као једног озбиљног глумца, који је дисциплиновано слушао свог редитеља и оставио на мене утисак човека будућности. Али оно што особито ценим код Бате Живојиновића, као несумњиво великог глумца и несумњиво главног протагонисте српског филма, јесте што је представио српски народ; то заслужује највеће поштовање. Бата је јунак српског филма. Оно што посебно ценим код њега је, што поред свог дара, има и једно социјално биће, једну социјалну интелигенцију, народност, доброту, бригу за људе. Дубоко поштовање заслужују његова озбиљност живљења и одговорност за свој народ. Била би срећа ако би младима служио за пример. - ''(2010.)''|'''[[w:Добрица Ћосић|Добрица Ћосић]]''', [[w:српски писац|српски писац и политичар]]}}
42

измене