Адам Прибићевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: козметичке измене
Ред 9:
[[Датотека:1933-may-10-berlin-book-burning.JPG|144px|thumb|right|Чини нам ово и мало задовољство. Вековима су нас и Немци и Грци звали барбарима. Па ипак смо бољи од њих. Имали смо и ми ауторитативни режим, али није му ни на ум пала мисао да пали људске мисли.]]
[[Датотека:PetarI-Karadjordjevic.jpg|144px|thumb|right|Треба само погледати на прошлост Србије. Стотину година самовољне и безаконе владавине проширило је Србију за три округа... А само десет година уставне и законите владавине краља Петра оспособиле су Србију да државу повећа просторно и бројно пет пута и приведе крају дело уједињења не само Срба, већ и свију аустријских Хрвата, Срба и Словенаца.]]
[[Датотека:Adriaen BrowerBrouwer - Peasants Smoking and Drinking - Alte Pinakothek.jpg|144px|thumb|right|Највеће зло нашег данашњег дана је баш у томе, у тој моралној фукараштини, у том немању икаква идеала, изим задовољења својих личних потреба. Ова узетост, плеснивост, ова жабокречина, која умртвише наш јавни живот, удавиће нас намртво, не изменимо ли што скорије ово данашње надничарско схватање службе народу и држави, - ова готованска расположења у редовима интелигенције, ову чергашку јаму за крађом дана Богу у беспослици, за готованском лагодом.]]
[[Датотека:Pyramid of Capitalist System.png|144px|thumb|right|А, међутим, у рођеној нам земљи, и поред тога нашег беспримјерног херојства и несравњене културе, туђинац осваја позицију за позицијом и спрема се да нас претвори у праву колонију, из које се извлачи све што се може, а да се не улаже осим што се мора, да се омогући то извлачење, као што се чини у правим колонијама, а не у својим рођеним. Док се око нас спрема у свијету бура космичких размјера, у коју би могле потонути и наше заставе и наша култура, ако их будемо једни од других чували, а не од противника своје слободе око себе.]]
[[Датотека:Marko - Mina.jpg|144px|thumb|right|Нема спасиоца, који може довести неки народ у луку среће и мира, ако народ није достојан бољег живота. Ми смо Марка окитили свим врлинама људским, па нас ипак није спасао од ропства, срамоте и трулења у незнању и некултури. Нема олаког пута (кроз неко чудо или неко јуначко дело) до бољег живота. Има само спор али сигуран пут рада: на гајењу демократског духа и дизања просвећености у народу. Пођимо њиме, па ћемо доћи и до живота, којим живе у Чехословачкој]]