Момо Капор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q976238
Нема описа измене
Ред 3:
 
== Цитати ==
{{cquote|Мислим да све то није било узалуд. Постојало је, заиста, једно смешно време, када је било опасно дружити се са нашима по свету. Многи су страдали, јер је режим ударао на безазлене типове који нису ни могли нити умели да се бране, нити да нападају. Тако су заувек избачени са сцене многи певачи народних песама који су певали по [[w:Сједињене Америчке Државе|Америци]], [[w:Аустралија|Аустралији]] и [[w:Канада|Канади]], а ишчезли су, такође, и фудбалери, који се нису интересовали ко седи на трибинама. Онда сам дошао на ред ја. Покренула се једна џиновска међународна машинерија, чији је циљ био да све Србе по Америци и Канади прогласи зликовцима. У то време у [[w:Социјалистичка Република Србија|Србији]] су на власти били државници, којима је на фотографијама недостајала само јабука у устима и папричице у ушима. Они су здушно прихватили ту идеју, иза које су у [[w:Загреб|Загребу]] стајали Врховац[[w:Јосип Врховец|Врховец]], [[w:Стипе Шувар|Шувар]] и компанија. Док се ја нисам појавио на сцени, сви које би оптужили да су „певали [[w:Југословенска војска у отаџбини|четницима]] или играли фудбал са непријатељима”, ишчезавали су у помрчини самозабрана.
 
Ја сам одлучио да им одржим лекцију и да се са тим заувек прекине. Нисам бранио себе, него стотине хиљада поштених исељеника које је хрватска политика желела да прогласи кољачима. Тужио сам новинара који је започео читаву ствар, једног човека кога ми је заиста било жао, из више разлога: најпре, бити уцењен од полиције за ситне преваре којима је склон, за [[w:Усташе|усташко]] порекло и за ко зна шта још, а затим ући са мном у јавну битку... Он није био предмет моје стварне тужбе; желео сам да из грмља истерам много крупније зверке, и истерао сам их! У судници се појавила и лично, авет [[w:Коминтерна|Коминтерне]]. Читаву ствар, пре Звиздића, започела је извесна Катарина Костић у „Нашим новинама” из [[w:Торонто|Торонта]], која је била толико непривлачна (масна коса, митисери и остало) да чак ни ја, који нисам много избирљив, нисам могао да јој се удварам. Шалу на страну, био је то процес од годину дана, и да се ствари у Србији нису измениле, био бих и дан данас забрањен, па не бисте имали кога да интервјуишете. Од тог тренутка, лед је пробијен, ишчезао је страх, и многи писци из Србије кренули су слободно да се виђају са ким хоће у свету. – ''(„[[w:Погледи|Погледи]]” број 70, 9. новембар 1990. – стр. 46)''}}