Велимир Бата Живојиновић — разлика између измена

{{цитат|Без икаквог претјеривања, могу рећи да је Бата најзначајније име које се појавило у нашој кинематографији. Недосегнут глумац. Наше вријеме ће апсолутно моћи да се чита криз његове ликове. Прошао је епоху која ће се по њему памтити.|'''[[w:Вељко Булајић|Вељко Булајић]]''', [[w:Редитељ|редитељ]] (2010)}}<br />

 

 

{{цитат|Свака улога је добијала на томе што ју је Бата тумачио. Српско глумиште нема много својих Парнаса, непролазних, који дају печат свом времену. Један од Парнаса је свакако Бата Живојиновић. Врх. Громада. Иначе, човек огромног срца, саткан од доброте, козер, духовит, образован. Човек који воли људе, који хоће да помогне и кад му то не траже. Нема никога ко му се обратио, коме није, колико је могао, помогао. Никоме није рекао не. Такав је он човек. Од свега тога није имао никакве користи, него само главобоље и проблеме. Баш због тога што је такав, њему се верује и зато су његови ликови толико уверљиви.|'''[[w:Вук Драшковић|Вук Драшковић]]''', [[w:Списак српских књижевника|српски писац]] и [[w:Политичар|политичар]] (2010)}}<br />

 

 

{{цитат|Кад говорим о Бати Живојиновићу, говорим заправо о својој младости. Био је један од најбољих глумаца оног времена и није било могуће снимити ниједан филм без њега. Већ је био легенда или ступ на коме је почивала југославенска кинематографија. Питам се како би изгледала ''[[w:Козара (филм из 1962)|Козара]]'' без Бате, без оне главне сцене у филму кад руком задржава шиљак. Свугде је стварао пријатеље и сви су га вољели. Сјећам се ''[[w:Сељачка буна 1573. (филм)|Сељачке буне]]'' и никада нећу заборавити како је живо донео један хисторијски лик из XVI стољећа. Није се знало ко боље јаше, Бата или наш стари каскадер Криштоф, у сцени битке, на том коњу са исуканом сабљом. После, кад сам почео радити америчке филмове и серије, предложио сам Бату редатељу серије ''[[w:en:War and Remembrance (TV miniseries)|Вјетрови рата]]'' за улогу партизанског вође у једној од епизода. Серија је била међу најскупљима осамдесетих година и коштала је сто десет милиона долара; била је то ужасна свота у то вријеме. Бата је дошао и одиграо маестрално улогу партизанског капетана који прихвата неке одбегле логораше из [[w:Логор Аушвиц|Аушвица]]. Американци су били јако задовољни. Такве улоге биле су му већ у крви. Доживљавао је партизанског вођу као себе самог, њему је, у ствари, тада требало дати [[w:Партизанска споменица 1941.)|Партизанску споменицу]], јер је прошао и доживио цијелу ту ослободилачку борбу.|'''[[w:Бранко Лустиг|Бранко Лустиг]]''', [[w:Категорија:Хрватски филмови|хрватски]] и [[w:Холивуд|холивудски]] [[w:филмски продуцент|филмски продуцент]] и [[w:Оскар|добитник два Оскара]] (2010)}}<br />

Као што рекох, поред тога што му је господ Бог подарио невероватну меру раскошног талента, он је сваку своју улогу, а имао их је неколико стотина, спремао и тако се уживљавао у њу као да му ја прва, једина и најбоља.|'''[[w:Гордан Михић|Гордан Михић]]''', [[w:Сценариста|сценариста]] (2010)}}<br />

 

 

{{цитат|За моју генерацију и мене био је више од глумца, био је Бата — увек нешто што је превазилазило једну глумачку судбину, нека врста иконе времена једне државе, једног великог система, једне идеологије. Био је први међу једнакима. Али је уливао највише поверења у сусрету са народом. Био је народни посланик партије на власти, и то на јакој власти. У време кад је нас неколико одлучило да сними филм ''[[w:Лепа села лепо горе|Лепа села лепо горе]]'', мени је запала дужност да разговарам са Батом за улогу Гвоздена, која му је била некако и намењена. Пошто је филм имао доста политичких теза, мене је јако занимало како ће он реаговати. Кад је прочитао сценарио позвао ме је телефоном и рекао: ’Бог те, ово је један јако добар сценарио! Ово може да буде један велики филм српске кинематографије.’ Прошло је од тада доста времена и тај филм, који је пун симбола, стварно је заузео веома значајно место. Бата је том улогом завршио један лик који га је пратио током целе каријере, лик ратника, партизана, борца против фашизма, народног хероја.|'''[[w:Драган Бјелогрлић|Драган Бјелогрлић]]''', [[w:Списак српских глумаца|српски]] и југословенски глумац (2010)}}<br />

Постали смо блиски пријатељи. Доста је пријатељстава у овом рату изгубљено, ми нећемо доживети да све то некако опет дође на своје, или ће доћи за педесет или сто година, када нас не буде било. Биће ово ипак нека заједница, а како ће се звати, потпуно је свеједно.

 

 

{{цитат|Бата има једну врсту позитивне енергије коју скоро заразно преноси на околину, нарочито на партнере. То из њега навире као лава, он је човек вулкан, вулкан који за собом вуче целу екипу. Има једна дивна прича која се везује за Бату коју ми је причао један други велики глумац. Каже: ’Ја не знам да ли сам добар глумац или не, али знам да сам одличан вучни коњ.’ Ето, то је Бата за сваку екипу, за сваки пројекат у коме учествује. Он дакле није учесник него рођени лидер. А ту је главна енергија. Кратко и јасно, беспримерна енергија, коју је он у стању да преточи у велику глумачку поруку.|'''[[w:Ирфан Менсур|Ирфан Менсур]]''', [[w:Списак српских глумаца|српски глумац]] (2010)}}<br />

Поред тога, Бата Живојиновић има једну врсту чародејства, он осећа сељачке ликове, типове, профиле у једној врсти рустикалне поетике. Нигде у нашем филму није тај сељак наш добио такву апотеозу у наизглед обичном, малом материјалу, у ситном дијалогу, ситној судбини, ситном неком детаљу из свакодневног живота, који се пришљамчи или шуња или приудене у те његове карактере. Али, са Батом нема шале. Он ради озбиљно, он ради непрестано, он иза себе има километре путовања и километре меланхоличних улазака и излазака из личности, из типова, из модела наше неизоставне и наше непрегледне свакодневне животне и људске судбине. Људска судбина, како би рекао [[w:fr:André Malraux|Малро]], јесте оно што Бату заокупља, што га чини артистички, али и етички одговорним.|'''[[w:Милосав Буца Мирковић|Милосав Буца Мирковић]]''', српски [[w:Есеј|есејиста]], [[w:Критичар|књижевни, позоришни и филмски критичар]], [[w:Песник|песник]], [[w:Антологија|антологичар]] и [[w:Проза|прозаист]] (1978)}}<br />

 

 

{{цитат|Ни једна теорија, хладна дистанцирана, не може да зароби значај који Бата има за историју југословенске кинематографије. Спискови филмова, набрајање улога, цитирање реплика, подсећање на омиљене сцене, копање по његовој богатој филмографији за неким мање слављеним, а пажње вредним ролама — све је то маргинално пред дубоким трагом који је Бата оставио у нашој кинематографији, а ваљало да би га опишемо.Како? Напросто, Бата је у нашем филму више од глумца. Он је [[w:Кинематографија|кинематографија]] лично.|'''[[w:Димитрије Војнов|Димитрије Војнов]]''', српски [[w:Драматург|драматург]], [[w:Scenarista|сценариста]] и [[w:Филмска критика|филмски критичар]] (2010)}}<br />

{{цитат|Одиграо je читаве друштвене слојеве добрих, лоших и обичних јунака на модеран начин који се допао публици. Красе га храброст и духовитост. Сва његова глума је трагање за сновима. Одише животним оптимизмом, и зато је постао идол маса. Натерао је чак и [[w:Јосип Броз Тито|Тита]] да заборави протокол када је пред свима причао вицеве ​​о њему. Било је једно такво незаборавно вече на [[w:Национални парк Бриони|Брионима]], Тито се зацењивао од смеха и говорио ’Немој, немој више...’

Нисам, нажалост, много играла са њим. Први наш заједнички филм је био, данас једна готово заборављена копродукција, ''[[w:Олд Шетерхенд|Олд Шурехенд]]'', овде преведен као ''[[w:Лавиринт смрти|Лавиринт смрти]]''. Играли смо запажене улоге са [[w:en:Stewart Granger|Стјуартом Гренџером]] и [[w:Милан Срдoч|Миланом Срдочем]]. Он је играо неког опасног момка, ја неку бандиткињу. Снимали смо у [[w:Берлин|Берлину]], и он је држао целу екипу својим чувеним вицевима. Други пут смо се срели у филму ''[[w:Брат доктора Хомера|Брат доктора Хомера]]''. Ту је опет био опасан момак, а ја нека заљубљена болничарка. Највише смо се, међутим, дружили у нашем глумачком [[w:Удружење филмских глумаца Србије|Удружењу]]. Он га је основао, био је и председник. Било је друго време, тада нисмо мислили о социјалном статусу и о пензијама, али и о томе је водио рачуна.

 

{{цитат|Бата Живојиновић је импресиван глумац, један од најбољих с којима сам радио. Он, напросто, одједном, осети шта треба да уради, и то боље него што сам ја замишљао!|'''[[w:de:Bernhard Wicki|Бернар Вики]]''', [[w:Редитељ|немачки редитељ]] (1972)}}<br />

 

{{цитат|Сачекао ме је у мом првом филму. Тресла сам се као прут када сам дошла првог дана. Прво, зато што је он некако кабаст, увек ми је деловао виши него што јесте, а ја да сам мања него што јесам. Друго, он говори гласно и смеје се. Упознала сам једног нежног, увиђавног човека, све супротно од онога што сам очекивала. У том првом филму, који је звао ''[[w:Кошава (филм)|Кошава]]'' Бата ми је објаснио шта је што план. Нећете веровати, као студент треће године [[w:Факултет драмских уметности у Београду|Академије]] нисам имала појма шта је то план на филму. Стално сам користила велике гестове, нарочито у крупном плану, а он је говорио да све што камера не види то и не постоји. И да гест није глумачко средство у крупном плану. А да је објектив педесетица крупни план, то сам запамтила за цео живот. Да у мизансцену никада не стајем иза њега, пошто сам се, ваљда подсвесно, стално сакривала. Наставио је да се смеје гласно и говори гласно, а оно важно за мене само мени на уво. Осећала сам се потпуно заштићеном и на томе сам му и данас бескрајно захвална. Можда је то зато што сам одрасла у [[w:Аранђеловац|Аранђеловцу]], а он је из [[w:Кораћица|Кораћице]], што је близу.

 

{{цитат|Бата је глумац племенитог кова и ретке врсте, што се не може никако заобићи или прећутати када је реч о нашем филму, јер се у његовом досадашњем филмском ангажовању види и сажима све оно што чини једну такву сложену и значајну личност наше глумачке уметности.

 

{{цитат|Први пут смо се упознали на [[w:Филсмки фестивал у Пули|Пулском фестивалу]], мислим 1969., гдје сам био с ''Гравитацијом'' Бранка Иванде, као почетник, студент друге године Академије. Он је већ био највећи [[w:Југославија|југославенски]] филмски глумац. Без обзира на то што је већ био легенда, био је страшно једноставан и присан, волео да се дружи са свима, па и непознатим филмским глумцима. Први пут смо заједно играли код његовог друга са класе [[w:Бранимир Тори Јанковић|Торија Јанковића]] у филму ''[[w:Звезде су очи ратника|Звезде су очи ратника]]''. Играли смо браћу, ја сам био партизан, а Бата онај други.

 

{{цитат|Дакле, памтим добро Бату Живојиновића, као изванредно убедљивог Толу Дачића у драматизацији мог романа ''[[w:Корени (роман)|Корени]]'', изведеној на сцени [[w:Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]]. Памтим га као једног озбиљног глумца, који је дисциплиновано слушао свог редитеља и оставио на мене утисак човека будућности. Али оно што особито ценим код Бате Живојиновића, као несумњиво великог глумца и несумњиво главног протагонисте српског филма, јесте што је представио српски народ; то заслужује највеће поштовање. Бата је јунак српског филма. Оно што посебно ценим код њега је, што поред свог дара, има и једно социјално биће, једну социјалну интелигенцију, народност, доброту, бригу за људе. Дубоко поштовање заслужују његова озбиљност живљења и одговорност за свој народ. Била би срећа ако би младима служио за пример.|'''[[w:Добрица Ћосић|Добрица Ћосић]]''', [[w:Списак српских књижевника|српски писац]] и [[w:Политичар|политичар]] (2010)}}