Викицитат

Бошњаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
претворено у ћирилицу, потребна је још модификација на екавицу како би страница била на српском језику
Ред 1:
{{Wикипедиа}}
{{Wikipedia}}
 
*[[w:Адил Зулфикарпашић|Адил Зулфикарпашић]]
*[[w:Adil Zulfikarpašić|Adil Zulfikarpašić]]
**„Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963)
**„Bošnjaštvo je, za nas, i naša stvarna i jedina nacionalna identifikacija. Neki nam bošnjaštvo odriču, neki ga pobijaju... Ono je pak staro kao Bosna, snažno kao zemlja i ostalo je u dušama velikog broja njenih sinova.” („Proglas o bošnjaštvu”, 1963)
**„Дакле, није то рат за слободу угрожених [[w:Срби|Срба]] и [[w:Хрвати|Хрвата]], већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.”
**„Dakle, nije to rat za slobodu ugroženih [[w:Srbi|Srba]] i [[w:Hrvati|Hrvata]], već se ratuje za Bosnu, koja se može dobiti jedino istrebljenjem i uništenjem Bošnjaka.”
**„Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.”
**„Jedan narod koji je posjedovao osamdeset posto zemlje, koji je imao veliko bogatstvo, najedanput je zakonima o agrarnoj reformi pretvoren, može se reći, u prosjaka.”
 
*[[w:Адмир Мухић|Адмир Мухић]]
*[[w:Admir Muhić|Admir Muhić]]
*
:Коме су Бошњаци криви
:Kome su Bošnjaci krivi
:Само зато што су Бошњаци
:Samo zato što su Bošnjaci
:И да нису Бошњаци били
:I da nisu Bošnjaci bili
:Би ли остали живи
:Bi li ostali živi
:Би ли њихови
:Bi li njihovi
:Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)
:Sada suze lili (odlomak iz knjige „Hava majka Prijedorčanka”, 2014)
*„Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за -{Босњаци.нет}-, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916])
*„Nakon razgovora s Majkom Havom, našom bošnjačkom i bosanskom heroinom, niko, ama baš niko ne može ostati ravnodušan. Ubijeđen sam da bilo koji čestiti insan da se susretne sa tom Majkom napisat će barem jednu rečenicu u svoj defter: ’Danas sam se susreo s majkom Havom’, ili će uz fotografiju ovjekovječiti njeno ime.” (intervju za -{Bosnjaci.net}-, 19. 7. 2014, [http://bosnjaci.net/prilog.php?pid=52916])
*Они су се Богу успротивили
*Oni su se Bogu usprotivili
:И свему што је
:I svemu što je
:Муслиманско
:Muslimansko
:Бошњачко
:Bošnjačko
:Босанско
:Bosansko
:Свему што није зликовно
:Svemu što nije zlikovno
:И свему што је
:I svemu što je
:Нормално
:Normalno
:И морално
:I moralno
:И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)
:I prirodno (odlomak iz knjige „Hava majka Prijedorčanka”, 2014)
 
*[[w:Алија Исаковић|Алија Исаковић]]
*[[w:Alija Isaković|Alija Isaković]]
**„Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, [[w:муслиман|муслиман]]. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993)
**„Neuk i neobaviješten čovjek često brka pojmove Bošnjak, Bosanac, Musliman, Bosanski Musliman, [[w:musliman|musliman]]. To je pretežno onaj naš sloj i soj koji nije razvijao u sebi nikakve pojmove o vjeri i naciji. To je onaj soj u kojeg nema pojmova o općem već samo o vlastitom.” (Bošnjački sabor; Sarajevo, 27. septembar 1993)
**„Nije„Није ondašnjiондашњи BošnjakБошњак mogaoмогао osjetitiосјетити uу katolikuкатолику [[w:HrvatiХрвати|HrvatuХрвату]] sunarodnikaсународника, jerјер suсу ihих dijelileдијелиле vjeraвјера iи [[w:državaдржава|državaдржава]]. NijeНије čudoчудо štoшто seсе ondašnjiондашњи BošnjakБошњак muslimanмуслиман nijeније znaoзнао izrazitiизразити oо svojojсвојој [[w:narodnostнародност|narodnostнародност]]iи, kadкад onон nijeније znaoзнао razlikovatiразликовати niни vjeruвјеру odод narodnostiнародности, paпа suсу muму biliбили istovetniистоветни pojmoviпојмови muslimanмуслиман iи [[w:TurciТурци|TurčinТурчин]].” (''BiserjeБисерје'', 1990, strстр. 251)<ref>AlijaАлија IsakovićИсаковић, ''BiserjeБисерје: antologijaантологија muslimanskeмуслиманске književnostiкњижевности'', 2, dopunjenoдопуњено izdизд., »OtokarОтокар KeršovaniКершовани«, OpatijaОпатија, 1990, strстр. 251, 256. (citiranoцитирано saса strстр. 251; strстр. 256. potvrđujeпотврђује navodнавод). ISBNИСБН 86-385-0025-4.</ref>
 
*[[w:Алија Изетбеговић|Алија Изетбеговић]]
*[[w:Alija Izetbegović|Alija Izetbegović]]
**„Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002)
**„Čuvajte i očuvajte svoju naciju i ime Bošnjak, vjeru i tradiciju. Gubitak identiteta plaća se ropstvom i poniženjem.” (Govor u sarajevskoj Zetri, 2. 10. 2002)
**„Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.”
**„Nigdje, ni 1992, a kasnije još manje, nije struktura odbrambenih snaga RBiH bila analogna nacionalnoj strukturi stanovništva. Mogu reći: nažalost, ali činjenice su takve. Stanje u tom pogledu jeste bilo nešto povoljnije u Sarajevu i Tuzli, ali ni u tim gradovima proporcija nije bila ni približno ostvarena. U drugim krajevima odnos je bio 9:1 ili nepovoljniji, a zatim se dalje pogoršavao. Zašto? – Jedno je sigurno: Mi ih nismo tjerali. I drugo, Bosnu su odbranili Bošnjaci, odnosno bošnjačke jedinice.”
**„Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.”
**„Potrebno nam je jedinstvo. Neki ljudi koji vole govoriti o cjelovitoj Bosni dijele bošnjački narod. Ne znam kako se može razbijati jedinstvo Bošnjaka i govoriti o jedinstvu Bosne. Ta dva jedinstva su povezana.”
**„...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма [[w:Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” ([[Алија Изетбеговић]]: „Сам наш опстанак је наша побједа”)
**„...vjerujem da je snažan i osviješćen bošnjački narod kičma [[w:Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]] i, ako ne jedini, onda glavni garant opstanka BiH, posebno u postojećoj situaciji agresivnih velikodržavnih projekata i sa istočne i sa zapadne strane.” ([[Alija Izetbegović]]: „Sam naš opstanak je naša pobjeda”)
 
*[[w:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]]
*[[w:Andrija Kačić Miošić|Andrija Kačić Miošić]]
:Кад си пјева пјесме од јунака,
:Kad si pjeva pjesme od junaka,
:највеће си пјева од Бошњака.
:najveće si pjeva od Bošnjaka.
:...и остали без броја јунаци,
:...i ostali bez broja junaci,
:витезови старином Бошњаци... (Писма најпослидња од славне Босне)
:vitezovi starinom Bošnjaci... (Pisma najposlidnja od slavne Bosne)
 
*[[w:Антун Ханги|Антун Ханги]]
*[[w:Antun Hangi|Antun Hangi]]
**„Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899)
**„Poslije pada slavnoga nekada Kraljevstva bosanskoga godine 1463. pod Osmanlijsko gospodstvo, odrekoše se mnogi Bošnjaci vjere svojih otaca i prigliše vjeru Muhamedovu, islam, te mu i danas najvjernije pristaše.” („Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini”, 1899)
 
*[[w:Антун Кнежевић|Антун Кнежевић]]
*[[w:Antun Knežević|Antun Knežević]]
**„Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)
**„Gledamo na mnoge dokumente domaćih spisatelja iz prošlih vjekova, u kojima se uvijek spominje naše pravo narodno ime Bošnjak, a to su oni razlozi zbog kojih se i mi, kao njihovi zahvalni i vijerni potomci zovemo slavnim imenom Bošnjak.” (časopis „Bosanski prijatelj”, 1870)
**„Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)
**„Mi njihovu narodnost ne preziremo, mi na njiha krivim okom ne gledamo, mi nikad nećemo zanijekati, da nijesmo od jugoslovenskog plemena, već baš hoćemo, da svakome jasno dokažemo, da smo mi Bošnjaci na prvom stepenu toga slavnoga roda. Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo. Dakle nek se dobro ogledaju po zemlji naša braća, koji toliko stoljeća u Bosni i Hercegovini stanuju i živu, a hoće da su Srbi ili Hrvati. Neka ovo lijepo prouče i promozgaju.” (časopis „Bosanski prijatelj”, 1870)
 
*[[w:Бакир Изетбеговић|Бакир Изетбеговић]]
*[[w:Bakir Izetbegović|Bakir Izetbegović]]
**„Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и [[w:Хрвати|Хрвати]], а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016)
**„Iz tog grada su sistematski istjerani Bošnjaci i [[w:Hrvati|Hrvati]], a vi nazovite to Bleiburgom ili nekako drugačije” (komentari na izjave Franje Komarice na otvorenju Ferhadije, Bakir I. o zločinima nad nesrbima u Banjoj Luci u ratu ’92—’95, novinarima u Sarajevu 29. 5. 2016)
 
*[[w:Бартол Кашић|Бартол Кашић]]
*[[w:Bartol Kašić|Bartol Kašić]]
**„Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године)
**„Jere svaki človik svoga grada govor i besidenje hvali, Hervat, Dalmatin, Bošnjak, Dubrovčanin, Serbljin, i odlučuje da u svome Ritualu bosanski upiše riči bez obzira da li će ga ostali razumjeti.” (Bartol Kašić; predgovor Rituala; „Ritual rimski”, štampan u Rimu 1640. godine)
 
*[[w:Бенедикт Курипешић|Бенедикт Курипешић]]
*[[w:Benedikt Kuripešić|Benedikt Kuripešić]]
**„О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5)
**„O njegovim junačkim djelima još mnogo pjevaju Bošnjaci i Hrvati. Na kamenu je istesan krst i natpis na srpskom jeziku i srpskim slovima, sa ovim mislima (riječima): ’Vojvodo Pavloviću, gospodaru moj, tebe ljubljah za svoga života, vjernom službom služah tvojoj glavi (služih tebi). Sada ležim mrtav pod tvojim nogama, jer hoću i u zemlji da sam ti vjeran sluga. To si ti zaslužio, slavni i junački kneže, jer je tvoj mač za vjeru hrišćansku posjekao mnogog Turčina.’” („Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju”, 1530 / Benedikt Kuripešić; Beograd: Čigoja štampa, 2001 [Beograd: Čigoja štampa]. 61. str.; 21 cm. [Biblioteka Reprint izdanja; 6], ISBN 86-7558-004-5)
**„Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.” (Запис о Босни, 1531)
**„Ovdje su tri naroda. Prvo su stari Bošnjaci-katolici, kojima su Turci ostavili vjeru. Drugo su Srbi (Surffen) koje zovu vlasi, a mi ih zovemo ciganima ili Martolozima, jer se stalno sele i imaju nemiran život. Treći narod su gradski Muslimani. Oni su pak većinom iz starina katolički Bošnjaci, koji su prešli na Islam. Ima i nešto Vlaha među njima. Ne vole sela. Izbjegavaju sela, i drže se grada. Među njima ima i dosta pravih Turaka.” (Zapis o Bosni, 1531)
 
*[[w:Биљана Плавшић|Биљана Плавшић]]
*[[w:Biljana Plavšić|Biljana Plavšić]]
**„Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” ([[Биљана Плавшић|Плавшићева]] априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл])
**„Ja bih više voljela da potpuno očistimo istočnu Bosnu od Muslimana.” ([[Biljana Plavšić|Plavšićeva]] aprila 1993, Svet, [https://www.bhdani.ba/portal/arhiva-67-281/251/t25147.shtml])
 
*[[w:Чедомир Јовановић|Чедомир Јовановић]]
*[[w:Čedomir Jovanović|Čedomir Jovanović]]
**„То је из исте оне кухиње из које је сво зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” ([[Чедомир Јовановић|Јовановић]] о Бошњацима Санџака за ТВ Прва)
**„To je iz iste one kuhinje iz koje je svo zlo ovog našeg vremena proisteklo. To je omaložavanje i diskriminacija, jednog divnog naroda, koji je uvijek pružao nesebičnu i beskrajnu podršku, u svemu onome što je bilo dobro za Srbiju...Na listi LDP, na našoj izbornoj listi je 30 kandidata bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, 12 žena...Ja mislim da je Bošnjacima mjesto u srpskom parlamentu.” ([[Čedomir Jovanović|Jovanović]] o Bošnjacima Sandžaka za TV Prva)
 
*[[w:Дарко Танасковић|Дарко Танасковић]]
*[[w:Darko Tanasković|Darko Tanasković]]
**„У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.”
**„U staroj historijskoj zemlji Bosni, starijoj i od Srbije i od Hrvatske, žive Bošnjaci i to im je jedino odgovarajuće narodno ime.”
 
*[[w:Доситеј Обрадовић|Доситеј Обрадовић]]
*[[w:Dositej Obradović|Dositej Obradović]]
**„Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а када се прави Турци врате у свој вилајет, Бошњаци ће остати Бошњаци, и биће оно што су њихови стари били.” (српски просвјетитељ [[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]])
**„Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kada se pravi Turci vrate u svoj vilajet, Bošnjaci će ostati Bošnjaci, i biće ono što su njihovi stari bili.” (srpski prosvjetitelj [[Dositej Obradović|Obradović]])
 
*[[w:Драган Чавић|Драган Чавић]]
*[[w:Dragan Čavić|Dragan Čavić]]
**„Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ -{Хаппy}-, 16. 5. 2016)
**„Mi smo silom dobili Republiku Srpsku. To je sad vrlo upitno kako smo je dobili pred samim vojničkim porazom?! To je najbolje rekao Danijel Sever neki dan u Beogradu, a meni Žak Klajn prije 15 godina: „Znate vi Srbi, znate li zašto ste dobili Republiku Srpsku? Zato što Zapad na želi da u srcu Evrope ima islamsku enklavu, da ima Iran ili Saudijsku Arabiju, jer ostaviti Bošnjake, muslimane u srcu Evrope da imaju čistu etničku državu je najveća opasnost za Evropu. To mi je Žak Klajn rekao prije 15 godina. A Danijel Server, koji je dio te administracije Klintonove je to neki dan potvrdio u Beogradu, pričajući o referendumu za otcjepljenje Republike Srpske...” (emisija „Ćirilica”, TV -{Happy}-, 16. 5. 2016)
 
*[[w:Џемалудин Алић|Џемалудин Алић]]
*[[w:Džemaludin Alić|Džemaludin Alić]]
**„...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (''[[w:Патарен|Патарен]]'')
**„...Bošnjaci se vječno svađaju, glože, čak i tuku da bi se domogli malo više zemlje ili kakve nevažne carske titule ili počasti. Među Bošnjacima hara zavist, niska narodna svijest, podmetanje lažnih objeda, udvorništvo, izdaje, šurovanje sa svakim, s Turcima, Srbima, Hrvatima, Mlečanima, Francuzima, Austrijancima. A sve to šteti zemlji Bosni i njenom narodu.” (''[[w:Pataren|Pataren]]'')
 
*[[w:Џезар Ахмед-паша|Џезар Ахмед-паша]]
*[[w:Džezar Ahmed-paša|Džezar Ahmed-paša]]
**„Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814)
**„Vezir ima pregršt bogatih haljina i vrijednog nakita, ali on nosi sve svoje bogatstvo sa sobom. Ja sam Bošnjak, sirovi i neuglađen vojnik, nisam navikao na darove i pristojnost, odgojen sam u vojnim logorima i ratovima. Nemam lijepe uniforme i fine šalove, ali su moji vojnici brojni i dobro plaćeni. („The Scots Magazine and Edinburgh Literaray Miscellany”, 1814)
 
*[[w:Ђуро Дежелић|Ђуро Дежелић]]
*[[w:Đuro Deželić|Đuro Deželić]]
:Чекај мало, чекај роде!
:Čekaj malo, čekaj rode!
:Док и теби згода дојде.
:Dok i tebi zgoda dojde.
:Бошњак једном устат мора,
:Bošnjak jednom ustat mora,
:tomuтому pakoпако sadсад jeје horaхора. („Dragoljub”„Драгољуб”, 1867)
 
*[[w:Емир Хаџихафизбеговић|Емир Хаџихафизбеговић]]
*[[w:Emir Hadžihafizbegović|Emir Hadžihafizbegović]]
**„Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014)
**„Dok god se na borbi bikova skuplja 100.000 Bošnjaka, a samo 50.000 11. jula u Srebrenici, s tim narodom nešto nije uredu. Evo zadatka za najveću bošnjačku partiju i IZBiH: poučiti dio svog naroda da mu bik ne smije biti važniji od šehida.” (iskazujući nezadovoljstvo na organizovanje koride bikova i broj posjetilaca u Čevljanovićima, u odnosu na posjetu memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice 2014)
 
*[[w:Енвер Имамовић|Енвер Имамовић]]
*[[w:Enver Imamović|Enver Imamović]]
**„Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (''Дневни аваз'', 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве])
**„Ljiljan je bio toliko omiljen u srednjovjekovnoj Bosni da su onovremeni Bošnjani sebe poistovjećivali s tim cvijetom. Iako su sjećanja i ljubav Bošnjaka prema ljiljanu vremenom bili potisnuti zbog historijskih okolnosti, nisu nikada sasvim izišli iz njihove podsvijesti.” (''Dnevni avaz'', 9. 5. 2015, [http://www.avaz.ba/clanak/176954/ljiljan-i-pravno-i-historijski-ima-status-simbola-drzave?url=clanak/176954/ljiljan-i-pravno-i-historijski-ima-status-simbola-drzave])
 
*[[w:Енвер Казаз|Енвер Казаз]]
*[[w:Enver Kazaz|Enver Kazaz]]
**„Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (''Архив алтернативне прошлости'')
**„Bošnjačka nacionalistička elita kolektivni identitet bazira i konstruira na nekoliko ideologemskih fantazmi: naraciji o krvnosrodničkoj povezanosti nacionalne zajednice, esencijalističkoj predstavi o biću i duši naroda, demonizaciji etničkih susjeda kao svepovijesnih neprijatelja, relativizaciji bošnjačke odgovornosti u povijesti, revizionističkom odnosu prema povijesti, relativizaciji bošnjačke participacije u nacizmu, nacističkim zločinima i jedinicama, te podršci Hitlerovom sistemu, participiranju u endehazijskoj ideologiji, učešću u ustaškom pokretu i zločinima tog pokreta, getoizaciji bošnjačkog kulturnog identiteta, antiprosvjetiteljstvu i antimodernizmu, osmanofiliji, islamocentričnom tumačenju svjetske povijesti i politike, arabofiliji, okcidentalizmu, herojskocentričnoj idealizaciji i mitizaciji osmanske prošlosti u BiH i ulozi bošnjačkih predaka u njoj, demonizaciji komunističke ideologije, socijalizma i titoizma u SFRJ, autokolonizaciji uslovljenoj turkofilijom kao kulturalnom strategijom koja Tursku nastoji pojmiti kao osobenu maticu za savremene Bošnjake, neobegovskoj društvenoj fantazmi, mitocentričnoj interpretaciji bosanskog srednjovjekovlja radi teza o hiljadugodišnjem državnom kontinuitetu BiH i Bošnjacima kao temeljnom narodu u BiH, prekodiranju antifašističkog naslijeđa itd. Nužno je napomenuti da se i druga dva etnička identiteta u BiH na sličan ili identičan način tumače i konstruiraju od strane njihovih nacionalističkih elita.” (''Arhiv alternativne prošlosti'')
 
*[[w:Есад Дураковић|Есад Дураковић]]
*[[w:Esad Duraković|Esad Duraković]]
**„У свом ''повијесном јучер'' Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за ''Дневни аваз'', 2. 12. 2006)
**„U svom ''povijesnom jučer'' Bošnjaci su uglavnom bili tragični protagonisti povijesti. I danas su na povijesnoj vjetrometini, prepušteni najvećim dijelom samima sebi. Iako ne treba gubiti nadu u pomoć dobronamjernih ljudi iz svijeta, budućnost Bošnjaka ovisit će, uglavnom, o stepenu njihove samosvijesti.” (za ''Dnevni avaz'', 2. 12. 2006)
 
*[[w:Егертон Смит|Егертон Смит]]
*[[w:Egerton Smit|Egerton Smit]]
**„Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („-{Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор}-”, 1829)
**„Bošnjaci, zajedno sa Srbima i Bugarima, su slavenske rase i govore dijalektom tog jezika.” („-{The Kaleidoscope: or, Literary and scientific mirror}-”, 1829)
 
*[[w:Фахрудин Синановић|Фахрудин Синановић]]
*[[w:Fahrudin Sinanović|Fahrudin Sinanović]]
:Има један Бошњак поваздан клања.
:Ima jedan Bošnjak povazdan klanja.
:Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму.
:Ima jedan klanja samo sabah i akšam. Ide on i na džumu.
:Има један, тако каже, клања кад се сјети.
:Ima jedan, tako kaže, klanja kad se sjeti.
:Има један клања само теравију.
:Ima jedan klanja samo teraviju.
:Има један клања само од Бајрама до Бајрама.
:Ima jedan klanja samo od Bajrama do Bajrama.
:Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.”
:Ima jedan plaho se naljuti kad mu neko rekne da on nije dobar musliman, pa on tome ovako odbrusi: „Ti ćeš meni reći da ja nisam musliman. Otkako znam za sebe, ja svaki dan sve tri vakta klanjam.”
:Има један иде у џамију и клања само пред изборе.
:Ima jedan ide u džamiju i klanja samo pred izbore.
:Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора.
:Ima jedan nikad nije u džamiju uniš’o, ni pred izbore ni poslije izbora.
:Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију.
:Ima jedan ne klanja i ne ide u džamiju, a, kaže, volio bi i da klanja i da ide u džamiju.
:Има један завршио медресу, а као да и није.
:Ima jedan završio medresu, a kao da i nije.
:Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате.
:Ima jedan povazdan Allaha spominje, stalno viče: subhanallah, elhamdulillah i halali brate.
:Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети.
:Ima jedan pa kaže da će u 70-oj godini doć’ tobe – kad sve išćejfi. Ne zna, ne zna hud, da sutra more umrijeti.
:Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман.
:Ima jedan pa se naljuti kad mu neko kaže da je novokomponovani musliman.
:Има један имењак – само по имену муслиман.
:Ima jedan imenjak – samo po imenu musliman.
:Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука.
:Ima jedan Bošnjo pa stalno priča sve najgore o hodžama i hadžijama. Kod hodža i hadžija vidi trun nevaljaštinje, a kod sebe i kod drugih ne vidi brdo poganluka.
:Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље.
:Ima jedan ne klanja, u džamiju ne ide, ne posti, a za Bajram uvijek kurban kolje.
:Има један каже да је муслиман у души.
:Ima jedan kaže da je musliman u duši.
:Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит.
:Ima jedan svake godine cijeli ramazan posti i klanja, a ha prođe ramazan, on prestane klanjat i počne pit.
:Има један ишао на Ћабу, а боље да није.
:Ima jedan išao na Ćabu, a bolje da nije.
:Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту.
:Ima jedan pa mu smeta selam, jer je to arapska riječ, a ne smeta mu arapska nafta u autu.
:Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи.
:Ima jedan prema islamu se odnosi ko Srbi prema Dejtonu: prima ono što njemu godi, a ne prima ono što mu nije po volji.
:Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања.
:Ima jedan Bošnjo stalno ide u džamiju, a sa svima se svađa, sa braćom i sa komšijama vazdan se po sudovima ganja.
:Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања.
:Ima jedan stalno i svakom vazi i dersi, bi reko insan – muftija, a on i ne klanja.
:Има један па само гледа шта хоџе раде.
:Ima jedan pa samo gleda šta hodže rade.
:Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде.
:Ima jedan pa veli da neće u džamiju kad vidi ko sve ide.
:Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију.
:Ima jedan dolazi u džamiju samo da ga ko vidi, a jedan drugi dolazi da vidi ko ide, a ko ne ide u džamiju.
:Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.”
:Ima jedan, kaže, da ima sedamdeset glava i vratova, sve bi glave i vratove za din dao. A opet, ima jedan koji veli da bi poginuo za svoju vjeru, ali kad ga vikneš da ide u džamiju, on kaže: „E taj film nećeš gledati.”
:Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем.
:Ima jedan vjeruje u Boga, ali ne vjeruje da ima Džennet i Džehennem.
:Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он.
:Ima jedan skoro došo tobe, pa da mu je sad da svi ljudi budu ko on.
:Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио.
:Ima jedan pa mu čisto krivo kad neko dođe tobe. Malo, malo pa on tome nabije na nos kako je doskora i pio i svašta radio.
:Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући.
:Ima jedan više vremena bude u kafani nego u rođenoj kući.
:Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију.
:Ima jedan, ime mu lijepo, muslimansko, a psuje, neuzubilah, Boga i džamiju.
:Има један па га стид што је муслиман.
:Ima jedan pa ga stid što je musliman.
:Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”)
:Ima jedan pa kaže da bi sve u životu bio, samo ne bi bio hodža ili predsjednik svojima. („Ima jedan Bošnjak” iz knjige „Kuća na dva sprata plus potkrovlje”)
 
*[[w:Фатмир Алиспахић|Фатмир Алиспахић]]
*[[w:Fatmir Alispahić|Fatmir Alispahić]]
**„Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (-{Сафф}-, број 322, 24. август 2012)
**„Ako bi se Bošnjaci distancirali od komunističkog sentimenta, onako kako su to učinili Slovenci ili Hrvati, dovelo bi to do apsolutnog rusvaja u dejtonskom poretku, jer Bošnjaci više ne bi dopuštali da njima, u ime jugonostalgije, vladaju Srbi i Hrvati.” (-{Saff}-, broj 322, 24. avgust 2012)
**„Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници)
**„Naša djeca u našim školama koje su odbranjene šehidskom krvlju ne smiju da uče o onome što se dogodilo u Srebrenici. Kakav život mi danas živimo ako naša djeca i naša omladina odrastaju daleko od istine o onome što se nama dogodilo? Od nas se traži da se pomirimo sa hapšenjem Nasera Orića, a ako to dozvolimo bit ćemo vječno zatvoren narod. Jel ovo država za koju su se borili bošnjački sinovi? Oni su se borili da bh. djeca uče bh. historiju, da imaju pravo na nacionalnu grupu predmeta, da budu slobodni i zbog toga kada govorimo o 20. godišnjici genocida nad Bošnjacima ne možemo da ne razmotrimo o tome koliko smo slobodni ili porobljeni.” (program posljednjih ovoramazanskih divana u organizaciji Kulturnog centra Karneol i Medžlisa islamske zajednice Zenica koji su nosili naziv „Budimo Cvijet Srebrenice”, 11. 7. 2015, Trg Alije Izetbegovića u Zenici)
 
*[[w:Ферид Мухић|Ферид Мухић]]
*[[w:Ferid Muhić|Ferid Muhić]]
**„Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!”
**„Prošlo je vrijeme kada su drugi govorili Bošnjacima ko su i šta su! Dosta je bilo fragmentiranja Bošnjačkog nacionalnog korpusa! Neka se niko više nikada ne usudi Bošnjacima osporiti ni jezik, ni ime, ni identitet! Danas su Bošnjaci opet Bošnjaci, za sebe, za susjede, za svijet! Urbi et orbi! U Bosni, i u dijaspori, privatno i oficijalno, pojedinačno i kolektivno, lokalno i globalno, regionalno i univerzalno, danas i dovijeka, Bošnjaci će biti Bošnjaci, ako Bog da!”
**„Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, -{Босњаци.нет}-, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686])
**„Neka je svakom prosto da bude ono što je sebi izabrao! I u to neka mu niko ne dira! Bošnjaci, halаlite svakom od vas koji je odlučio za sebe reći da nije ono što jeste, nego da jeste ono što nije! I ne dozvolite nikome da vam kaže da ste ono što niste i da niste ono što ste. Jer, vi niste ono što niste i jeste ono što ste: vi ste – Bošnjaci!” (Bošnjaci i orijentalizam, 28. 4. 2010, -{Bosnjaci.net}-, [http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=37686])
 
*[[w:Георгије Магарашевић|Георгије Магарашевић]]
*[[w:Georgije Magarašević|Georgije Magarašević]]
**„Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57)
**„Bošnjaci žive između Drine, Verbasa, Save, Dalmacije, Hema, čislom 450.000: ispovjadaju ili Islam; ili su Rimokatolici, ili pravoslavni. („Ljetopis matice srpske”, prvi broj, 1825. godine, str. 57)
 
*[[w:Хакија Зоранић|Хакија Зоранић]]
*[[w:Hakija Zoranić|Hakija Zoranić]]
**„Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572])
**„Sva tri naroda, sadašnja konstitutivna, u BiH bili su Bošnjaci do 1862. godine, od tad nastaje rascjep djelovanjem osvajačkih krugova iz Beograda i Zagreba. Taj jedinstveni narod onda se razdijelio u tri konstitutivna naroda.” (tribina Foruma bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu, 15.10.2015 na temu „Etnički identitet Bošnjaka” [http://www.faktor.ba/vijest/zoranic-sva-tri-konstitutivna-naroda-bili-su-bosnjaci-do-1862-godine-212572])
 
*[[w:Халид Бешлић|Халид Бешлић]]
*[[w:Halid Bešlić|Halid Bešlić]]
**„Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/])
**„Bošnjaci su vezani za Bosnu. U tom se kontekstu kod njih nacionalizam najviše i ispoljava. Ali to, zapravo, i nije nacionalizam, već više patriotizam. Sudbina Bosne vezana je za Bošnjake i oni su vezani za nju. Problemi Bosne reflektiraju se i na njima. Pojavljuju se frustracije, pa samim tim bude i nacionalizma.” (Anketa „Postoji li nacionalizam među Bošnjacima”, Stav, 5. 4. 2017, [http://stav.ba/postoji-li-nacionalizam-medu-bosnjacima-halid-beslic/])
 
*[[w:Хамдија Поздерац|Хамдија Поздерац]]
*[[w:Hamdija Pozderac|Hamdija Pozderac]]
**„Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.”
**„Ne daju bosanstvo, nude muslimanstvo... Da prihvatimo i to što nude, makar i pogrešno ime ali ćemo otvoriti proces.”
 
*[[w:Хазим Акмаџић|Хазим Акмаџић]]
*[[w:Hazim Akmadžić|Hazim Akmadžić]]
**„Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио [[w:Иво Андрић|Иво Андрић]]. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за -{Босњаци.нет}-)
**„Ako Bog da imam nijet napisati moju verziju „Ćuprije na Drini” gdje ću opovrgnuti sve one predrasude o Bošnjacima da su prljavi, mali, smrdljivi, glupi itd., koje je stvorio [[w:Ivo Andrić|Ivo Andrić]]. Nažalost, velike su historijske ličnosti poput Đerzeleza Alije ocrnjene u tom romanu i da mi još nikad nismo uspjeli „skinut blato” sa njih.” (13. juni 2006. za -{Bosnjaci.net}-)
**„Boš„Бош­njaња­niни toто­komком druдру­geге poпо­loло­viви­ceце 15. iи uу 16. stoсто­ljeље­ćuћу priпри­hvaхва­taта­juју [[w:islamислам|islamислам]] draдра­goго­voво­ljnoљно iи sveсве doдо poпо­četчет­kaка 18. stoсто­ljeље­ćaћа BoБо­snaсна, prvoпрво kaoкао sanсан­džakџак, kaка­sniсни­jeје kaoкао elaела­jetјет, doдо­živжив­ljaља­vaва podпод osmanосман­skomском upraупра­vomвом svojсвој puпу­niни poпо­liли­tiти­čkiчки, vjerвјер­skiски, ekoеко­nomном­skiски iи kulкул­turтур­niни proпро­speспе­riри­tetтет. KoКо­liли­koко godгод seсе neне­koко neне slaсла­gaoгао sс ovimовим, čiчи­njeње­niни­ceце toто potпот­vrđuврђу­juју. UУ poпо­liли­tiти­čkomчком smiсми­sluслу BoБо­snaсна jeје staста­bilбил­naна, aа niни­jeје liли IsaИса-begбег udaуда­rioрио teте­meме­ljeље daда­našнаш­njemњем SaСа­raра­jeје­vuву? GaГа­ziзи HuХу­srevсрев-begбег toто nasнас­tavтав­ljaља izиз­graгра­dnjomдњом niни­zaза moмо­nuну­menмен­talтал­nihних graгра­đeђе­viви­naна. UУ BoБо­sniсни suсу taта­daда usposуспос­tavтав­ljeље­neне reре­giги­jeје koко­jeје suсу sveсве doдо [[w:ratрат uу BiHБиХ|agreагре­siси­jeје naна BiHБиХ]] 1992. goго­diди­neне funфун­kciкци­oniони­raра­leле naна ekoеко­nomном­skimским, admiадми­nisнис­traтра­tiти­vnimвним iи kulкул­turтур­nimним, aа neне etniетни­čkimчким prinприн­ciци­piпи­maма. TeТе­meме­ljeље timтим reре­giги­jaја­maма posпос­taта­vioвио jeје IsaИса-begбег, raра­zvioзвио ihих HuХу­srevсрев-begбег iи toто seсе poпо­kaка­zaза­loло funфун­kciкци­onalонал­nimним. [[w:BosanskiБосански jezikјезик|BosanskiБосански jezikјезик]] bioбио jeје jeје­danдан odод čeче­tiти­riри sluслу­žbeжбе­naна iи raра­vnoвно­praпра­vnaвна jeје­ziзи­kaка naна PorПор­tiти, aа meме­niни tajтај jeје­zikзик daда­nasнас neне­koко žeже­liли daда ospoоспо­riри! IliИли, mojмој naна­rodрод neне­koко naна­ziзи­vaва neне­piпи­smeсме­nimним, aа priпри tomтом zaза­boбо­ravрав­ljaља čiчи­njeње­niни­cuцу daда suсу ljuљу­diди poпо­redред boбо­sanсан­skogског uу BoБо­sniсни taта­daда goго­voво­riри­liли iи piпи­saса­liли naна turтур­skomском, arapарап­skomском iи perпер­zijзиј­skomском jeје­ziзи­kuку.” (zaза dnevneдневне novineновине „San”„Сан”, 4. decembarдецембар 2007)
 
*[[w:Хусеин Чишић|Хусеин Чишић]]
*[[w:Husein Čišić|Husein Čišić]]
**„И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.”
**„I danas kada nam se stalno sugerira da je naša uža domovina jednakopravna s ostalim federalnim jedinicama, a mi Bošnjaci sa ostalim narodma Jugoslavije, a eto nam ni sad nije dozvoljeno da se pravim imenom svojim zovemo. Našem čovjeku se ne daju pisati ni Bošnjakom ni Jugoslovenom, a eto, kada se po nevolji kaže da je musliman, onda to pasira valjda zato što je to kolektivni naziv za 300 miliona ljudi razbacanih na 5 kontinenata.”
**„Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.”
**„Jedna od najizrazitijih karakternih crta naših pređa, naših starih Bošnjana najstarijega, kao i starijega doba, bila je jedna vrsta otmjene netrpeljivosti prema svemu što nije njihovo. Ni samo vrijeme, ni sve one faze političkog života, kroz koje se, tijekom vremena, nevoljno promicahu nije dostojalo, da tu crtu u njihovom karakteru izmjeni. Oni su ovijek ostali i ostajali doslijedni samo sebi.”
**„Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939)
**„Mi Bošnjaci nijesmo ničija prćija i nikome nećemo priznati pravo da nas cijepa i dariva kao tegleću marvu. Ali još jednom imam da primjetim da izvode našeg uvaženog g. Ministra bez lisnice, a to je da ni malo od nas nije poželjno da nas u pitanjima ove vrste nazivaju braćom muslimanima, jer to ovdje ne želimo da budemo. Mi ćemo ubuduće nastupati kao takovi samo u vjersko prosvjetnim pitanjima, a ovdje smo samo Bošnjaci i ništa drugo. (odgovor Ministru bez lisnice, dr. Bariši Smoljanu, u Mostaru, 19. novembra 1939)
 
*[[w:Хусеин Кавазовић|Хусеин Кавазовић]]
*[[w:Husein Kavazović|Husein Kavazović]]
**„Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира [[w:босански језик|босански језик]], имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 -{Прессинг}-, 6. 6. 2016)
**„Ne znam šta će biti u budućnosti, ali znam šta se sada dešava. Mi imamo krajeve gdje se negira [[w:bosanski jezik|bosanski jezik]], imamo krajeve gdje se Bošnjacima ne dozvoljava zaposlenje, na svaki način im se otežava život.” (intervju za N1 -{Pressing}-, 6. 6. 2016)
 
*[[w:Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетан Градашчевић]]
*[[w:Husein-kapetan Gradaščević|Husein-kapetan Gradaščević]]
**„Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели)
**„Efendi, oni su moja braća po krvi, jeziku i povijesti.” (Kapetan odgovara na pitanje o Bošnjacima katoličke vjeroispovijesti „Svijetli Husein-beže, zašto gradiš katolicima tolike konake, tolike čardake po Bosni, tvrdom vilajetu?”, „Povijest carstva Osmanova”, Istanbul 1904, Sadrazam Hadžimureli)
**„Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”)
**„Ima Bosne, beglerbeže i Bošnjaka u njoj! Bili su prije vas i ako Bog da, biti će i poslije vas!” – 1831. (u razgovoru sa Osmanskim beglerbegom, kada mu je Osmanski beglerbeg rekao: „Nema više Bosne, a neće biti ni Bošnjaka, Huseine... Gineš za državu koja nikad nije postojala niti će.”)
**„Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, [[w:Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]], гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ)
**„Otpušteni robe! Budi sretan da možeš jesti ono malo hrane što imaš pred sobom; ja sam svoje činije već izvrnuo i ne trebam tvoga posredstva kod velikoga vezira. Baš za toga cara neću da znam kod koga se ti želiš za me zauzeti. Da te dočekam, gotov sam u svako doba i na svakom mjestu; moja je sablja sjekla prije nego je tvoja kovana. Zmaj od Bosne.” (odgovor na pismo turskom vazalu, odnosno novopečenom knezu mlade srpske kneževine, [[w:Miloš Obrenović|Milošu Obrenoviću]], gdje Husein pokušava skrenuti pažnju da su Bošnjaci u Bosni autohtoni narod)
 
*[[w:Хусеин Токић|Хусеин Токић]]
*[[w:Husein Tokić|Husein Tokić]]
**„Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; ''Југословенство је СХ агресија'', ОФФ-СЕТ Тузла,2011)
**„Bosne ima onoliko,koliko i na koliko prostora u njoj ima Bošnjaka. Samoproglašeni Srbi i Hrvati u Bosni za račun susjednih država mlađi su od jednog ’veka’ ili stoljeća. Većini njih još nije jasno da Bosna nije Jugoslavija. Oni to (ne)znaju ili im je historijska laž duhovna hrana. Došlo je vrijeme da Bošnjaci to (sa)znaju a i vjeruju sebi i u sebe. Znati a nevjerovati u moguća događanja u Bosni je ravno vlastitoj pogibelji. Njegoševa ’(anti)fašistička’ SHC inverzija ’što je gajila zmije u njedrima’ dobija bosanski prevod ’čije zmije u čijim njedrima’. SH politika se konačno od 1990. g. spram Bosne pokazuje kao ’zmijski okot’ u njenom temelju. Zasijani antibosanski nacionalni korov iz susjedstva u komšiluk je strateški cilj uništenja i nestanak Bosne i Bošnjaka. Tražiti samo odgovor na pitanje rješenja bošnjačkog opstanka pod hrišćanskom zastavom EU, (što simbolizuje 12 apostola), bez kolektivne strategije kolektivnog i ličnog preispitivanja prema ’državotvornom’ bošnjanskom korovu; je posljednji nacionalni luksuz pred izgon iz bošnjačkih enklava...” (Husein Tokić; ''Jugoslovenstvo je SH agresija'', OFF-SET Tuzla,2011)
 
*[[w:Ибрахим Османбашић|Ибрахим Османбашић]]
*[[w:Ibrahim Osmanbašić|Ibrahim Osmanbašić]]
:Мој је народ највећи пјесник!
:Moj je narod najveći pjesnik!
:поји посљедњи турски класик
:poji posljednji turski klasik
:поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет
:ponosni Bošnjak – Herseki Arif Hikmet
:у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника”
:u Istanbulu što je osnovao „Društvo pjesnika”
:окупивши савремене великане стиха
:okupivši savremene velikane stiha
:уградивши занос душе и надахнуће срца
:ugradivši zanos duše i nadahnuće srca
:у знаменити турски Парнос
:u znameniti turski Parnos
:преселивши на бољи свијет
:preselivši na bolji svijet
:у граду на Босфору
:u gradu na Bosforu
:у граду што спаја Европу и Азију
:u gradu što spaja Evropu i Aziju
:у граду дивних џамија
:u gradu divnih džamija
:у граду чаробних мостова
:u gradu čarobnih mostova
:у граду гдје је цивилизација
:u gradu gdje je civilizacija
:исписала поруке човјечанству
:ispisala poruke čovječanstvu
:у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево)
:u dva vremena za treće. (6. strofa iz pjesme „Moj je narod najveći pjesnik”, u sjećanje na Arifa Hikmet-bega Rizvanbegovića–Stočevića, 8. 4. 2016, Sarajevo)
 
*[[w:Ибрахим Пашић|Ибрахим Пашић]]
*[[w:Ibrahim Pašić|Ibrahim Pašić]]
**„У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана [[w:босански језик|босански језик]] и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/])
**„U srednjovjekovnoj Bosni Vlasi su se pomiješali s ostacima iliro-romanskog, gotskog i tračkog stanovništva, koje se za vrijeme slavenskih naseljavanja povuklo u planine. Uglavnom su se bavili stočarstvom i trgovinom. U periodu razvijenog feudalizma integrirali su se u potpunosti u bosansko društvo, i na ovom i na onom svijetu, prihvatajući od Dobrih Bošnjana [[w:bosanski jezik|bosanski jezik]] i memorijalnu kulturu podizanja stećaka iznad svojih grobova.” (magazin „STAV”, 3. 6. 2016, [http://faktor.ba/stav-historija-i-porijeklo-bosanskih-vlaha-milorad-dodik-aleksandar-vucic-vojislav-seselj-i-mate-boban-porijeklom-su-bosanski-vlasi/])
 
*[[w:Илија Гарашанин|Илија Гарашанин]]
*[[w:Ilija Garašanin|Ilija Garašanin]]
**„Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844)
**„Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva.” („Načertanije”, 1844)
**„На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив имати неће бити за Србију тежак задатак. Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу. На челу ових стоје фрањевачки фратри.” („Начертаније”, 1844)
**„Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak zadatak. Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katolički Bošnjaci zadobijedu. Na čelu ovih stoje franjevački fratri.” („Načertanije”, 1844)
**„Осим тога могла би се као трећи степен штампати кратка и обшта народна хисторија Босне у којој не би се смјела изоставити слава и имена неких мухамеданској вјери прешавших Бошњака.” („Начертаније”, 1844)
**„Osim toga mogla bi se kao treći stepen štampati kratka i obšta narodna historija Bosne u kojoj ne bi se smjela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj vjeri prešavših Bošnjaka.” („Načertanije”, 1844)
 
*[[w:Исмаил Палић|Исмаил Палић]]
*[[w:Ismail Palić|Ismail Palić]]
**„Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад])
**„Bosanskim jezikom izvorno govore Bošnjaci, Crnogorci, Hrvati i Srbi te pripadnici drugih naroda i manjina. Oni koji bosanski jezik sužavaju i svode samo na Bošnjake čine veliku štetu tome jeziku.” (intervju sa Selmanom Selhanovićem za Preporod, 31. avgust 2015, [http://www.preporod.com/index.php/drustvo/intervju/2314-palic-bosanski-jezik-danas-je-jaci-nego-ikad])
 
*[[w:Иван Гундулић|Иван Гундулић]]
*[[w:Ivan Gundulić|Ivan Gundulić]]
:„На коњијех све Бошњаци
:„Na konjijeh sve Bošnjaci
:сјаху свијетло одјевени,
:sjahu svijetlo odjeveni,
:заточници хрли и јаци,
:zatočnici hrli i jaci,
:коњаници све храбрени.”
:konjanici sve hrabreni.”
 
*[[w:Иван Кукуљевић Сакцински|Иван Кукуљевић Сакцински]]
*[[w:Ivan Kukuljević Sakcinski|Ivan Kukuljević Sakcinski]]
**„Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851)
**„Isti papa dopušta Bošnjakom na molbu kralja Stjepana Tomaševića, da mogu svetkovati dan sv. Grigorja, kog Bošnjaci za svog zaštitnika drže.” („Arkiv za povjestnicu jugoslavensku”, 1851)
 
:„...IlИл jeје slavskaславска domovinaдомовина
:стан поморског Далматина?
:stan pomorskog Dalmatina?
 
:Горљивог ил Харвата?
:Gorljivog il Harvata?
:Ил Сарбскога његовог брата?
:Il Sarbskoga njegovog brata?
 
:Ту стран зове Славјан свом
:Tu stran zove Slavjan svom
:Ал је ширји Славски дом!
:Al je širji Slavski dom!
 
:Ил је Славска домовина
:Il je Slavska domovina
:Там где и зибка Славјанина
:Tam gde i zibka Slavjanina
 
:где с Бошњаком Бугар плаче
:gde s Bošnjakom Bugar plače
:Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847)
:Carnogorac oštri mače…?” („Slavjanska domovina”, 1847)
 
*[[w:Иван Фрањо Јукић|Иван Фрањо Јукић]]
*[[w:Ivan Franjo Jukić|Ivan Franjo Jukić]]
**„[[w:БиХ|Босна]] је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим [[w:босански језик|босанског]] и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851)
**„[[w:BiH|Bosna]] je jedina turska država, koja je čista sasvim ostala od turskog jezika, kako po selima tako po varošima, drugi se jezik osim [[w:bosanski jezik|bosanskog]] i ne govori, najveća turska gospoda samo onda turski govore, kada su kod vezira.” (Zemljopis i povijestnica Bosne, 1851)
**„Ми Бошњаци њекад славни [[w:народ|народ]] сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње [[w:мудрост|мудрост]], и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за [[w:књига|књиге]] и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године)
**„Mi Bošnjaci njekad slavni [[w:narod|narod]] sad jedva da smo živi nas samo kao očenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale nas.... Vrime je da se i probudimo od dugovične nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje [[w:mudrost|mudrost]], i nauk; nastojte da najpred naša serca očistimo od predsudah, fatajmo za [[w:knjiga|knjige]] i časopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost istine izvedmo.” (tokom revolucije u Habsburškoj monarhiji iz 1848. godine)
**„У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851)
**„U Bosni postoji samo jedan narod a to su Bošnjaci sa židovskim, romskom i „nizamskom” manjinom (stranci), te Karavlasima, koji su nekada davno došli iz Srbije.” („Zemljopis i poviestnica Bosne”, 1851)
 
*[[w:IvoИво BanacБанац|IvoИво BanacБанац]]
**„На питање [''Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације?'' – -{оп.а}-] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – [[w:Хрвати|Хрвати]], [[w:Срби|Срби]], Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име [[w:БиХ|Босна]] и етнониме ''добри Бошњани'' (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” ([[Иво Банац|Банац]] за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007)
**„Na pitanje [''Da li je BiH bila povijesno hrvatska zemlja do turske okupacije?'' – -{op.a}-] se ne može odgovoriti jer je anahrono. Moderne nacionalne kategorije – [[w:Hrvati|Hrvati]], [[w:Srbi|Srbi]], Bošnjaci itd. – nisu postojale u srednjem vijeku. Zato ime [[w:BiH|Bosna]] i etnonime ''dobri Bošnjani'' (naravno ne u modernom nacionalnom smislu, nego u srednjovjekovnom staleškom) treba uzeti vrlo ozbiljno. U teoriji je postojala mogućnost razvoja moderne bosanske nacije. To se nije dogodilo. (...) Ukratko, srednjovjekovni bosanski kraljevi nisu bili ni Srbi ni Hrvati. Bosna (a ne BiH) nije do turske okupacije bila ’hrvatska zemlja’, među ostalim razlozima što ni ’hrvatske zemlje’ nije bilo, a njome sasvim sigurno do 1463. nisu vladali hrvatski vladari, u etničkom smislu. Doduše, ugarski kraljevi, koji su Bosnu smatrali dijelom ugarskog kraljevstva bili su u dinastičkom smislu i hrvatski kraljevi. I, na kraju, BiH nije hrvatsko Kosovo. Hvala Bogu.” ([[Ivo Banac|Banac]] za [http://www.slobodnaevropa.org/forum/149.html Radio Slobodna Evropa], 31. avgust 2007)
 
*[[w:Јако Балтић|Јако Балтић]]
*[[w:Jako Baltić|Jako Baltić]]
**„Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342)
**„Ove godine uvede Osman-paša vezir, štampu srbsku u Bosni. Prva poče štampati „Bosanski viestnik”, s jedne turski s druge srbski, jezik neureden s kojim Bošnjaci onako ne govore.” („Godišnjak od događaja crkvenih, svietskih i promine vrimena u Bosni”, str. 342)
 
*[[w:Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]
*[[w:Josip Broz Tito|Josip Broz Tito]]
**„Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” ([[Јосип Броз Тито|Тито]] у разговору са [[w:Хамдија Поздерац|Хамдијом Поздерцем]] о уставним промјенама 1971. године)
**„Ljude treba pustiti pa neka ako hoće budu nacionalno neopredijeljeni građani Jugoslavije. Neka taj čovjek bude Bosanac, Hercegovac. Vani vas i ne zovu drugačije nego imenom Bosanac, pa bio to Musliman, Srbin ili Hrvat.” ([[Josip Broz Tito|Tito]] u razgovoru sa [[w:Hamdija Pozderac|Hamdijom Pozdercem]] o ustavnim promjenama 1971. godine)
 
*[[w:Јосип Пејаковић|Јосип Пејаковић]]
*[[w:Josip Pejaković|Josip Pejaković]]
**„А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” ([[Јосип Пејаковић|Пејаковић]] 1993)
**„A činjenica je da danas nema veće bijede nego biti Hrvat, Srbin il’ Musliman – veću sramotu sami sebi nismo mogli prirediti i trebat će nam godine da tu ljagu speremo sa sebe.” ([[Josip Pejaković|Pejaković]] 1993)
 
*[[w:Јосип Смодлака|Јосип Смодлака]]
*[[w:Josip Smodlaka|Josip Smodlaka]]
**„Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом [[w:Хрвати|Хрвати]], ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”)
**„Svi koji behu podložni banom hrvatskim zovu se imenom [[w:Hrvati|Hrvati]], van granica stare hrvatske i srpske države on ne nalazi ni Srba ni Hrvata. To naročito važi za Bosnu u kojoj on poznaje samo Bošnjake.” (Hadžijahić: 1974, iz djela „Jugoslovenski nacionalizam 18. vijeka”)
 
*[[w:Јуније Палмотић|Јуније Палмотић]]
*[[w:Junije Palmotić|Junije Palmotić]]
**„Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632)
**„Od slavnijeh smo tebi Slava i od Bošnjaka mi poslani.” („Pavlimir”, 1632)
 
*[[w:Људевит Гај|Људевит Гај]]
*[[w:Ljudevit Gaj|Ljudevit Gaj]]
**„Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.)
**„Bošnjaci živu između Drine, Vrbasa, Save, Dalmacije i Hema, brojem 450000, dijeleći se na islamski, to jest turski, i zatim na rimski i grčki vjerozakon.” (Ljudevit Gaj, „Naš Narod” Danica 1835. g.)
 
*[[w:Марко Марулић|Марко Марулић]]
*[[w:Marko Marulić|Marko Marulić]]
:Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци,
:Boj su bili š njimi Harvati, Bošnjaci,
:Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком”, 1493. или 1508)
:Garci ter Latini, Sarbli ter Poljaci. („Molitva suprotiva Turkom”, 1493. ili 1508)
 
*[[w:Марко Вешовић|Марко Вешовић]]
*[[w:Marko Vešović|Marko Vešović]]
**„Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да [[w:БиХ|БиХ]] као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије [[w:рат|рат]]а, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)
**„Nažalost, stvarnost koju moje oči vide i uši slušaju meni kazuje da [[w:BiH|BiH]] kao država ne postoji. Tačno je da su se Bošnjaci odbranili, čak moram priznati da je moje poštovanje za taj narod, poslije [[w:rat|rat]]a, mnogo veće no prije rata, jer kad se sjetim koje su sile bile zinule da ih progutaju, a ipak ih nisu progutale, ne mogu a da im ne čestitam na snazi, vitalnoj, moralnoj, duhovnoj i svakoj. Bošnjaci jesu odbranili sebe, ali, na žalost, nisu odbranili BiH, jer to i nisu ni mogli.” (Radio Slobodna Evropa, februar 2005)
**„Нешто бих рекао о ''окружењу'' у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)
**„Nešto bih rekao o ''okruženju'' u kojem žive bosanski muslimani. Nedavni rat mi je otkrio činjenicu koja me zapanjila: da su bosanski muslimani okruženi svojim – prirodnim neprijateljima! Reći ćete: pa nisu valjda svi kršćani ili hrišćani prirodni neprijatelji muslimana? Razumije se da nisu. Oni su samo materijal od kojih politika lako, čak i prelako, bojim se, može napraviti prirodne neprijatelje muslimana. Ako je to uradila juče, to može uraditi i sutra.” (Radio Slobodna Evropa, februar 2005)
 
*[[w:Матија Мажуранић|Матија Мажуранић]]
*[[w:Matija Mažuranić|Matija Mažuranić]]
**„Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840)
**„Bošnjaci i Osmalie, prem da su Muhamedovci i jedni i drugi opet se mrze strašno kao prava nebratja.” (1840)
 
*[[w:Мидхат Ајановић|Мидхат Ајановић]]
*[[w:Midhat Ajanović|Midhat Ajanović]]
**„Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године)
**„Treba li dokazivati da je pravo svakog naroda da sam sebe zove kako hoće? I da ime Bošnjak nije niko izmislio, da je ono tu stoljećima, da su nam ga bili oteli srpski (”jugoslovenski”) okupatori da bi nas sveli samo na vjersku zajednicu, a ne na povijesne baštinike bosanske zemlje i države… Nikom više nikada ništa ne treba da dokazujemo. Pogotovo ne monstrumima koji su planirali i realizovali holokaust nad ovim narodom. Jednostavno, od sada pa zauvijek, mi smo Bošnjaci! Kao što smo i muslimani. Pri tome će nas obradovati svaki katolik ili pravoslavac koje se nacionalno osjeća Bošnjakom.” (za Ljiljan, 1993. godine)
 
*[[w:Михајло Антријалски|Михајло Антријалски]]
*[[w:Mihajlo Antrijalski|Mihajlo Antrijalski]]
**„I„И HrvatХрват iи BošnjakБошњак nekaнека buduбуду upisaniуписани uу tabliceтаблице RomejaРомеја.” (1167)
 
*[[w:Миленко Филиповић|Миленко Филиповић]]
*[[w:Milenko Filipović|Milenko Filipović]]
**„Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.”
**„Nijedan od tri pravoslavna starinačka roda nije ostao na prvobitnom mjestu. Sem jednoga, oni upravo i ne znaju gdje su naprije stajali, ali sami ističu, a tako i smatraju i svi ostali, da su „Bošnjaci”. I prezimena su im osobita: Rosandić, Markanović i Macan.”
 
*[[w:Милош Обреновић|Милош Обреновић]]
*[[w:Miloš Obrenović|Miloš Obrenović]]
**„Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана)
**„Ako Bošnjaci ne bi na to pristali, neka ne zaborave da je sultan vrhovni vladar i srpske kneževine, pak bi mogao njezin knez po svojoj dužnosti ustati na obranu padiše proti Bošnjacima.” (Obrenović je jednom prilikom napisao pismo Husein-kapetanu gdje mu piše da odustane od svojih namjera protiv sultana)
 
*[[w:Моша Пијаде|Моша Пијаде]]
*[[w:Moša Pijade|Moša Pijade]]
**„Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” ([[Моша Пијаде|Пијаде]] при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”)
**„Očigledno je, bez ikakve diskusije, da izraz ’musliman’ označava pripadnost određenoj muslimanskoj vjeroispovijesti i da nema nikakve veze sa pitanjem narodnosti... I doista nema nikakva razloga da se vjerska oznaka ’musliman’ i dalje vezuje za određivanje narodnost... Po rješenju koje je najzad usvojeno biće u predstojećem popisu oznaka ’musliman’ rastavljena od određenja narodnosti. Lica jugoslavenskog porijekla, koja nisu bliže nacionalno opredijeljena, upisuju ’Jugoslaven neopredijeljen’, dok ostala nacionalno neopredijeljena lica upisuju ’nacionalno neopredeljen’... Ovo je rješenje svakako jedino pravilno i tačno. Niko nije nikada stavljao u sumnju da su muslimani u Bosni, Hercegovini, Sandžaku jugoslavenskog porijekla, etički dio jugoslavenske zajednice.” ([[Moša Pijade|Pijade]] pri popisu stanovništva 1953. godine, na pitanje „Da li će se u pitanju muslimana postupati kao 1948. godine ili drugačije?”)
 
*[[w:Муамер Зукорлић|Муамер Зукорлић]]
*[[w:Muamer Zukorlić|Muamer Zukorlić]]
**„Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...”
**„Ma koliko puta Drina bila krvava, ma koliko bila valovita i ma koliko bila hladna i duboka – sva je sitna za naše nacionalno jedinstvo! Mi smo jedan narod: Bošnjaci Bosne, Sandžaka, Kosova, Crne Gore, Makedonije...”
**„Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као [[w:Турци|Турци]], Тањуг, 17.08.2015)
**„Mnogi su nas zvali, pitali, tražili savjet i odgovor na pitanje zašto Bošnjake neko zove u Turke. Naravno da je pozvao Bošnjake, jer ovdje ne postoji nijedan Turčin, čak ni statistički.” (negodovanje na pozive pojedinih novopazarskih medija da se Bošnjaci u Sandžaku izjasne kao [[w:Turci|Turci]], Tanjug, 17.08.2015)
**„Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.”
**„Mi Bošnjaci smo zadnji narod koji se bilo kome mora pravdati! I nećemo se pravdati. Čim se počnemo pravdati, krivi smo.”
**„Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.”
**„Srpskom narodu nisu opasnost bošnjački, ni turski, ni albanski narod. Srpskom narodu su opasnost oni sami, odnosno njihove političke i intelektualne vođe... Mi govorimo istinu, a istina nikom nije opasnost.”
 
*[[w:Мухамед Филиповић|Мухамед Филиповић]]
*[[w:Muhamed Filipović|Muhamed Filipović]]
**„Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
**„Mi imamo naše historijsko i etničko, odnosno nacionalno ime, koje u novijoj terminologiji glasi Bošnjaci. Tome nije potreban nikakav dodatak. Prvo, nisu svi muslimani Bošnjaci, niti su svi Bošnjaci nužnim načinom muslimani. To što neki naš narod nazivaju Bošnjaci-Muslimani je ostatak prošlosti i pokazuje da oni nisu raščistili sa nacionalnim identitetom našeg naroda i da ga limitiraju samo na vrijeme od kad smo mi postali muslimani, kao da smo mi vezani za Bosnu otada, a ranije smo bili nešto drugo. Ništa gore od toga. Prije našeg prihvatanja islama mi smo bili Bošnjani. Osmanlije su nas nazivale Bošnjak, pa smo mi vremenom preuzeli taj naziv, što je isto što i Bošnjanin. Mi imamo naslijeđe i u staroj bosanskoj državi i nosioci smo njene državnosti od najranijih vremena. Mi nismo mijenjali svoju domovinu, to je oduvijek bila Bosna, ali smo promijenili vjeru i naši su preci odabrali vjeru koja im je više odgovarala. Naročito nakon što su katolici teško progonili pripadnike Crkve bosanske, pa je bilo malo ljudi koje su koptirali za katoličanstvo, nakon svirepih katoličkih progona kojima su krstjani Bosne bili izloženi za vrijeme vladavine dva zadnja kralja bosanska. Treba obratiti pažnju koliko katolici ili današnji Hrvati žele da ograniče Bosnu na zadnje katoličke vladare, pa i kraljicu Katarinu, za koju sasvim lažno tvrde da je bila Hrvatica, jer je bila katoličke vjere. Što se tiče naših katolika i pravoslavaca, koji su danas Srbi i Hrvati, budite uvjereni da su oni sve do sredine 19. vijeka bili Bošnjaci pravoslavci ili katolici, a da su pod uticajem propagande iz Srbije i Hrvatske počeli uzimati do tada ovdje nepoznato nacionalno ime Hrvati ili Srbi. Postoji bezbroj dokaza za to, mada nosioci današnjeg agresivnog srpskog i hrvatskog nacionalizma u BiH to nikako ne žele priznati. Oni, a s njima i mnogi „objektivni” historičari, žele dokazivati kako je Bosna oduvijek bila katolička, a to bi onda trebalo da znači hrvatska ili pravoslavna, a to onda znači hrvatska ili srpska zemlja. To je najveća neistina koja se polako provlači kroz knjige i udžbenike, što je moguće u današnjem haotičnom stanju u našoj državi, koja je bez vlade i bilo kakve odgovorne politike i u kojoj probleme obrazovanja nauke i kulture vode nekompetentni ljudi.” (oktobar 2005. za Radio Slobodna Evropa o Bošnjacima, bosanskim Hrvatima i Srbima)
**„...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
**„...nisu svi muslimani Bošnjaci, niti su svi Bošnjaci nužnim načinom muslimani. To što neki naš narod nazivaju Bošnjaci-Muslimani je ostatak prošlosti i pokazuje da oni nisu raščistili sa nacionalnim identitetom našeg naroda i da ga limitiraju samo na vrijeme od kad smo mi postali muslimani, kao da smo mi vezani za Bosnu otada, a ranije smo bili nešto drugo. Ništa gore od toga.” (oktobar 2005. za Radio Slobodna Evropa o Bošnjacima, bosanskim Hrvatima i Srbima)
**„Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима.
**„Njihova mržnja je stvar odgoja. Onaj koji se od malena odgaja da je Turčin-musliman, glavni neprijatelj, da ga je opravdano ubiti i da ga treba mrziti, ne može a da ne mrzi nas muslimane, jer nas identificira sa Turcima. Ta je mržnja dio vjerskog i nacionalnog odgoja kod Srba i Hrvata. Mene raduje što mi ne bolujemo od te bolesti i nadam se da će nas zaraza mržnje mimoići, jer ona na kraju ubija onog ko je u sebi nosi.” – oktobar 2005. za Radio Slobodna Evropa o srpskoj i hrvatskoj mržnji prema Bošnjacima.
**„Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”)
**„Oni žele da i mi pristanemo na nacionaliziranje našeg jezika, jer bi to onda opravdalo njihovo tjeranje svih Srba i Hrvata da govore jezik kojeg im oni propišu. To što oni čine nema veze ni sa naukom, ni sa poštenjem, ni sa interesima tih ljudi i naše zemlje.” (oktobar 2005. za Radio Slobodna Evropa odgovarajući na pitanje: „Zbog čega srpski i hrvatski lingvisti nameću Bošnjacima da svoj jezik kojeg oduvijek zovu bosanskim, prestanu tako nazivati i da ga preimenuju u bošnjački”)
**„Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).”
**„Problem je u tome što se 200.000 pobijenih Bošnjaka (od toga najmanje 85% civila), i oko milion prognanih i raseljenih Bošnjaka i Hrvata izjednačava sa ipak minornim brojem žrtava koje je imalo srpsko stanovništvo u BiH (od ukupnog broja srpskih žrtava u BiH obrnuto proporcionalo bošnjačkim žrtvama – 85% su bili vojnici ili oni iz paravojnih sastava).”
 
*[[w:Муса Ћазим Ћатић|Муса Ћазим Ћатић]]
*[[w:Musa Ćazim Ćatić|Musa Ćazim Ćatić]]
:JaЈа samсам BošnjakБошњак – dičanдичан junakјунак:<br>
:Вјеран светом дому своме,<br>
:Vjeran svetom domu svome,<br>
:Вјеран слави својих дједа<br>
:Vjeran slavi svojih djeda<br>
:И народу Босанскоме!<br>
:I narodu Bosanskome!<br>
:Његов понос на мом срцу<br>
:Njegov ponos na mom srcu<br>
:Ко аманет свети стоји;<br>
:Ko amanet sveti stoji;<br>
:PonosПонос kojiкоји nigdjeнигдје neне daда,<br>
:daда seсе BošnjakБошњак lavaлава bojiбоји! ...<br>
:Мајка ме је Бошњакиња<br>
:Majka me je Bošnjakinja<br>
:Заклињала својим млијеком,<br>
:Zaklinjala svojim mlijekom,<br>
:ZaЗа častчаст oveове časneчасне grudeгруде,<br>
:Да прољевам крвцу р’јеком;<br>
:Da proljevam krvcu r’jekom;<br>
:Да јој служим, кошто служи<br>
:Da joj služim, košto služi<br>
:Роб својега господара,<br>
:Rob svojega gospodara,<br>
:Да је браним од душманских<br>
:Da je branim od dušmanskih<br>
:Бојних копља и ханџара!<br>
:Bojnih koplja i handžara!<br>
:NaНа tvojтвој pozivпозив, evoево s’с’ mačemмачем<br>
:На мејдан ти ступам смјело:<br>
:Na mejdan ti stupam smjelo:<br>
:У поганој Твојој крви,<br>
:U poganoj Tvojoj krvi,<br>
:Да тријумфа везем дјело.<br>
:Da trijumfa vezem djelo.<br>
:С’ Твојом крви да сапирем<br>
:S’ Tvojom krvi da sapirem<br>
:CrnuЦрну ljaguљагу s’с’ rodaрода svogaсвога,<br>
:CrnuЦрну ljaguљагу – štoшто j’ј’ rodioродио<br>
:Издајицу проклетога!<br>
:Izdajicu prokletoga!<br>
:Издајицу успомени<br>
:Izdajicu uspomeni<br>
:Својих дјела славе старе,<br>
:Svojih djela slave stare,<br>
:Што се дрзн’о блатном руком,<br>
:Što se drzn’o blatnom rukom,<br>
:DaДа svetinjeсветиње njeneњене tareтаре!<br>
:Al’Ал’ štoшто rekohрекох oо mejdanuмејдану? ...<br>
:Не, никада с’хрђом таком:<br>
:Ne, nikada s’hrđom takom:<br>
:Бошњак јунак бојни мејдан<br>
:Bošnjak junak bojni mejdan<br>
:Д’јели само са јунаком!<br>
:D’jeli samo sa junakom!<br>
:AА TiТи sakriсакри mrskoмрско liceлице<br>
:Испред св’јета цијелога:<br>
:Ispred sv’jeta cijeloga:<br>
:У подземље мрачно бјежи,<br>
:U podzemlje mračno bježi,<br>
:Издајицо рода свога!<br>
:Izdajico roda svoga!<br>
:Јер над Тобом родног неба<br>
:Jer nad Tobom rodnog neba<br>
:Златног сунца плачу зраке,<br>
:Zlatnog sunca plaču zrake,<br>
:Плаче јасна мјесечина<br>
:Plače jasna mjesečina<br>
:И трептање звјезде сваке,<br>
:I treptanje zvjezde svake,<br>
:Плаче сваки земни атом,<br>
:Plače svaki zemni atom,<br>
:NaНа kogког TvojaТвоја nogaнога staneстане;<br>
:Свака травка теби кличе:<br>
:Svaka travka tebi kliče:<br>
:Издајица, нек пропане!<br>
:Izdajica, nek propane!<br>
:Сакри лице издајицо,<br>
:Sakri lice izdajico,<br>
:NekНек neне pljujuпљују ljudiљуди naна TeТе,<br>
:AА znajзнај IИ toто: IzdajicuИздајицу<br>
:И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”)
:I pod zemljom kletve prate! („Ja sam Bošnjak”)
 
*[[w:Мустафа Церић|Мустафа Церић]]
*[[w:Mustafa Cerić|Mustafa Cerić]]
**„Чини ми се да аутентични [[w:Бошњаци|Бошњак]] мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат ''Дневни аваз''], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку)
**„Čini mi se da autentični [[w:Bošnjaci|Bošnjak]] misli o sebi da je Bošnjak zato što ga antiturčin stavlja u tu situaciju. Naime, nacionalnu definiciju Bošnjaka do sada su pravili njihovi progonitelji, koji su ih često ubijali. Bošnjaci koji su otuđeni od bošnjačke tradicije prihvataju tu samodefiniciju. Asimilirani Bošnjaci čak prihvataju i pejorativnu vrijednost koju im antiturci unose u definiciju njihove nacije i zato nastoje da se izvuku iz bošnjačkog nacionalnog identiteta. Bošnjaci nacionalisti, na drugoj strani, to što im antiturci, kao antisemiti, nameću kao sramotu, pretvaraju u svoj ponos. Ali ni asimilaristi ni nacionalisti ne mogu dosegnuti identitet klasičnog „bošnjaštva”, koji se temelji na kur'anskoj doktrini o „narodu koji promiče dobro i suzbija zlo, pa je zato najbolji narod u povijesti”. Jedino takva definicija omogućava Bošnjacima da se izdignu iznad mišljenja drugih o njima. Za Bošnjake treba da bude najvažnije šta o njima Bog „misli”. Taj Božiji sud mnogo je izdašniji nego bilo koje bošnjačko samovrednovanje i mnogo blaži nego bilo koja bošnjačka samomržnja.” ([http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/intervju/junaci-danas-nisu-oni-koji-znaju-voditi-rat ''Dnevni avaz''], 12. oktobar 2007, odgovarajući na pitanje o autentičnom Bošnjaku)
**„Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ)
**„Genocid prije dvadeset godina je završen. Ali, opasnost od novog genocida nije završen. Stoga, svi Bošnjaci svijeta moraju znati da im je sveta obaveza da urade sve što je u njihovoj moći da se osposobe za odbranu od mogućeg novog genocida.” (obraćanje na komemoraciji IZ u Finskoj u povodu dvadesete godišnjice od srpsko-crnogorskog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici i cijeloj BiH)
 
*[[w:Мустафа Мемић|Мустафа Мемић]]
*[[w:Mustafa Memić|Mustafa Memić]]
**„Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се [[w:босански језик|босански језик]] укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као [[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.”
**„Od sredine XIX stoljeća od kada su se javljali nacionalni pokreti Srba i Hrvata, vodila se permanentna borba među ovim nacionalnim pokretima da prisvoje što veće dijelove bosanskih teritorija i da se [[w:bosanski jezik|bosanski jezik]] ukine. Od tada počinje proces bosanskih pravoslavaca i bosanskih katolika da se oni tretiraju nacionalno kao [[w:Srbi|Srbi]] i [[w:Hrvati|Hrvati]], iako su do tada svi bili Bošnjaci... Taj proces se putem nacionalističkih propagandi dalje razvijao da on danas predstavlja osnovnu smetnju razvoja ovih prostora kao jedinstvene, geografske i ekonomske cjeline.”
 
*[[w:Неџад Ибришимовић|Неџад Ибришимовић]]
*[[w:Nedžad Ibrišimović|Nedžad Ibrišimović]]
**„Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993)
**„Ja sam Bošnjak, moja zemlja je Bosna, a zvanično joj je ime Bosna i Hercegovina, granice Bosne osjećam kao granice sopstvene kože.” („Granice sopstvene kože”, juni 1993)
**„То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”)
**„To što sam Bošnjak, to je dar mojih predaka i moga naroda, to što sam Bosanac to je dar moje zemlje, a što sam musliman to je dar Allaha Uzvišenoga i sve troje sam na neki način u sebi zatekao.” („Ruhani i šejtani inspiracija”)
 
*[[w:Неџад Латић|Неџад Латић]]
*[[w:Nedžad Latić|Nedžad Latić]]
**„Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.”
**„Mi Bošnjaci nikako da se okajmačimo.”
 
*[[w:Новак Килибарда|Новак Килибарда]]
*[[w:Novak Kilibarda|Novak Kilibarda]]
**„Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (-{нтвМонтена}-, емисија емитована 22. 2. 2012)
**„Vjerujte, do sredine 19. vijeka u Bosni, niti je bilo Srba, ni Hrvata, sve su bili Bošnjaci, jedni s tri prsta, jedni s četiri, jedni klanjaju.” (-{ntvMontena}-, emisija emitovana 22. 2. 2012)
 
*[[w:Павло Остовић|Павло Остовић]]
*[[w:Pavlo Ostović|Pavlo Ostović]]
**„Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата)
**„Vi ste Bošnjaci, ali ste zanemarili svoju predtursku istoriju. Ako vi nećete tu istoriju kao svoju, onda će Srbi i Hrvati reći da je njihova.” (za vrijeme I svjetskog rata)
 
*[[w:Петар Кочић|Петар Кочић]]
*[[w:Petar Kočić|Petar Kočić]]
**„Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904)
**„Danas ne mereš vidjeti u svijeta žirovine i bakovite sermije. Što nam je slavni sud ostavio, to je mirno, ćudevno, pametno; istina malo šašavo i slabo, ali za nas, blentave Bošnjake, i nije drugo!...” („Jazavac pred sudom”, 1904)
 
*[[w:PiterПитер MasМас|PiterПитер MasМас]]
**„Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити [[w:Јевреји|Јевреји]]н у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (''Љуби ближњега свога'')
**„Biti 1992. godine Musliman ili Hrvat u Banjoj Luci, bilo je jednako strašno kao biti [[w:Jevreji|Jevreji]]n u Berlinu 1942. Ne šalim se. Ljudi koji su imali nesreću da budu zatočeni u Banjoj Luci, molili su Boga da Amerika nad njima svojim borbenim avionima F-16 izvrši eutanaziju.” (''Ljubi bližnjega svoga'')
 
*[[w:Радован Караџић|Радован Караџић]]
*[[w:Radovan Karadžić|Radovan Karadžić]]
**„Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из [[Радован Караџић|Караџићевог]] говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године)
**„Ovo nije dobro što vi radite. Ovo je put na koji vi hoćete da izvedete Bosnu i Hercegovinu na ista ona autostrada pakla i stradanja kojom su pošle Slovenija i Hrvatska. Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovdje ...” (iz [[Radovan Karadžić|Karadžićevog]] govora pred Bosanskim parlamentom 4. marta 1992. godine)
 
*[[w:Петар Охмучевић|Петар Охмучевић]]
*[[w:Petar Ohmučević|Petar Ohmučević]]
**„Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482)
**„Ja, Petar, istije Ohmućevića, po starini Bošnjanin, a radi nepovoljnog razumirja i pogube Bosanske,prišašćah njegovijeh starijeh – sad je Dubrovčanin,koji za milost njegove stare gospode složi i postavi ovo rodoslovlje,za slavu Bosansku i svakoga vridnoga Bošnjanina,dokole Bog dopusti i njegova sveta volja izvrši.” (Pisano lita Hristova na 1482)
 
*[[w:Поп Дукљанин|Поп Дукљанин]]
*[[w:Pop Dukljanin|Pop Dukljanin]]
**„И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа)
**„I učiniše kraljem na misto njegovo Cepimira. I prijam kraljevstvo posla po bana svoga i pohitaše mnoge Bošnjane, ki bihu bili uzrok smrti kralja oca njegova.” („Ljetopis Popa Duklanjina”, 20. poglavlje, iz 12. stoljeća)
 
*[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]]
*[[w:Predrag Matvejević|Predrag Matvejević]]
**То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од [[w:Мак Диздар|Мака Диздара]] до мог пријатеља [[w:Абдулах Сидран|Авде Сидрана]]. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против [[w:Исламофобија|исламофобије]] која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&з=9&исасп= Интервју за ''Дневни аваз'' 2. јануар 2007])
**To pokazuje neinformiranost zapadnog svijeta, ali i jednu opasnu tendenciju zapada da sav islam stavi pod jednu kapu. To Bošnjake, muslimane iz Bosne, nažalost, može skupo koštati. Evropa treba znati da to nisu nikakvi teroristi i fundamentalisti. Oni su Evropljani i imaju svoj evropski identitet. Uzmite knjige od [[w:Mak Dizdar|Maka Dizdara]] do mog prijatelja [[w:Abdulah Sidran|Avde Sidrana]]. To su evropski pisci, pjesnici... Bošnjake često provociraju pričom o teroristima i fundamentalizmu, ali odoljeli su oni i gorim stvarima. Mislim da je pravo lice muslimana u Bosni pokazao i reisu-l-ulema dr. Mustafa ef. Cerić čija je Deklaracija evropskih muslimana jako dobro primljena u Italiji. Zaista u Rimu nisu očekivali da će čuti velikog muftiju Bosne da kaže da se muslimani trebaju boriti protiv antisemitizma, ali i da se zajedno s Jevrejima trebaju boriti i protiv [[w:Islamofobija|islamofobije]] koja zahvata Evropu. (odgovarajući na pitanje o imputiranju terorizma i fundamentalizma Bošnjacima; [http://www.avaz.ba/absolutenm/anmviewer.asp?a=19962&z=9&isasp= Intervju za ''Dnevni avaz'' 2. januar 2007])
 
*[[w:Предраг Матвејевић|Предраг Матвејевић]]
*[[w:Predrag Matvejević|Predrag Matvejević]]
**„...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима)
**„...Evropa treba znati da to nisu nikakvi teroristi i fundamentalisti. Oni su Evropljani i imaju svoj evropski identitet. Uzmite knjige od Maka Dizdara do mog prijatelja Avde Sidrana. To su evropski pisci, pjesnici... Bošnjake često provociraju pričom o teroristima i fundamentalizmu, ali odoljeli su oni i gorim stvarima. Mislim da je pravo lice muslimana u Bosni pokazao i reisu-l-ulema dr. Mustafa ef. Cerić čija je Deklaracija evropskih muslimana jako dobro primljena u Italiji. Zaista u Rimu nisu očekivali da će čuti velikog muftiju Bosne da kaže da se muslimani trebaju boriti protiv antisemitizma, ali i da se zajedno s Jevrejima trebaju boriti i protiv islamofobije koja zahvata Evropu.” (odgovor iz intervjua sa novinarom Farukom Veleom, na sugerisanje o tome da se Bošnjaci nastoje prikazati fundamentalistima i teroristima)
 
*[[w:Сафвет-бег Башагић|Сафвет-бег Башагић]]
*[[w:Safvet-beg Bašagić|Safvet-beg Bašagić]]
:„Шта је Бошњак? Једна мала грана <br>
:„Šta je Bošnjak? Jedna mala grana <br>
:Великога стабла Славијана, <br>
:Velikoga stabla Slavijana, <br>
:KogaКога imeиме uу pročeljuпрочељу pišeпише <br>
:Повијесницу јуначких мејдана. <br>
:Povijesnicu junačkih mejdana. <br>
 
:Шта је Бошњак? Једно име славно <br>
:Šta je Bošnjak? Jedno ime slavno <br>
:Које свијет познаје одавно, <br>
:Koje svijet poznaje odavno, <br>
:Које Беч и Будим потресаше <br>
:Koje Beč i Budim potresaše <br>
:IИ CarigradЦариград iи KosovoКосово ravnoравно. <br>
 
:Шта је Бошњак? То племе витешко <br>
:Šta je Bošnjak? To pleme viteško <br>
:Кога вила простираше крила, <br>
:Koga vila prostiraše krila, <br>
:С Дурмитором до Карпатских гора, <br>
:S Durmitorom do Karpatskih gora, <br>
:Са Балкана до сињега мора <br>
:Sa Balkana do sinjega mora <br>
 
:Шта је Бошњак? Један народ мали <br>
:Šta je Bošnjak? Jedan narod mali <br>
:Који међ два свијета стајаше, <br>
:Koji međ dva svijeta stajaše, <br>
:Који силе европскије силах, <br>
:Koji sile evropskije silah, <br>
:И крижарске војне разбијаше. <br>
:I križarske vojne razbijaše. <br>
 
:Шта је Бошњак? Кумче Даворова, <br>
:Šta je Bošnjak? Kumče Davorova, <br>
:ČedoЧедо slavneславне – alkrvaveалкрваве srećeсреће, <br>
:DesetДесет putaпута – neне jednomједном umrijećeумријеће <br>
:AlАл BošnjaštvaБошњаштва odrećiодрећи seсе nećeнеће!” (pjesmaпјесма ''BošnjakБошњак'', 1894)
 
:„Знаш Бошњаче, није давно било <br>
:„Znaš Bošnjače, nije davno bilo <br>
:Свег' ми св'јета нема петнаест љета <br>
:Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta <br>
:Кад у нашој Босни поноситој <br>
:Kad u našoj Bosni ponositoj <br>
:И јуначкој земљи Херцеговој <br>
:I junačkoj zemlji Hercegovoj <br>
:Од Требиња то Бродскијех врата <br>
:Od Trebinja to Brodskijeh vrata <br>
:Није било Срба ни Хрвата <br>
:Nije bilo Srba ni Hrvata <br>
:AА danasданас seсе krozкроз svojeсвоје hireхире <br>
:Оба странца ко у своме шире <br>
:Oba stranca ko u svome šire <br>
:Оба су нас госта салетила <br>
:Oba su nas gosta saletila <br>
:Да нам отму најсветије благо <br>
:Da nam otmu najsvetije blago <br>
:NašeНаше imaима ponosnoпоносно iи dragoдраго.” (''PjesmaПјесма BošnjakuБошњаку'', listлист „Bošnjak”„Бошњак” uу izdanjuиздању odод 2. 7. 1891, autorаутор SafvetСафвет-begбег BašagićБашагић)
 
*[[w:Сефер Халиловић|Сефер Халиловић]]
*[[w:Sefer Halilović|Sefer Halilović]]
**„[[w:Срби|Срби]] и [[w:Хрвати|Хрвати]], заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО [[w:Мато Бобан|Мате Бобана]] и ВРС [[w:Ратко Младић|Ратка Младића]] и [[w:Радован Караџић|Радована Караџића]] су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006)
**„[[w:Srbi|Srbi]] i [[w:Hrvati|Hrvati]], zajedno sa Bošnjacima i zajedno sa pripadnicima ARBiH i HVO-a zalagali su se i branili RBiH od agresora. HVO [[w:Mato Boban|Mate Bobana]] i VRS [[w:Ratko Mladić|Ratka Mladića]] i [[w:Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]] su se borili za etnički čiste dijelove BiH koje će u nekom pogodnom trenutku pripojiti susjednim državama. Kao što vidite, ja nisam dijelio pripadnike bosanskih naroda po nacionalnom ključu, već po ciljevima za koje se bore.” (Radio Slobodna Evropa, 25. avgust 2006)
 
*[[w:Сејфудин Токић|Сејфудин Токић]]
*[[w:Sejfudin Tokić|Sejfudin Tokić]]
**„Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015)
**„Bošnjaci u jačanju i izgradnji države Bosne i Hercegovine nemaju više vremena čekati da je Srbi zavole.” (iz knjige „Nova Bošnjačka politika – Bitno je biti Bošnjak”, 2015)
**„Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016)
**„Manipulacijom u obradi popisanog materijala pokušava se preko 300 000 popisanih Bošnjaka koji su izbjegli smrt u genocidu i stravičnim zločinima izbjeglištvom isključiti iz strukture stanovništva BiH... Nikada i niko u ime bošnjačkog naroda ne smije pristati na to, jer bi to bilo učešće u novom genocidu, nakon genocida 92-95.” (iskazuje nezadovoljstvo povodom zahtjeva jednog od članova centralnog popisnog biroa da se preko 120 000 Bošnjaka izbriše sa popisnica, u Banjoj Luci i Sarajevu, 9. 4. 2016)
**„Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, -{Анадолу Агенцy}- (АА), 3. 6. 2015)
**„Rezultati popisa stanovništva u BiH bili su poznati nedugo nakon što je popis proveden, a kada su podaci ubačeni u baze, počelo se tragati za modalitetima brisanja Bošnjaka.” (na konferenciji za novinare povodom neobjavljivanja rezultata popisa stanovništva u BiH, -{Anadolu Agency}- (AA), 3. 6. 2015)
**„Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске ''-{Вали Рецеп Yазициоглу}-'' џамије у Маглају, 12. 6. 2015)
**„Sudbina Bosne je u rukama Bošnjaka.” (Tribina Bošnjačkog pokreta za ravnopravnost naroda, konferencijska sala Nove gradske ''-{Vali Recep Yazicioglu}-'' džamije u Maglaju, 12. 6. 2015)
 
*[[w:SmailСмаил GrboГрбо|SmailСмаил GrboГрбо]]
**„Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.”
**„Bošnjaci su katilima uvijek pokazivali vrat umjesto zube.”
 
*[[w:Стјепан ИИ Котроманић|Стјепан ИИ Котроманић]]
*[[w:Stjepan II Kotromanić|Stjepan II Kotromanić]]
**„А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323)
**„A tomu daru biše svjedoci dobri Bošnjane…” (1323)
**„Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332)
**„Ako ima Dubrovčanin koju pravdu na Bošnjaninu – da ga pozove pred gospodina bana ili pred njegova vladaoca – roka da mu ne bude odgovoriti.” (1332)
 
*[[w:Стјепан Томашевић|Стјепан Томашевић]]
*[[w:Stjepan Tomašević|Stjepan Tomašević]]
**„Ако дознају Бошњаци да нећу сам самцат бити у рату, храбрије ће војевати.” (писмо Папи Пију ИИ 1462)
**„Ako doznaju Bošnjaci da neću sam samcat biti u ratu, hrabrije će vojevati.” (pismo Papi Piju II 1462)
 
*[[w:Стојан Протић|Стојан Протић]]
*[[w:Stojan Protić|Stojan Protić]]
**„Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921)
**„Mi ćemo dati Turcima 24 sata. Makar i 48 sati vremena da se vrati u pradjedovsku vjeru. A što ne bude htjelo to posjeći, kao što smo svojevremeno uradili u Srbiji...” (prijetnja Bošnjacima nakon formiranja prve vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921)
 
*[[w:Тома Ковачевић|Тома Ковачевић]]
*[[w:Toma Kovačević|Toma Kovačević]]
**„Бошњаци спадају у цисло јужних славена и то без разлике вјероисповједанија, јер и они Бошњаци који су вјероисповједаније православно примили, по крви и језику ипак остају Бошњаци.” („Опис Босне и Херцеговине”, 1865)
**„Bošnjaci spadaju u cislo južnih slavena i to bez razlike vjeroispovjedanija, jer i oni Bošnjaci koji su vjeroispovjedanije pravoslavno primili, po krvi i jeziku ipak ostaju Bošnjaci.” („Opis Bosne i Hercegovine”, 1865)
 
*[[w:Томас Гордон|Томас Гордон]]
*[[w:Tomas Gordon|Tomas Gordon]]
**„Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („-{Хисторy оф тхе Греек револутион}-”, 1832)
**„Jedna trećina Bošnjaka su Muhamedanci, dok su preostale dvije trećine, podjednako raspoređene između Grčke i Latinske crkve.” („-{History of the Greek revolution}-”, 1832)
 
*[[w:Твртко ИИ Котроманић|Твртко ИИ Котроманић]]
*[[w:Tvrtko II Kotromanić|Tvrtko II Kotromanić]]
**„Бошњаком су исти прадједови били као и Пољаком.” (1440)
**„Bošnjakom su isti pradjedovi bili kao i Poljakom.” (1440)
**„У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити.” (1405)
**„U ovu nepravedni rat, Uchinih s gospodinom Hercegom i po svijetu s vlasteli Bosanscimi i vishe togaj, da je vidomo vsakome: Kto godi je Bošnjanin ali Kraljstva Bosanskoga prije rata bil dlzhan komu godi Dubrovcaninu, volja na viri mu uzeto na gospockoj, a moze Dubrovcanin tozi istinom pokazati – da se ima Dubrovcaninu vratiti i platiti.” (1405)
 
*[[w:Владо Азиновић|Владо Азиновић]]
*[[w:Vlado Azinović|Vlado Azinović]]
**„Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након [[w:Други светски рат|Другог свјетског рата]] ''копати по утроби'' и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је [[w:муслиман|муслиман]], хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и ''части'' га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (''Дневни аваз'', 21. август 2007)
**„Licemjerno je narodu nad kojim je izvršen najstrašniji zločin nakon [[w:Drugi svetski rat|Drugog svjetskog rata]] ''kopati po utrobi'' i nametati veze s terorizmom i globalnim džihadom. Da se ovo radi bilo kome drugom, imali bi radikalan odgovor na petnaestu! Sada se žrtva optužuje za zločine. Ja na to ne mogu ostati ravnodušan, a mogu zamisliti kako se osjeća Bošnjak koji se izgubio najrođenije. Hem ga komšije podozrivo gledaju što je [[w:musliman|musliman]], hem strada zbog toga, hem mu zabranjuju da o tome čak i govori, a onda mu dođe neko sa strane i ''časti'' ga pričom da nije dobar musliman. Bošnjaci su danas na strašnom iskušenju.” (''Dnevni avaz'', 21. avgust 2007)
 
*[[w:Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]]
*[[w:Vuk Stefanović Karadžić|Vuk Stefanović Karadžić]]
**„У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832)
**„U Srbiji sve po starome, a sultan Bošnjake pokori sam... Da su svi Bošnjaci bili složni, prije bi oni Sultana nadvladali nego on njih.” („Pismo Jerneju Kopitaru”; Zemun, 6/18. jun 1832)
 
:Бошњаци на Москову<br>
:Bošnjaci na Moskovu<br>
:„И од Босне осамдесет бега,<br>
:„I od Bosne osamdeset bega,<br>
:Од Загорја два Ченгића млада,<br>
:Od Zagorja dva Čengića mlada,<br>
:Од Никшића два Париповића,<br>
:Od Nikšića dva Paripovića,<br>
:Од бијела Колашина града,<br>
:Od bijela Kolašina grada,<br>
:OdОд njegњег, kadoкадо, dvaдва MekićaМекића mladaмлада,<br>
:Од онога Поља Бијелога,<br>
:Od onoga Polja Bijeloga,<br>
:OdОд njegњег, kadoкадо, dvaдва KućevićaКућевића,<br>
:Од Пљеваља два Дрндића млада.” ([[Вук Стефановић Караџић]]: „Народне српске пјесме”, 1833)
:Od Pljevalja dva Drndića mlada.” ([[Vuk Stefanović Karadžić]]: „Narodne srpske pjesme”, 1833)
 
*[[w:Вилијам Џардин|Вилијам Џардин]]
*[[w:Vilijam Džardin|Vilijam Džardin]]
**„Са својим сродницима Србима, Бошњацима, и Хрватима, Бугари чине породицу која је потпуно различита од Грка и Албанаца.” ([[Вилијам Џардин]]: „-{Тхе Единбургх Неw Пхилосопхицал Јоурнал}-”, 1849)
**„Sa svojim srodnicima Srbima, Bošnjacima, i Hrvatima, Bugari čine porodicu koja je potpuno različita od Grka i Albanaca.” ([[Vilijam Džardin]]: „-{The Edinburgh New Philosophical Journal}-”, 1849)
 
== PosloviceПословице ==
* [[:бс:Босанске пословице|бс:Босанске пословице]]
* [[:bs:Bosanske poslovice|bs:Bosanske poslovice]]
 
== ReferenceРеференце ==
{{reflistрефлист}}
 
{{DEFAULTSORTДЕФАУЛТСОРТ:Бошњаци}}
[[Категорија:Теме]]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/wiki/Бошњаци”