Битисање или постојање односно егзистенција представља централно питање филозофије („Шта постоји?“).

Цитати уреди

„И поред бескрајне разноврсности идеја или објеката сазнања постоји и нешто што их сазнаје или опажа и што на њима врши различите операције, као што су хтење, замишљање, запамћивање, итд. Ово опажајуће, активно биће је оно што ја називам умом, духом, душом или својим ја. Тим речима ја не означавам ниједну од својих идеја, већ нешто потпуно различито од њих, нешто у чему оне постоје или, што је исто, чиме су оне опажене; јер, постојање једне идеје састоји се у томе да је опажена. (Џорџ Беркли)”


„Бивање је ишчезавање бића у ништа и ничега у биће, и ишчезавање бића и ничега уопште. (Георг Вилхелм Фридрих Хегел)”


„Човек пре свега постоји, сусреће себе самога, урања у свет - и дефинише себе касније. (Жан-Пол Сартр)”


„Привлачност и одбојност, разум и енергија, љубав и мржња су неопходни за људско постојање. (Вилијам Блејк)”


„Све што је могуће захтева постојање. (Готфрид Вилхелм Лајбниц)”


„Отети вечно из очајно пролазног је велики магични трик људског постојања. (Тенеси Вилијамс)”


„Изненађујуће је колико човек може бити задовољан ничим одређеним - само осећајем постојања. (Хенри Дејвид Торо)”