Франц Кафка (3. јул 1883 — 3. јун 1924) је немачки писац јеврејско-чешкога порекла којег критика данас сматра једним од највећих аутора XX века.

Цитати уреди

„Сасвим је замисливо да животни сјај заувек чека сваког од нас у свој својој пуноћи, али прикривен од погледа, дубоко у себи, невидљив, далеко. Тамо, међутим, није непријатељски, није невољан, није глув. Ако га призовете правом речју, правим именом, доћи ће. Ово је суштина магије, која не ствара већ призива.”


„Јадни смо као деца изгубљена у шуми. Кад станеш преда мном и погледаш ме, шта знаш о јадима које су у мени и шта ја знам о твојим.”


„Мислим да би требало да читамо само оне књиге које нас ране и боду. Ако нас књига коју читамо не пробуди ударцем у главу, зашто је читамо?”


„Пуно наде - за Бога - нема краја нади - само не за нас.”


„У сваком тренутку могу да докажем да је моје образовање покушало да од мене направи другу особу од оне које сам постао.”


„Можда није љубав када кажем да си ти оно што највише волим - ти си нож који окрећем у себи, ово је љубав.”


„Историја човечанства је тренутак између два корака које је направио путник.”