|
<blockquote>''Љубав је нешто што су песници измислили певајући заносне љубавне песме. Јер те песме, у стварном животу, по својој снази, надмашују емотивно стање оне особе која је повод љубави!''.<ref name="mm44">{{cite web|title=Од Калабића направио јунака, а не издајицу и губитника|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/381024/Spektar/Od-Kalabica-napravio-junaka-a-ne-izdajicu-i-gubitnika|website=politika.rs|date = 20. 5. 2017}}</ref></blockquote>
{{wikipedia|Зоран Ранкић}}
== Афоризми ==
* Циљ нашег пута је да пронађемо пут до нашег циља.
* Када се стегну у песницу, сви су прсти исти.
* Тако су му храбро љуљали престо да је он слатко спавао.
* Идемо даље све мањи.
* Не знамо своју судбину, али смо се с њом помирили.
* Најстрашније су тамнице изван затвора.
* Стално идемо даље. Никако да стигнемо ближе.
* Сви се разиђоше, само ми сами остасмо заједно.
* Ко пева, зло не види.
* Има пустиња из којих су и фатаморгане побегле.
* Што више размишљам, све више схватам да смо ми Срби - људи, жене и деца.
* Грешити је људски, али није људски грешити нељудски!
* Лепа реч, али и рђа гвоздена врата отвара.
* О глумцима нећу ни речи. Њима је доста туђих речи!
* Ко о чему, балван о свом корењу!
* Не чујем више сирене. Изгледа да нисам преживео!
* Душа не постоји све док не почне да боли!
* Све је добро, само нека се што пре заврши!
* Круна пријатељства је отворени сукоб!
* Пишем ћирилицом, јер тако и мислим!
* Ко на вешалима виси, виђенији је од оних поред вешала!
* Права реч је увек у погрешно време!
* Код нас је тачка кључања само запета!
* Човек може све што хоће кад неће оно што не може!
* Кад падне с крушке, Србин псује земљу.
* Не шири се свој видик рушењем туђе куће!
* Опасно нам се љуља небо под ногама.
* Тај масовик је обавио све сам!
* Учинили смо све што смо могли. Једино нисмо могли оно што је требало.
* Није му дошао на сахрану јер неће ни он њему.
== Референце ==
| 