Предраг Симић (31. август 1954 — 19. јануар 2015) је био српски професор, дипломата и књижевник.

Цитати

уреди

„Мислим да ће негативан став према Коштуници бити мање него пре, али Запад њега баш и не воли. Запад има своје фаворите и своје фондове је усмерио у оне које највише препознаје. И ту мислим да ће ова и свака будућа влада имати проблем који Срби генерално имају: не говоримо језиком разумљивим за Запад.”


„Потребно је схватити да је Србија везана за Запад. На пример, сви наши велики стручњаци су се школовали, или се тренутно школују у западним земљама, а не у Руској Федерацији и Народној републици Кини. Илузија о великом пријатељству с овим државама завршила се после петооктобарских промена, међутим, последњих година се та илузија вратила, мада не разумем због чега.”


„Данас НАТО служи да одржи евроатлантску заједницу и западни свет заједно.”


„По инерцији држимо се оне ЕУ која је постојала пре двадесетак година, после пада Берлинског зида, која је била нормална дестинација источноевропских земаља. Ми се држимо и успешног примера земаља "јужног проширења", то су Грчка, Шпанија и Португалија - које је [тадашња] Европска заједница (ЕЗ) засула кишом злата. Нажалост, та киша је прошла и наступила је сурова суша - све три земље су у дубокој кризи и питање је да ли ће остати у еврозони.”


„Амерички инвеститори, генерално, не иду у Европу. Када је овде гостовао Нобеловац Пол Кругман, на питање зашто САД не улаже по Европи наводно је одговорио - "А да ли бисте ви улагали у музеје, [...] који не доносе никакав профит"? САД се окреће Азији и Пацифику.”


„Улазак Србије у ЕУ представљаће последњу шансу за све који имају нерашчишћена питања са нама да их отворе јер имају моћ вета. Могу да се поставе и нека историјски нерешена питања и Србија ће моћи само да дуби на глави да их реши. Србија ће морати до краја да испуни оно што пише у Бриселском споразуму, али и оно што не пише него је наведено у британско-немачком „нон-пејперу“ и све што буде унето у Поглавље 35, за које се још не зна како ће бити формулисано.”


„Неке чланице ЕУ још нису признале Косово, јер свака има своје Косово. Оно се на грчком вероватно изговара као „Северни Кипар“, на румунском „Трансилванија“, а на мађарском „Ердељ“. Да не идем даље, али мислим да су 2008. очи свих сепаратиста биле уперене у косовски преседан.”


„Читав грађански рат у Југославији је био показна вежба за оно што се последњих година дешава у Грузији, Јужној Осетији, Абхазији, Украјини. Ми смо за Запад метафора Русије, имамо улогу оне вуду лутке у сеансама коју „боду“. […] Јелко Кацин нам је „лепо“ објаснио да нема аналогије између Крима и Косова, али има између Путина и Милошевића.”


„Ниједна земља није спровела успешне реформе у условима „усијаног“ међународног окружења. Србија се без много своје воље нашла у експонираној позицији, у уобичајеној улози која годи нашој сујети, али не прија нашем новчанику и унутрашњој ситуацији.”


„Једини амбасадор државе НАТО који је 1989. године на Газиместану присуствовао обележавању 600 година од Косовске битке био је амбасадор Турске. Питао сам га зашто присуствује. Одговорио је - ми смо победили, како да изостанем?”


„Ја се држим оног српско-турског вица - Србија ће у ући ЕУ под турским председавањем, а Турци ми стално говоре да ће ући у ЕУ под српским председавањем.”


Кацин се у великом делу бивше Југославије сматра једним од инспиратора и људи који су гурнули земљу у крвави грађански рат... многи сматрају да му је место у Хашком трибуналу, уместо што представља ЕУ. [...] Мислим да је још његово именовање за представника Европског парламента за Србију било веома провокативно.”


„Очекујем прагматичније односе Србије и Хрватске, јер су такви били када је ХДЗ био на власти. Обично су стабилнији бракови из рачуна, јер љубав дође и прође, а рачуни остају. Ми и Хрвати имамо рачуне, без обзира што су наши односи на нивоу хладног мира.”