Рат и мир

Рат и мир је роман Лава Николајевича Толстоја, чувен по својој обимности, који је прво издат у Руском веснику (рус. Русский вестник) у разобљу између 1865. и 1869. године, у ком се описује руско друштво током Наполеонове ере.

Цитати

„Од тог тренутка, када је Пјер видео то страшно убиство, које су извршили људи који то нису хтели да ураде, као да му се из душе изненада истргнуо извор на коме се све држало и појавило се живо, и све се срушило у гомила бесмисленог смећа. Иако тога није био у потпуности свестан, пропала му је вера у добар поредак света и у човека и његову душу и у Бога. Пјер је то стање осећао и раније, али никада тако снажно као сада. Када је Пјер раније имао такве сумње, оне су проистицале из његове кривице. И тада је Пјер у најдубљим дубинама своје душе осетио да је спас од тог очајања и од тих сумњи у њему самом. Али сада је осетио да није он крив, да се свет у његовим очима срушио и да су остале само бесмислене рушевине. Осећао је да није у његовој моћи да се врати у живот.”

„Напољу негде у даљини чуо се плач и вика, а кроз пукотине на даскама видела се ватра; али је на дашчару било тихо и мрачно. Пјер није спавао, већ је отворених очију лежао у мраку на свом месту и слушао монотоно хркање Платона, који је лежао поред њега, па је осетио да се раније уништени свет сада уздиже у његовој души новом лепотом. на неким новим и непоколебљивим темељима.”

„Ако претпоставимо да се људским животом може контролисати разумом, онда ће могућност живота бити уништена.”