Самсара
„ | Самсара постоји још од незнаних времена. Тачка почетка није видљива, али људи оптерећени незнањем и оковани жељом путују из једног живота у други. -Сидарта Гаутама[1] |
” |
„ | О монаси, овом бескрајном току (самсара) се не може назрети крај, као што се не може видети ни почетак лутања и тумарања бића, оптерећених незнањем и окованих жељом. Шта мислите, монаси, чега је више: суза које сте пролили лутајући и тумарајући овим дугим путем, јецајући и плачући зато што сте били са оним што вам је мрско и раздвојени од онога што вам је драго - тога или воде у четири велика океана? -Сидарта Гаутама[2] |
” |
„ | Више је потока крви коју сте пролили бивајући убијени док сте лутали овим предугим путем него воде у четири велика океана. Много сте пута били краве и када сте као краве били заклани, поток крви коју сте пролили већи је него вода у четири велика океана. Много сте пута били биволи, овце, козе, јелени, пилићи и свиње... Много сте пута били ухваћени као провалници, разбојници и прељубници и када сте због тога били убијени, поток крви коју сте пролили већи је него вода у четири велика океана... И то је довољно да осетите гађење према свим творевинама, довољно да угасите сваку страст према њима, довољно да постанете од њих слободни. -Сидарта Гаутама[3] |
” |
„ | Претпоставите да неки човек посече сву траву, пруће, гране и лишће што их има на овој Земљи и све то сакупи на једну гомилу. Пошто је тако учинио, он узме травку по травку и за сваку каже: 'Ова представља моју мајку, ова мајку моје мајке' и тако све даље уназад. Низ мајки и бака овог човека не би стигао до краја чак и кад би искористио све оне травке, пруће, гране и лишће. А зашто? Зато што се овој самсари не може видети почетак. Не може се видети почетна тачка лутања и тумарања бића оптерећених незнањем, окованих жудњом. -Сидарта Гаутама[4] |
” |
„ | Претпостави, монаше, да постоји планина, десетак километара дугачка, десетак километара широка и десетак километара висока, без икаквих рупа и пукотина, читава од једне стене. На сваких сто година, човек по њој једном удари комадом свиле. И читава та планина би тако могла нестати, али се еон не би још окончао. Толико је дугачак еон. Међутим, тумарали смо много еона, много стотина еона, много хиљада еона, много стотина хиљада еона. -Сидарта Гаутама[5] |
” |
„ | Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја мајка. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој отац. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој брат. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја сестра. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твој син. Није лако пронаћи биће које у неком тренутку није било твоја кћер.[6] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Ја сам, пријатељу, преко ове бујице прешао не заустављајући се у месту и не јурећи сувише напред. Када сам се заустављао у месту, тонуо сам, али када сам јурио сувише напред упадао сам у вртлог. Тако сам прешао преко ове бујице не заустављајући се у месту и не јурећи сувише напред.[7] -Сидарта Гаутама |
” |
Референце
уреди- ↑ Majka
- ↑ Samyutta nikaya, Assu sutta, Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ Trideset monaha
- ↑ Trava i grane
- ↑ Planina
- ↑ Majka
- ↑ Prelazak preko bujice, Приступљено 24. 4. 2013.