„
|
Дубоко верујем да се величина једног човека не огледа у томе колико уме, зна и може већ колико је спреман да подели са онима који то исто немају, не знају и не могу.
|
”
|
„
|
Живот треба посматрати као гомилу семафора на улазу у град. Некад ухватимо зелени талас и без стајања прођемо кроз све раскрснице, а некад се црвено светло појављује на сваких неколико десетина метара.
|
”
|
„
|
Јунаци су такви, увек се пронађу тамо где је неправда, и ма колико се добро скривали јунаштво их открије.
|
”
|
„
|
Ако морам да паднем, потрудићу се да паднем на одскочну даску.
|
”
|
„
|
Нада је као Сунце. Као ватра. Уништава мрак. Подгрева и озарује. Надајте се, јер као што вируси не преживе у кључалој води која стоји изнад ватре, тако ће и оно лоше нестати јер је отерано истинском надом.
|
”
|
„
|
И када вас гађају камењем, гурају у страну, вуку уназад, ви наставите. Следите свој циљ, полако корачајте, истрпите сваку недаћу и успех је неминован. Онда ћете се осврнути, погледати све њих, беднике, који и даље стоје на истом месту и раде то исто другима. Овог пута, вас ће величати, говорећи да су они заслужни за ваш успех. Опростите и сажалите се, нека нису помогли, ви сте успели, а они су остали иза вас.
|
”
|
„
|
Неки људи побеђују, освајају, али осећај губитништва их тера да се изнова доказују, па тако настављају са победама, све до тренутка када, истрошени, падну под ноге непријатељу. Онда тек схвате да су све дотадашње победе претворили у животни пораз, јер никад нису победили срцем, већ су, у жељи да буду победници у очима других, несвесно победили себе.
|
”
|
„
|
Не знам шта тражим, ни где треба да тражим, али сам у једно сигуран - да је то негде близу и да ћу га некако препознати и осетити.
|
”
|
„
|
Кад боље размислим, колико год да нам звезде нису наклоњене морамо знати да су то само звезде и да се пре или касније морају угасити. Дакле, звезде се гасе, али свемир остаје. Он је бесконачан, нема краја. Зар нам то не говори да су наше могућности бесконачне, неограничене, баш као васиона?
|
”
|
„
|
Без обзира да ли је то негде записано, знам да ћу успети. Ако то није предодређено, предодредићу, или ако није суђено, ја ћу то да урадим. Ако стигнем до границе, прецртаћу је, ако наиђем на крај, створићу од њега почетак.
|
”
|
„
|
Када човек дотакне дно, обично се преда, застаје, и тако пасиван, укочен од своје огорчености и пораза, остане на дну. То се зове песимизам. Ретки су људи који то дно, тај пораз и ту огорченост разумеју на прави начин, па поново, непредано крећу, са много више сигурности, свесни да од дна не могу даље и да сваки покушај, без обзира колико лош био, води ка узвишењу. Скоро увек, људи тог типа, пронађу своје место на пирамиди успеха, па тако безбрижни и искусни, гледају дно као најобичнију одскочну даску. То је за мене оптимизам.
|
”
|
„
|
Оно што понекад видимо, што нам откупи и украде погледе, не представља истинит одраз, већ само визију, чудновату фатаморгану лепоте. Права вредност је душа, у њој је скривена наша спољашњост, наш сјај, који некако никад не бледи, не нестаје, дар од Бога који, истакнут на прави начин, премашује видљиво и говори нам о слепилу површности. Увек треба завирити у душу, јер је у њој, дубоко, попут лавиринта, скривена наша истинска лепота, наш жар, ватра и савршенство.
|
”
|
„
|
Нису сви људи овог света исти. Мада, једино што са сигурношћу могу рећи јесте да нису савршени.
|
”
|
„
|
Што веће искушење то већа победа
|
”
|
„
|
Народ никада није волео људе који се издвајају од осталих, па макар та различитост била добра.
|
”
|
„
|
Некад је већа храброст не бити храбар када се храброст толико очекује.
|
”
|
„
|
Ако је успех испуњење циља, ми никада нећемо бити довољно успешни. Кад остваримо један, трагамо за остварењем другог. Увек постоје жеље, увек постоје циљеви, а ми, ма колико успешни били, нећемо бити задовољни, осим кад нас очима посматрају они чији се успех не може равнати са нашим. Такви смо ми људи, уместо да будемо срећни због онога што имамо, ми смо несрећни због онога што немамо.
|
”
|